Zečević: Turska želi prevlast na Balkanu, ne znam koliko će Zapadu to odgovarati

Direktor Instituta za evropske studije u Beogradu Slobodan Zečević ocenio je da u javnom i tajnom lobiranju za Kosovo mogu da učestvuju sve zemlje koje su ga priznale, a da Turska ima i dodatni interes jer želi da se nametne kao vodeća sila islamskog sveta. Pitanje je da li će takvu ekspanziju Ankare na tlu Evrope dozvoliti vodeće zemlje EU, poručuje naš sagovornik.

„Za Kosovo javno ili tajno može da lobira svaka država koja ga je priznala. Njena logika je da ako je već priznala Kosovo želi da se to geostrateško rešenje afirmiše u međunarodnim odnosima. Prema tome, svaka zemlja koja je priznala Kosovo mogla bi da bude potencijalni lobista“, ocenio je Zečević za Kosovo onlajn.

Komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da u lobiranju za Kosovo prednjače Turska i još neke države, Zečević podseća da je ova zemlja ima geostrateške pretenzije.

„Turska je uvek imala želju da bude velika sila islamskog sveta. Tajip Redžep Erdogan želi da bude neka vrsta pokrovitelja islamskog sveta u svim delovima sveta“, precizira Zečević.

Dodaje da Erdogan zbog toga ima kontakte sa muslimanima u BiH, a da to pokušava i na Kosovu.

„S tim što je očigledno dobio i neke konkretne zadatke, u smislu naoružavanja te buduće vojske Kosova. To je jedna politika koja mu u ovom trenutku odgovara. Možda iza toga stoji Zapad, ali mu odgovara jer stiče imidž velike islamske sile koja pomaže muslimane u svim delovima sveta, pa i na Balkanu“, ističe Zečević.

Ključno pitanje je koliko će ova ekspanzija Turske u Evropi odgovarati Zapadu.

„U daljem razvoju događaja ne znam koliko je interes evropskim zemljama, članicama EU, naročito onim velikim, da Turska jača svoj geostrateški i politički uticaj u Evropi. Vidimo da jačaju krajnje desne snage, i u Nemačkoj i Francuskoj, u Italiji su na vlasti, i mislim da bi u nekom narednom periodu te zemlje EU mogle sa negodovanjem da gledaju na jačanje uticaja Turske na tlu Evrope. Možda će to u nekom budućem periodu biti argument za nas“, istakao je Zečević.

Smatra da proces otpriznavanja ne remeti suštinu lobiranja država koje podržavaju nezavisnost Kosova, već bi mogao i da je pojača, ali da se na taj način šalje jasna poruka da ovo pitanje nije rešeno.

„Otpriznavanje znači da postoji ravnoteža i da tas na vagi ide na našu stranu. Više zemalja u svetu ne priznaje, nego što priznaje Kosovo što onda jača argument da to onda nije 'fet akompli', stvar koja je završena nego je to problem koji je ugrozio teritorijalni integritet Srbije i koji bi trebalo da se reši na neki način koji bi odgovarao i jednoj i drugoj strani“, kaže Zečević.

Dodaje da moguća nova otpriznavanja neće uticati na nameru Turske i drugih država da prestanu da lobiraju za Kosovo.

„To je sada jedno takmičenje da se održi ravnoteža i da te zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova ne mogu da izađu sa tezom da su i svi oko njih priznali, da je to rešen slučaj. Dakle, ako su sa druge strane zemlje koje otpriznavaju ili ne priznaju Kosovo to znači da taj slučaj nije rešen i da treba da se reši i vodeći računa o interesima Srbije“, precizirao je Zečević.