Zečević: Predlog Vučića za održavanje sednice Saveta bezbednosti UN celishodan

brisel
Izvor: RTS

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije izjavio je danas da je predlog predsednika Srbije da se održi vanredna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na temu Kosova celishodan, budući da su situacija i položaj srpskog naroda na KiM teški, jer je cilj provokacija albanske strane iseljenje srpskog stanovništva, prenosi RTV.

"Budući na takvo ponašanje Prištine, nije loše da svi članovi Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija budu upoznati sa stvarnim stanjem na Kosovu i Metohiji, kao i da imaju jasnu sliku", rekao je Zečević.

Kazao je da su u Savetu bezbednosti podeljeni stavovi i gledišta, da su Rusija i Kina uglavnom na srpskoj strani, a zapadne zemlje uglavnom na albanskoj, tako da, prema rečima Zečevića, ne može biti odlučujućih odluka u ovom trenutku.

"Predsednik Srbije je ambasadore Rusije i Kine želeo da upozna sa situacijom na KiM koja će biti preneta ruskoj i kineskoj diplomatiji i koji će reagovati na to u Ujedinjenim nacijama", rekao je Zečević Tanjugu povodom današnjih sastanaka predsednika Vučića sa ambasadorima Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom i ambasadorkom Kine Čen Bo.

 Kada je reč o sastanku predsednika Vučića sa šefom delegacije EU u Srbiji Emanuelom Žiofreom, Zečević kaže da je Srbija na putu pristupanja EU, ali i da želi da ostvari infrastrukturne projekte sa EU.

"Što se tiče EU, ostaje kosovski problem gde je EU glavni posrednik", ističe Zečević.

Govoreći o ekonomskoj saradnji na Balkanu i inicijativi Otvoreni Balkan, koji se često stavlja u paralelu sa evropskim procesom, Zečević kaže da je Otvoreni Balkan imao veće ambicije od evropskog procesa koje su se odnosile na još slobodniji protok robe, ljudi i kapitala na teritoriji Balkana i da je Srbija podržavala sve regionalne inicijative za lakšu i uspešniju ekonomsku saradnju.

"Uvek je Srbija bila vrlo konstruktivna i želela da doprinese ekonomskom razvoju, jer je Srbija u ekonomskom usponu i nema razloga da strahuje pošto želi da ima što bolje ekonomske i političke odnose sa svima", rekao je Zečević.

Ovi procesi su, prema njegovim rečima, ograničeni i sve zemlje teže članstvu u EU jer ono donosi niz benefita koji doprinose ekonomskom razvoju, a najbolji primer za to je Španija, koja se najviše razvila kada je ušla u EU.

"Što se tiče Ukrajine, postojala je dilema pre NATO samita, čak je i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg govorio o tome da će Ukrajini biti ponuđen jasan put ka članstvu u NATO, ali se to preokrenulo, čemu su ključno doprineli predsednik SAD Džo Bajden i kancelar Nemačke Olaf Šolc", kaže Zečević.

Razlog za to je, prema rečima Zečevića, da NATO nije želeo da ulazi u direktnu konfrontaciju sa Rusijom, a drugi razlog je ostavljanje prostora budućim pregovorima sa Rusijom.

Budući da je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izrazio nezadovoljstvo nakon NATO samita, Zečević kaže da je on očekivao otvaranje procedure pristupanja NATO, ali da su mu SAD odgovorile da je Ukrajina zemlja u ratu i da ima unutrašnjih problema koji se pre svega odnose na korupciju.

"Da bi neka zemlja ušla u NATO, treba da bude u dobrim odnosima sa susedima i da ima stabilne institucije, ali i da ne bude u ratu", istakao je Zečević.

Naveo je i da će Ukrajina biti "pod zapadnim kišobranom" i da će imati maksimalnu pomoć, da se već spremaju nove milijarde i nova vojna ulaganja koja se pre svega odnose na tenkove, protivvazdušnu zaštitu, a Francuzi su isporučili jedan deo raketa dugog dometa "skalp", koji će omogućiti Ukrajincima da napadaju Ruse i sa većih distanci.

"Zelenski u ovom trenutku nije zadovoljan jer misli da je direktna konfrontacija između NATO i Rusije najbolja varijanta da Ukrajina dobije u ovom sukobu. Što se tiče vojne pomoći Ukrajina će imati sličan status kao Izrael, pod punom ekonomskom, vojnom, obaveštajnom i svakom drugom pomoći sa zapada", rekao je Zečević.

Komentarišući ulazak Švedske u NATO, Zečević kaže da je to Erdoganova diplomatija iznenađujuća, budući da je Erdogan pred sam NATO samit promenio mišljenje i prihvatio Švedsku u članstvo NATO.

"Erdogan je dobio obećanje od SAD da će dobiti vojnu opremu pre svega avione F16 koje je tražio. To je njegova trgovina u ovom trenutku", kaže Zečević.

Budući da ulaskom Švedske i Finske, NATO dobija kontrolu nad severoističnim delom sveta, Zečević kaže da je jasno da je ruska vojna intervencija u Ukrajini doprinela razvoju događaja koji Rusija nije želela, a to je da su primljene dve nove države u Alijansu.