Joksimović: Sporazum na Veliki petak okončao sukobe, ali do danas nije došlo do suštinskog pomirenja

Direktorka Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka Srbije u Ujedinjenom Kraljevstvu Aleksandra Joksimović kaže da je Sporazum na Veliki petak iz 1998. godine doveo do mira na Ostrvu i prestanka terorističkih napada i da je kao takav primer uvek dobar za druge krizne situacije u svetu. Neki njegovi pozitivni elementi, navodi, sasvim sigurno mogu da se primene kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, ali i da je sasvim izvesno da taj model ne može da bude adekvatan u celini.

Model Severne Irske u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine ponovo je aktuelizovao izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan Stjuart Pič koji je naveo da je za ovaj dijalog dobar primer Sporazum na Veliki petak (Sporazum iz Belfasta) kojim je okončan sukob suprotstavljenih strana u Severnoj Irskoj.

Govoreći o Severnoj Irskoj, Joksimović objašnjava za Kosovo onlajn da je suštinski viševekovni sukob kulminaciju doživeo tridesetogodišnjim periodom nemira i sukobima oružanih snaga iz Belfasta i snaga IRA koje su sprovodile veliki broj terorističkih akcija, i da je saldo ovih sukoba bio 3.500 mrtvih i 50.000 ranjenih. 

“Taj sukob je okončan Sporazumom na Veliki petak iz 1998. godine. Uspeh u pregovorima je pripisan britanskom premijeru Toniju Bleru koji je tada bio na početku svog mandata, a i ovde je u pregovore bio uključen međunarodni faktor jer je Amerika intezivno radila na tome da do sporazuma dođe. Sporazumom je došlo do okončanja sukoba, ali ni do danas nije došlo do suštinskog pomirenja. I dan danas ćete videti u Belfastu sve one zidove koju su postojali u doba sukoba. Zapravo, postoji jedna tenzija u društvu koja je primirena kroz zajedničku vladu jer postoji proporcionalni izborni sistem i proporcionalno učšeće stranaka u vlasti”, kaže Joksimović.

Međutim, kako ukazuje, nove tenzije doneo je Bregzit. 

“Najveći problem koji se stvorio u Severnoj Irskoj je izlazak Ujedinjenog Kraljevstava iz EU jer je EU bila lepak koji je omogućio da se granica između Severne Irske i Irske relativizuje, odnosno oni koji su želeli u Severnoj Irskoj mogli su da se osećaju i kao pripadnici Irske. To zatvaranje granice zbog Bregzita je izazvalo nove tenzije u društvu, koje su pretile da prerastu ponovo u jednu novu vrstu sukoba”, kaže bivša ambasadorka u Londonu.

Kako dodaje, od 1998. do danas najveći broj glasova i mogućnost da daju prvog čoveka vlade uvek su imale unionističke stranke, odnosno protestantske stranke koje inkliniraju Londonu, ali se pre dve godine prvi put desilo da je većinu osvojila stranka Šin Fejn, koja je zapravo naslednica IRE i koja zagovara ujedinjenje sa Irskom.

“Tada se prvi put desilo da nije mogla da se formira vlada zato što unionističke stranke to nisu prihvatale. Došlo je do velikih intrevencija, to je regulisano i u ovom trenutku postoji vlada kojom rukovodi Šin Fejn, stranka koji zagovara ujedinjenje Irske. Pri čemu, u Ustavu Irske postoji mogućnost da se Severna Irska referendumom opredeli, a značajno je i to da vremenom procenat katoličkog stanovništva u odnosu na protestantsko raste, što omogućava jednog dana da se na nekom potencijalnom referendumu izglasa možda drugačiji status Severne Irske nego što je on danas”, ukazuje Joksimović.

Naša sagovornica ukazuje da su pojedini elementi Sporazuma na Veliki petak inkorporirani u druge mirovne pregovore kao što su Dejtonski ili Erdutski sporazum. 

“Međutim, čini mi se da oni koji danas govore o Severnoj Irskoj, koji daju šansu da to može biti nekakav model, imaju razilčite poglede na uloge koje se dodeljuju u ovim odnosima različitim učesnicima u dijalozima. Ako, recimo, gledamo Dablin, Belfast i London, neki posmatraju Belfast kao Severnu Mitrovicu, a neki je posmatraju kao Prištinu. Šta je onda tu Beograd, da li je Dablin ili je pozicioniran kao London? U odnosu na to kako posmatramo različite uloge u tom trouglu Dablin-Belfast-London dobijamo različite zaključke o primeni ovog sporazuma, odnosno modela na aktuelnu situaciju u dijalogu Beograda i Prištine. Sasvim sigurno da se neki pozitivni elementi mogu primeniti ali je sasvim sigurno da taj model u svojoj celini ne može biti adekvatan onome što se dešava trenutno u dijalogu Beograda i Prištine”, zaključuje Joksimović.