Albanija istražuje iranski uticaj u „Flamingo revoluciji“

Izvor: Kosovo Online

Albanske institucije prate i istražuju osobe za koje se sumnja da imaju veze sa Iranom i koje bi mogle da iskoriste proteste koji se tamo održavaju već 27 dana, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Od početka protesta, koji su prvobitno započeli kao protivljenje projektu izgradnje odmarališta u Zvernecu, blizu Valone, albanski premijer Edi Rama izrazio je sumnju da iza njih stoje interesi i uticaji povezani sa Iranom. Do sada je označio dve osobe sa vezama sa Iranom, Ikbalu Huduti i Dritana Godžaja.

Huduti, versku propovednicu sa Kosova poznatu po svojim proiranskim i antiameričkim stavovima, Rama je optužio da ima veze sa iranskim režimom, a čak je objavio i njenu fotografiju sa bivšim iranskim predsednikom Mahmudom Ahmedinedžadom. Vlasti su joj zabranile ulazak u Albaniju na 15 godina, tvrdeći da predstavlja „pretnju bezbednosti“.

Godžaj – koji je pročitao pet zahteva demonstranata – Rama je opisao kao „portparola iranskih interesa“, objavljujući delove dokumenata sa Godžajinim imenom i fotografijom, koje su imale sadržaj protiv politike SAD i Izraela na Bliskom istoku.

Vlada Albanije je za RSE saopštila da su do sada objavljeni slučajevi za sumnje na veze sa Iranom zasnovani na proverenim informacijama.

„Premijer Albanije ne govori na osnovu nagađanja, već deli proverene informacije sa javnošću“, saopštila je Kancelarija za medije Vlade Albanije, ističući da u oblasti sajber ratovanja država ima kapacitete za identifikaciju i reagovanje na zlonamerne aktere.

„Iran je samo jedan od njih“, dodaje albanska vlada.

Na pitanje da li se očekuju druge slične odluke protiv Hudutija i da li se istražuju i drugi učesnici protesta zbog sumnje da su delovali u korist iranskih interesa, iz izvršne vlasti u Tirani kažu da će institucije nastaviti da „prate i preduzimaju preventivne mere protiv bilo koje osobe ili aktivnosti koja narušava bezbednost Republike Albanije“.

„Nacionalna bezbednost i javni interes su iznad svakog drugog interesa“, saopštila je vlada, dodajući da će se, što se tiče ostalih istraga, „one procenjivati korak po korak, po zaslužnosti svakog slučaja“.

Zahtevi protesta su se, u odnosu na početni zahtev o obustavljanju gradnje u Zvernecu, proširili, pa demonstranti zahtevaju i Raminu ostavku.

Sidorela Vatnikaj, građanska aktivistkinja koja je postala jedan od glavnih glasova protesta u Albaniji, kaže da je nemoguće imati informacije o tome da li neko među demonstrantima ima skrivenu agendu.

U intervjuu za RSE kaže da taj zadatak pripada albanskim institucijama.

„U svakom slučaju, stavovi bilo koga ko uzme mikrofon da govori na protestu ili učestvuje ne predstavljaju većinu, a većinu čine oni koji svakodnevno izlaze na ulice da bi zaštitili prirodu“, kaže ona.

Naglašava da su stavovi većine na protestu pet zahteva koji su objavljeni, tražeći od Rame da ih preispita.

Ona kaže da je za nju zabrinjavajuće to što se premijer Rama bavi konkretnim ljudima koji učestvuju u protestima, a ne zahtevima koje su mu demonstranti uputili.

„Ako premijer ima informacije o određenim agendama koje proizilaze ili imaju koristi od protesta, dužnost je institucija da ih istraže, a ne premijera da ih objavi“, kaže Vatnikaj.

Do sada je albanska policija saopštila da je sprovela preko 100 postupaka u vezi sa protestima.

Organizacije civilnog društva pozvale su vlasti da obezbede proceduralne garancije za demonstrante.

Višo Ajazi Lika, koji je bio na čelu albanske Državne obaveštajne službe od 2012. do 2017. godine i predstavljao Albaniju kao ambasador pri Natou od 2018. do 2023. godine, kaže da će zemlja verovatno biti posebno ranjiva na iranske aktivnosti zbog prethodnih sajber napada i skrivališta oko 3.000 članova Narodne mudžahedinske organizacije Irana (MEK) – opozicionog pokreta u egzilu protiv režima u Teheranu.

„I iz mog iskustva, imali smo sajber rat između dve zemlje, hakovanje iz Irana u dva pravca. Bilo je povezano sa aktivnošću grupe MEK, ali i sa nama kao njihovim skloništem. Sećam se mobilizacije koju je Nato morao da pomogne Albaniji u to vreme, nakon što je uspeo da prodre u dosta vladinih sistema i to je bio veliki problem“, kaže on.

Od 2022. godine, Tirana optužuje Teheran za niz razornih sajber napada koji su usmerili državnu digitalnu infrastrukturu i javne službe, što je dovelo do prekida diplomatskih odnosa između Albanije i Irana.

Na pitanje da li postoje dokazi o iranskom uticaju u Albaniji izvan javnih poruka i pojačavanja na društvenim mrežama, Ajazi Lika kaže da je Iran trenutno zaista zauzet veoma velikim bezbednosnim problemima, veoma visokog nivoa, ali da uvek ima „ruku koja radi“.

„Naravno da postoji rizik od hakovanja, od sajber pretnji, ali što se tiče društvenih medija i kakav uticaj Iranci imaju na proteste, ne bih bio baš siguran. Potencijalno da, ali nemam informacije“, dodao je Ajazi Lika.

Međutim, Ajazi Lika kaže da proiranski glasovi na protestima u Albaniji treba da budu podložni kontroli od strane institucija za sprovođenje zakona.

„Moramo istražiti kakve veze ovi ljudi imaju sa Iranom. Ako neko na ovaj ili onaj način donosi tu propagandu, trebalo bi da se uzme u obzir zbog rizika koji bi mogli da predstavljaju za nacionalnu bezbednost. Ali to treba da bude zasnovano na činjenicama ili osnovanim sumnjama“, kaže on za Radio Slobodna Evropa.

Za njega je besmisleno da u antivladinom protestu treba da postoje pozivi ili narativi za ili protiv Irana.

„Ali ako se u pozadini ispostavi da su ovi ljudi duhovno pogođeni Iranom, oni bi svakako trebalo da budu predmet nadzora od strane agencija za sprovođenje zakona, pošto znamo da je Iran autoritarna zemlja sa velikim kapacitetima u sajber intervencijama ili na društvenim mrežama, imaju vojsku ljudi koji se bave ovim poslom, ove ljude treba shvatiti ozbiljno.“

Kaže i da, kada se govori o politici, da se bavimo takvim rizicima, odnosno o uticaju iz Irana, Vlada bi prvo trebalo da prenese ove informacije glavnim telima: parlamentu i kabinetu predsednika.

„Jedno je reći javno, a drugo je da to znaju institucije odgovorne za nacionalnu bezbednost“, kaže Ajazi Lika.