Zečević: Beograd pokazao veliku toleranciju i uzdržanost u odnosima sa Prištinom

Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević ocenio je da će dijalog Beograda i Prištine biti jedan od ključnih akcenata u izveštaju Evropske komisije i u današnjim porukama iz Brisela. On je istakao značaj stabilnosti na Balkanu, ukazujući na ulogu Beograda u održavanju uzdržanosti u odnosima sa Prištinom, kao i na izazove u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština.

"Stabilnost na Balkanu i izbegavanje sukoba ostaju prioritet. Beograd je pokazao veliku toleranciju i uzdržanost u odnosima sa Prištinom, iako je srpski narod na Kosovu i Metohiji često bio izložen napadima", navodi Zečević za RTS.

Ukazuje da su poruke iz Brisela prema Beogradu u poslednjem periodu manje kritičke nego ranije, što je rezultat strpljenja Beograda u pokušajima da se problemi reše.

"Uspostavljanje Zajednice srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumom bi delimično rešilo problem i poboljšalo položaj Srba, naročito na severu Kosova. Međutim, Albanci su do sada sabotirali ceo taj proces. Evropska unija ne gleda blagonaklono na to što su oni radili. Kurti nije u nekom Bog zna kako dobrom položaju kad je reč o odnosima sa Zapadom u ovom trenutku. Održani su lokalni izbori i ostaje da vidimo da li će se formirati napokon ta zajednica srpskih opština", rekao je.

Zečević je ocenio da je današnji skup u Briselu "istorijski", jer najavljuje moguće proširenje EU.

"Skup u Briselu je izuzetno bitan sa aspekta Evropske unije. Oni ga nazivaju istorijskim skupom. Okupiće najviše evropske zvaničnike, uključujući predsednika Evropskog saveta Antonia Kostu, komesarku za proširenje Martu Kos, predstavnika Evropskog parlamenta Mekalistera, kao i šefove država i vlada zemalja Zapadnog Balkana, predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Maju Sandu i premijere Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije. Tako da, reč je o jednom skupu koji najavljuje ulazak novih članica u EU. To je ideja EU", navodi Zečević.

Ukazuje da svet zbog rata u Ukrajini prolazi kroz velike geostrateške promene, koje Evropa mora da prati. Prema njemu, značajan deo ekonomske aktivnosti preselio se ili se seli u Aziju, a Evropa više nije najmoćnija sila.

"Evropa naravno mora da pokuša da prati te geostrateške promene. Jedan deo ekonomske aktivnosti preselio se ili se seli u Aziju. Mi više nismo najbogatiji na svetu, nismo najvažniji na svetu - mi, Evropljani koji živimo u Evropi. Čak i najjače države članice EU više ne određuju sudbinu sveta, i Evropa mora da odreaguje. Odreagovaće tako što će zaokružiti proces evropskih integracija i primiti nove članice do kraja ove decenije", ukazuje Zečević.

Prema njemu, Brisel je spreman za proširenje, jer je u njegovom geostrateškom interesu da ne ostavi zemlje regiona van Unije.

"Brisel je spreman za proširenje, ali ostaje pitanje u kojoj formi će nove članice ulaziti u EU - da li odmah sa punim pravom glasa ili prvih godina bez prava odlučivanja u Savetu ministara. Crna Gora želi da završi pregovore sledeće godine, dok se očekuje da Moldavija i Albanija završe proces 2027. godine", navodi Zečević.

Prema njegovim rečima, proširenje bi donelo oko 20 miliona novih građana i potrošača, stabilizovalo region i omogućilo EU da s većom snagom prati svetske tokove.

Komentarišući najave da će Evropska komisija u svom izveštaju preporučiti otvaranje klastera tri, Zečević ističe da je to važan signal za Srbiju i njene građane, jer pokazuje da EU smatra da Srbija treba da napreduje u procesu približavanja Uniji.

"Otvaranje klastera tri omogućava Srbiji da otvori više poglavlja u kojima prilagođava svoje zakonodavstvo standardima EU, što je važan korak ka članstvu. To bi omogućilo da naša zemlja ne bude u zastoju na putu ka članstvu u EU, dok druge zemlje regiona, poput Albanije i Crne Gore, brzo napreduju", kaže Zečević.

On je dodao da je Srbija delimično uskladila oko 63 odsto svoje vizne i globalne spoljne politike sa politikom EU, ali da Evropska unija zahteva usklađenost od sto odsto.

"Evropska unija insistira da spoljna politika bude usklađena sto odsto. To znači da bi se uvele sankcije Ruskoj federaciji. Mi to odlažemo jer imamo specifične odnose sa Rusijom - ekonomske, političke i istorijske", navodi Zečević.

Na kraju, Zečević je podsetio na značaj reformskih koraka unutar Srbije, poput jedinstvenog biračkog spiska i izbora članova REM-a, koji su uslovi za otvaranje klastera tri i političku stabilnost u zemlji.