Albanija ulazi u eru američkih vojnih kredita

Više od dve decenije modernizacija Oružanih snaga Albanije odvija se uporedo sa strateškim partnerstvom sa Sjedinjenim Američkim Državama. Od reforme vojske nakon devedesetih godina, preko članstva u Natou, do ulaganja u helikoptere, sajber odbranu, obuku i vojnu interoperabilnost, američki program FMF (Foreign military financing) bio je jedan od ključnih instrumenata koji je podržao transformaciju odbrambenih kapaciteta Albanije, prenosi Albanijan post.

Ratifikacija sporazuma u Skupštini o direktnom kreditu od 302 miliona dolara ne predstavlja početak ove saradnje, već njenu novu fazu, prenosi Albanijan post.

Po prvi put Albanija će koristiti mehanizam FMF Direct Loan, pridružujući se grupi članica Natoa koje su modernizaciju svojih oružanih snaga finansirale putem direktnih američkih kredita – instrumenta koji je Vašington poslednjih godina koristio i za zemlje poput Poljske i Rumunije.

Na prvi pogled, sporazum može delovati kao još jedan finansijski aranžman u oblasti odbrane. Međutim, reč je o najvećem sporazumu ove vrste koji je Albanija ikada potpisala sa Sjedinjenim Američkim Državama i jednom od najznačajnijih finansijskih obaveza u istoriji Oružanih snaga Albanije.

Sporazum je zaključen između albanskog Ministarstva finansija i američke Agencije za saradnju u oblasti odbrambene bezbednosti (Defense Security Cooperation Agency – DSCA), koja upravlja programima bezbednosne saradnje i vojne prodaje.

Sredstva će biti korišćena u okviru programa FMF, mehanizma kojim američka vlada podržava svoje strateške partnere pri nabavci američke vojne opreme, usluga i tehnologije.

Ovaj instrument nije novost za Albaniju. Naprotiv.

Zvanična američka dokumenta pokazuju da je FMF poslednjih godina finansirao neke od najvažnijih projekata modernizacije albanske vojske.

Godine 2018. Albanija je postala jedna od prvih šest zemalja koje su dobile sredstva kroz program European Recapitalization Incentive Program (ERIP), primivši 30 miliona dolara iz FMF-a za nabavku helikoptera UH-60 Black Hawk.

Zauzvrat, albanska vlada se obavezala da uloži dodatnih 12 miliona dolara iz nacionalnog budžeta i da iz upotrebe povuče vazduhoplovne platforme ruskog porekla.

U istom periodu, 18,2 miliona dolara iz FMF-a iskorišćeno je za razvoj kapaciteta Ministarstva odbrane u oblasti sajber bezbednosti.

Program je takođe finansirao obuku albanskih oficira, razvoj specijalizovanih jedinica i unapređenje interoperabilnosti Oružanih snaga Albanije sa Natom.

Pre samo nekoliko meseci, program FMF privremeno se našao u središtu neizvesnosti izazvane dolaskom nove američke administracije.

U januaru 2025. godine Sjedinjene Američke Države privremeno su obustavile većinu programa spoljne pomoći u okviru devedesetodnevne revizije.

Međutim, sredstva za Albaniju odblokirana su pre završetka tog procesa, što je signalizovalo da se vojna saradnja sa Tiranom i dalje smatra strateškim prioritetom.

Danas, nešto više od godinu dana kasnije, to partnerstvo dobija novu dimenziju.

Prema istorijskim podacima DSCA, do kraja fiskalne 2023. godine Albanija je kroz program Foreign Military Financing dobila oko 58 miliona dolara, dok je vrednost transakcija realizovanih putem programa Foreign Military Sales iznosila oko 32 miliona dolara.

Kada se uključe i ostali oblici bezbednosne saradnje koje evidentira DSCA, ukupna istorijska vrednost dostiže oko 195,5 miliona dolara.

To znači da novi kredit od 302 miliona dolara premašuje celokupnu finansijsku saradnju između Albanije i SAD koju je DSCA evidentirala do kraja fiskalne 2023. godine.

Ovo poređenje, međutim, ne predstavlja ukupnu vrednost američke pomoći Albaniji.

Američki Stejt department procenjuje da je od 1991. godine ukupna pomoć SAD Albaniji premašila milijardu dolara i obuhvatila reformu pravosuđa, ekonomski razvoj, jačanje institucija, zdravstvo, obrazovanje i druge civilne programe.

Kada je reč o novom sporazumu, poznato je znatno manje od onoga što još nije poznato.

Tokom rasprave u parlamentu, šef poslaničke grupe Socijalističke partije, Taulant Bala, saopštio je da će Albanija imati 48 meseci da aktivira sredstva i 12 godina za otplatu kredita. Prema njegovim rečima, sporazum predviđa i grejs period do godinu dana, kao i mogućnost prevremene otplate bez penala.

Nije poznato da li će sredstva biti iskorišćena za jedan veliki program modernizacije ili za više pojedinačnih ugovora u okviru američkog sistema Foreign Military Sales, niti da li će obuhvatiti samo nabavku opreme ili i održavanje, logistiku, rezervne delove i obuku.

Portal Albanijan post obratio se i Agenciji za saradnju u oblasti odbrambene bezbednosti (DSCA), tražeći dodatne informacije o sporazumu, dosadašnjoj saradnji sa Albanijom u okviru FMF-a i projektima koji bi trebalo da budu finansirani ovim kreditom. Do trenutka objavljivanja teksta agencija nije odgovorila.

Nedostatak transparentnosti odrazio se i na parlamentarnu raspravu. Opozicija je saopštila da podržava strateški sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama i povećanje ulaganja u odbranu, ali se usprotivila načinu njegove ratifikacije, navodeći da poslanicima nije dostavljena kompletna dokumentacija i da je sporazum ovakvog obima zahtevao detaljniju parlamentarnu raspravu.

Istovremeno, razvoj događaja poslednjih nedelja pokazuje da sporazum nije nastao slučajno. Poseta ministra odbrane Ermale Nufija Vašingtonu i njegov sastanak sa vršiocem dužnosti direktora DSCA Meri Bet Morgan bili su usmereni na unapređenje projekata od zajedničkog interesa i jačanje strateškog partnerstva dve zemlje.

Iako zvanična saopštenja nisu direktno povezala tu posetu sa kreditom od 302 miliona dolara, vremenski sled događaja smešta sporazum u isti politički i strateški kontekst.

U trenutku kada je rat u Ukrajini promenio bezbednosnu arhitekturu Evrope, a članice Natoa značajno povećavaju izdvajanja za odbranu, Albanija se opredelila da koristi isti finansijski instrument koji je Vašington stavio na raspolaganje nekim od svojih najvažnijih partnera.

Međutim, za razliku od Poljske i Rumunije, Albanija još nije objavila najvažniji element ovog sporazuma – šta će konkretno biti kupljeno za 302 miliona dolara.

Dok to pitanje ne dobije odgovor, sporazum će ostati istovremeno najambicioznija investicija u modernoj istoriji Oružanih snaga Albanije i jedna od najvećih finansijskih obaveza ikada preuzetih u sektoru odbrane, o kojoj javnost i dalje zna veoma malo.