Zaracin: Neformiranje ZSO Kosovo ne vodi ka EU

Manuel Zaracin
Izvor: Kosovo Online

Izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin, koji se nalazi u poseti Prištini, izjavio je da njegova zemlja neće podržati bilo koji oblik podrivanja integriteta Kosova, ali poručuje da neformiranje ZSO ne vodi ka Evropskoj uniji, kao i da Berlin još nema konačan stav da li je Zajednica uslov za članstvo u Savetu Evrope.

„Svi znaju da mnoge zemlje unutar EU gledaju pitanje Zajednice opština sa srpskom većinom, ali ne mogu da vam kažem šta će da učine ukoliko se to ne ispuni ili ispuni jer to nije moj posao. Nemačka priznaje Kosovo, ali smo takođe uvereni da je to ispravna stvar, pogotovo sada i da se ide dalje. Možete računati na Nemačku, mi nikada nećemo podržati bilo koji oblik udruživanja koji podriva integritet Kosova. Ali, nestvaranje Zajednice ne vodi ka EU“, izjavio je Zarazin.

On je dodao da Nemačka još nema stav o izveštaju Dore Bakojani o napretku Kosova ka Savetu Evrope, ali je ukazao da će uzeti u obzir ono što je navela.

„Nemačka vlada još nema stav o Bokajanijevom izveštaju, još je u toku procedura glasanja Saveta, a onda ćemo sve uzeti u obzir. Ali, rekli ste da postoji veza i kao pitanje je pomenuta Zajednica opština sa srpskom većinom i mi ćemo to razmotriti, ali Vlada Nemačke još uvek nema stav o tome“, rekao je Sarazin koji se tokom posete Kosovu sastao sa predstavnicima Srpske liste, predstavnicima civilnog društva, kao i predsednicom Vjosom Osmani.

Zaracin je, kako je objasnio, neplanirao doputovao u Prištinu da bi se upoznao sa „situacijom koja ga rastužuje“, budući da su se nadali „da smo na dobrom putu u vezi sa deeskalacijom na severu i da su preduzeti koraci u vezi sa četiri gradonačelnika u opštinskim zgradama u većinski srpskim opštinama na severu“.

„Ali, zatim smo čuli za objavu Srpske liste da oni neće ohrabrivati ljude da uzmu učešće u referendumu za smenu gradonačelnika i to je bio razlog za moj dolazak, da probam da razumem bolje šta je pozadina toga i da izrazim naše žaljenje što, sa jedne strane, neće biti učešća u demokratskom procesu, a poziv na bojkot je u neku ruku težak signal u ovom procesu. Sa druge strane, ako želimo napredak u procesu i smenu gradonačelnika, onda je izvesno da neučestvovanje u njemu neće doneti rezultate, što je neželjeno“, rekao je Zaracin u odgovoru na pitanje novinara Kim radija u vezi sa današnjim sastankom u Mitrovici sa članovima Srpske liste.

Nemački diplomata je dodao da je za 15 godina koliko se bavi regionom „video mnogo različitih bojkota“.

„Najčešće od strane opozicije i oni uglavnom nisu donosili očekivane rezultate. Ali, naravno, da sam ozbiljno shvatio njihov opis situacije (Srpske liste) i moram da kažem da je bio vrlo intenzivan i takođe smo se do izvesne mere, nismo se složili oko suštine, ali smo se složili da je važno da se razgovara. Drago mi je da smo imali otvorenu razmenu mišljenja i što smo pričali jedni sa drugima. Oni su takođe izneli i neke druge stvari, od onih uopštenih do detaljnih. Saslušali smo, pričamo sa svima ovde, pa takođe i sa Srpskom listom, naravno“, naveo je Zaracin.

On je prošle nedelje boravio u Beogradu i kaže da je tamo dobio nagoveštaj da je bojkot „referenduma“ za smenu gradonačelnika moguća opcija.

„Prilikom mog nedavnog boravka u Beogradu postavili smo pitanje učešća u referendumu i odgovor je ostavljao prostora za interpretacije, ali je nagoveštavao da je bojkot možda moguć“, kazao je.

Zaracin nije želeo da komentariše poziv na bojkot popisa stanovništva.

„Informisan sam i o pitanju popisa i ovde i u Beogradu, ali nisam u mogućnosti da to još uvek komentarišem. Ono što sam čuo, ali nisam još uvek proverio, za mene je uznemirujuće, to o kvalitetu samog upitnika, da tako kažem. Imajući u vidu to što sam čuo, ponavljam da nisam proverio, da sam građanin Republike Kosovo ne znam da li bih popunio taj formular“, rekao je on.

Manuel Zaracin je dodao i da „nema nagoveštaje o planovima Srbije za invaziju na Kosovo“.

„Mogu da kažem da sam na mojim poslednjim sastancima u Beogradu prošle nedelje ponovo bio uveravan od strane predsednika Vučića obećanjem da neće posezati za odlukama poput te. Ponavljam da nemam inidkacija u vezi sa tim. Sa druge strane, vi znate da smo od terorističkog napada u Banjskoj povećali našu bezbednosnu saradnju. Takođe će stići još nemačkih vojnika, oko 280, koji će biti angažovani tačno na pitanjima koja su povezana sa bezbednošću, a uslediće i još stvari u vezi sa tim. Nemačka jeste angažovana na temi bezbednosti i ozbiljno shvata moguće bezbednosne pretnje, što smo i naglasili u vezi sa napadom u Banjskoj. Ali, u vezi sa scenarijom invazije nemam nikakve nagoveštaje i imam jasna obećanja iz Beograda da to neće činiti“, kazao je on.

Zaracin je naveo da mu se generalno pokretanje pitanja oko dinara čini razumljivim.

„Nemačka je priznala nezavisnost Kosova pa takođe razumem i taj legitimni zahtev (regulisanje platnog prometa), ali način na koji se to sprovodi je vrlo ne-nemački. Zaista verujem da svaki građanin Kosova mora imati lak način da završava neke stvari. To treba da bude i cilj politike, da radi u korist ljudi na terenu. Lično verujem da je to važaće i za kosovske državljane Srbe na severu. Moram da priznam da su problemi sa bankomatima i ostalim, stvari koje su zaista vrlo uznemirujuće, ali i nešto što izaziva ljutnju u srcima. Mislim da bi trebalo da pokušamo da rešimo ta pitanja, da ljudi koji imaju probleme sa tim na terenu, da mogu imati normalne živote, a ne probleme koje stvara politika. Lično ne verujem da bilo koji Srbin ima nešto protiv evra, ali ako morate da plaćate dodatne troškove ili da putujete da bi podigli keš, pitanje je zašto se mučite… Hajde da to rešimo i da imamo situaciju na terenu koja je ljudima prihvatljiva“, naveo je.

Nemački izaslanik je podsetio da Nemačka, ali i njeni međunarodni i evropski partneri žele da vide dalje korake u vezi sa osnivanjem Asocijacije srpskih opština (ZSO) u okviru implementacije Ohridskog sporazuma koji je postignut pre nešto više od godinu dana.

Na pitanje o lobiranju Srbije kako bi sprečila članstvo Kosova u Savetu Evrope, nemački diplomata je odgovorio da to nije dozvoljeno prethodnim sporazumom između dve strane, ali da on nije u poziciji sudije da odlučuje ko krši sporazum, a ko ne.

“Po mom mišljenju i načinu na koji sam čitao Ohridski sporazum, Srbija ne bi trebalo da sprečava Kosovo da se pridruži međunarodnim organizacijama”, rekao je Zarazin.

On je dodao da i Kosovo i Srbija moraju da ispune svoje obaveze.