Žiofre: EU strateški cilj Srbije, ideja Plana rasta je "reforme za novac"

Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre tvrdi da će proces proširenja EU biti u fokusu novoformirane Evropske komisije nakon junskih izbora za Evropski parlament. Politika integracije podrazumeva i Srbiju, kaže Žiofre i naglašava da bi na tom putu zvanični Beograd trebalo da sprovede reforme u oblastima vladavine prava i pravosuđa, ali i da normalizuje odnose sa Prištinom.

Šef delegacije i ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuele Žiofre kaže za RTS – povodom obeležavanja 9. maja i Dana pobede nad fašizmom 1945. godine, koji se slavi i kao Dan Evrope – da su zemlje na Starom kontinentu od Šumanove deklracije odlučile da promene paradigmu i stvore sistem koji počiva na saradnji.

"Prerasli smo u Uniju sa 27 članica i demokratiju u kojoj postoje sloboda i otvorene granice. Saradnja je još važnija u trenutku kada ponovo imamo rat na evropskom tlu, pa je i potreba da radimo zajedno veća", ističe Žiofre.

Navodi da su rat u Ukrajini i sukob u Gazi najveći izazovi sa kojima se EU suočava, zbog čega je promenjena i percepcije politike proširenja.

"Geopolitička situacija se promenila i verujemo da postoji potreba da se nove zemlje integrišu u Uniju. To je u geostrateškom interesu EU", naglašava sagovornik.

Srbija na putu za EU – dokle se stiglo

Ambasador EU navodi da se u obzir politike proširenja uzimaju Ukrajina, Gruzija i Moldavija kao novi kandidati, ali i balkanske zemlje, među kojima je i Srbija.

Nakon junskih izbora za Evropski parlament, Žiofre očekuje da će se novoformirana Evropska komisija fokusirati na proces proširenja.

"Verujemo da je strateški cilj koji je Srbija izabrala za sebe, a to je da postane članica EU, važna za građane i trebalo bi da idemo napred i ubrzamo reforme", ukazuje Žiofre.

Objašnjava i da su ključna pitanja osnova, poput reformi u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, pluralizma u medijima, i odnosima Beograda i Prištine.

Plan rasta – novac EU za reforme zemalja kandidata

Žiofre naglašava i da je Evropa zajednička kuća, te da su zemlje Zapadnog Balkana u Planu rasta za period od 2024. do 2027. godine, a koji se odnosi, pre svega, na ekonomiju i preraspodelu oko šest milijardi evra sredstava.

"Plan rasta i razvoja je odgovor na potrebu da se ubrza proširenje, da damo injekciju procesu koji već dugo traje. Ideja je da imamo reforme za novac. Srbija je u procesu izrade reformske agende, a cilj je da se poveća konkurentnost privrede kao i socioekonomski rast", navodi Žiofre.

Ističe da je Plan rasta zasnovan na četiri stuba – intergracija Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, međusobna regionalna integracija, distribucija novca i sprovođenje reformi.

Srbija između Kine i EU

Ambasador EU u Srbiji ističe da je Unija najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, komentarišući posetu kineskog predsednika Sija Đinpinga.

"EU ostaje glavni spoljnotrgovinski partner Srbije i 65 odsto srpske trgovinske razmene je sa EU, na drugom mestu je Cefta, pa onda Kina, koja je i važan ekonomski trgovinski partner EU", kaže Žiofre.

Takođe, naglašava i da je zvanični Peking i konkurent EU, te sistemski rival, zbog političkog sistema.

"Srbija je na putu da postane zemlja članica EU i svakako želimo da pojačemo naše ekonomske odnose i zajedničke vrednosti", zaključuje šef delegacije EU.