Zvaničnik Natoa o dronovima na Kosovu: Svaka vazdušna aktivnost mora biti koordinisana sa Kforom

Neophodno je da se svaka aktivnost u vazdušnom prostoru Kosova sprovodi u odgovarajućoj koordinaciji sa mirovnom misijom Natoa na Kosovu, Kforom, kako bi se sprečile tenzije i garantovala bezbednost, izjavio je neimenovani zvaničnik zapadne vojne alijanse za Radio Slobodna Evropa.

Na Kosovo su pre dva dana dopremljeni turski dronovi-kamikaze, što je izazvalo reakciju Srbije.

Zvaničnik Natoa je pohvalio Tursku za dugogodišnji doprinos Kforu i regionalnoj stabilnosti.

On, međutim, kako piše RSE, nije želeo da odgovori na pitanje pod kojim okolnostima bi Kosovu moglo biti dozvoljeno da koristi ove dronove, znajući da samo misija koju predvodi Nato ima ovlašćenja nad njegovim vazdušnim prostorom.

„Kfor redovno prati vazdušni prostor Kosova, koristeći sva sredstva i resurse koji su mu na raspolaganju, u skladu sa postojećim ovlašćenjima i mandatom, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine“, rekao je ovaj zvaničnik.

On je naglasio da Kfor ostaje „tesno uključen u ovo važno pitanje i da je u bliskom kontaktu sa kosovskim bezbednosnim organizacijama i oružanim snagama Srbije u tom cilju“.

RSE podseća da je Kfor treća bezbednosna snaga na Kosovu, nakon Kosovske policije i Euleksa, kao i da je Nato povećao prisustvo na Kosovu tokom 2023. godine i sada broji 4.649 pripadnika iz 33 zemlje.

Direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije Mentor Vrajoli rekao je za RSE da, uprkos tome što Kosovo nema ovlašćenja nad sopstvenim vazdušnim prostorom, mora da razvije svoje odbrambene kapacitete.

„Ovo je svojevrsna trka u naoružanju koja se odvija u regionu, gde mislim da se očekuje da će Kosovo reagovati u takvoj trci, jer njegovu teritorijalnu bezbednost otvoreno krši susedna država“, rekao je Vrajoli pozivajući se na tvrdnje kosovskih zvaničnika o kršenjima vazdušnog prostora od strane Srbije.

Na te tvrdnje, iznete bez detalja, Kfor je 26. septembra naveo da nije primećen nikakav ulazak dronova u vazdušni prostor Kosova koji bi mogao da utiče na bezbednost cele zemlje.

Vrajoli je rekao za REL da ova investicija nije „van regionalnog i globalnog konteksta“,imajući u vidu i navodna kršenja zakona ruskim dronovima u Istočnoj Evropi poslednjih sedmica.

„Ovo su odbrambeni dronovi, tako da ako neko dođe i napadne Kosovo, ovi dronovi se koriste za takve akcije i nemaju nameru da uđu na bilo čiju teritoriju radi izvođenja raznih operacija“, dodao je Vrajoli u uverenju da je „svrha Kosova da štiti, a ne da cilja bilo koju zemlju“.

Prema njegovim rečima, Kfor nije baš velika organizacija i ta misija ne mora nužno da poseduje najnapredniju tehnologiju, jer Nato još uvek ne vidi Kosovo kao mesto direktne opasnosti, te bi stoga kosovske institucije moraju povećati svoje kapacitete za borbu protiv dronova.

„Kosovo ima mnogo veću potrebu da razvije tehnologiju koja detektuje i deaktivira ove dronove, jer bi se Kosovo moglo suočiti i sa terorističkim napadima dronovima, a ja zaista ne znam koliki kapacitet imamo da se nosimo sa takvim pretnjama“, rekao je Vrajoli.