Američki ambasador u BiH: Rusija preti i ne želi nezavisnu BiH

Rusija ne želi nezavisnu Bosnu i Hercegovinu u Evropskoj uniji i želi zadržati kapacitete da je politički i ekonomski ucenjuje, izjavio je Majkl Marfi, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Bosni i Hercegovini, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

Marfi je podsetio da je Rusija i ranije znala koristiti energetiku kao oružje te da je potrebno što pre usvojiti zakon o Južnoj interkonekciji da bi se BiH rešila zavisnosti od ruskog gasa.

"Mislim da je Rusija pokazala jasno i ponovno širom sveta, u Evropi, na Zapadnom Balkanu, da je njen maligni uticaj problem. I to je istina i ovde u BiH i na celom Zapadnom Balkanu. Vrlo je jasno da jedna od stvari koju Rusija ne želi je jedna nezavisna država, ekonomski prosperitet u BiH, u Evropskoj uniji, u evroatlantskoj zajednici zemalja. Ne žele energetsku nezavisnost u BiH i postoji razlog za to. Žele zadržati kapacitete da ucenjuju politički i ekonomski zemlju", kazao je Marfi.

Dodaje da to što su Rusi finansirali "paramilitarnu organizaciju u Republici Srpskoj", da su imali kamp za obuku pojedinaca koji će uticati na demokratske izbore u nekoj zemlji koja je kandidat za EU, kao što je BiH, govori koliko su oni spremni i opasni da to urade.

Marfi kaže da su predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, ali i drugi na visokim pozicijama vlasti u Republici Srpskoj, postali proksiji sa Rusijom.

"I to je greška iz više razloga. Pod broj jedan, ponašanje Rusije prema svojim proksijima, prema zemljama je u potpunosti maligno. Pod broj dva, zemlju udaljava više od težnji građana, uključujući one koji žive u RS, da se pridruže EU. EU se sad otvorila i stvorila novu mogućnost da se napreduje u procesu pridruživanja sa statusom kandidata pre par godina, onda pregovori o pridruživanju, dakle i uslovi, i reforme i tako dalje. Ali zbližavanje s Rusijom i podržavanje njene agende ovdje, u Gruziji, na Zapadnom Balkanu i Ukrajini, to je apsolutno u suprotnosti sa tom vizijom budućnosti koju žele ljudi u ovoj zemlji", navodi on.

Smatra da nijedan pojedinac u Evropi nije više puta posetio Moskvu od Dodika u proteklih godinu dana i dodaje da se ne može odvesti zemlja u EU, kojom se autokratski upravlja od strane ruskog proksija.

Govoreći o sankcijama uvedenim protiv Milorada Dodika, Marfi kaže da SAD smatraju da su sankcije veoma važno, vredno sredstvo kako bi se pozvali na odgovornost pojedinci ili organizacije koji deluju antidejtonski, koruptivno ili na drugi način destabilizuju BiH i procese u njoj.

"Mi smo bili veoma jasni i za mene je to bio prioritet tokom mog mandata, da jasno i brzo odgovorimo na ovakvu vrstu ponašanja i mislim da je to veoma bitna promena u američkoj politici koja je ovde zaista napravila nešto drugačije. Niko se više ne smeje našim sankcijama. Očigledno, želeli bismo da vidimo da naši partneri i saveznici koriste slična sredstva, ukoliko ih imaju na raspolaganju, kako bi držali odgovornima pojedince i organizacije. Nama je svima strateški interes podrška suverenitetu, teritorijalnom integritetu i multietničkom karakteru Bosne i Hercegovine i napredovanje ove zemlje na putu ka evroatlantskim institucijama", kazao je.

Komentarišući jučerašnji sastanak sa parlamentarcima u Federaciji BiH, ali ne i sa predstavnicima HDZ-a, Marfi kaže da je Vašington odlučio da se želi angažovati na diskusiji sa parlamentarcima pred kojima je zakon, koji treba da se usvoji a koji bi smanjio zavisnost BiH od Rusije u energetskom smislu.

"Mi smo videli da Rusi mogu da zavrnu gas i šta se dešavalo ovde ranije i to se dešava širom Evrope. Dakle, imamo saveznike i partnere u Evropi, poput Bosne i Hercegovine, i moja vlada ne želi da vi budete izloženi takvoj vrsti zastrašivanja i siledžijskog ponašanja", kaže.

Isto tako, kako dodaje, bitno je delovati hitno kako bi se okončalo takvo stanje.

"Ruski maligni uticaj u regionu se pogoršao, pogotovo nakon 2022. i invazije na Ukrajinu. Nije to samo izazov za BiH, nego i za Evropu u celini, pogotovo Zapadni Balkan. Kao što sam već rekao, oni ne žele da vide BiH koja napreduje ka evroatlantskoj zajednici naroda", kazao je.

Kaže da su tokom sastanka razgovarali o pitanju energetske nezavisnosti BiH, a da je reakcija ruskog ambasadora na to bila da preti teritorijalnom integritetu BiH.

"Ambasada SAD poslala je upute vlastima o bitnosti usvajanja zakona za gasovod Južna interkonekcija u BiH. To je bio jasan izraz namere tog malignog uticaja. Moja zemlja podržava teritorijalni integritet BiH. Bez obzira na to šta se dešava na domaćoj političkoj sceni ovde u zemlji, da li mislite da se to sviđa ruskom ambasadoru? Ne. I onda on preti teritorijalnom integritetu BiH. Čisto sumnjam da je rekao što je rekao, jer je to izraz nekog velikog tobože prijateljstva Rusije i BiH. Ali pitanje koje sad stoji pred Vladom Federacije BiH i parlamentarcima je da li će ili neće usvojiti zakon koji će rešiti ovo ključno pitanje energetske sigurnosti koje je pred Bosnom i Hercegovinom", navodi Marfi.

Komentarišući to što se predsednik HDZ-a Dragan Čović protivi usvajanju zakona o Južnoj interkonekciji, Marfi navodi da su razgovarali sa zvaničnicima HDZ-BiH u Federaciji, u kantonima i na drugim nivoima i da mnogi od njih vide koristi Južne interkonekcije, kako kada je u pitanju energetska sigurnost, tako i ogroman ekonomski potencijal koji bi to moglo doneti njihovim zajednicama.

"Dragan Čović je taj koji to ne želi. Moja druga poruka za njega bi bila prestanite blokirati ovaj zakon i prestanite tvrditi da on ne uzima u obzir interese hrvatskog naroda. Postoji određena pozadina u svemu ovome koju on zaobilazi i to je problem. Zakon je izrađen pre decembra 2021. i osobe koje su bile uključene u izradu zakona dolaze iz HDZ-a BiH i uzeti su u obzir interesi Hrvata", kazao je.

Ističe da zakon ne uzima u obzir interes Dragana Čovića da lično sebe obogaćuje i koristi ovaj projekat kao političko sredstvo kako bi nagradio svoje prijatelje, a kaznio neprijatelje.

Govoreći o državnoj imovini, Marfi kaže da je to jedno od tih pitanja koje nije rešeno, kao i da je Visoki predstavnik rekao da ne želi da nametne konačni zakon o državnoj imovini.

"To je ispravno, ali postoji neka urgentnost vezana za državnu imovinu. Ili za posljednjom odlukom Ustavnog suda koja definiše korišćenje ili raspolaganje, čak ili privremeno korišćenje, da postoji potencijal da se postavlja problem investicijama ovde, jer investitori moraju moći da je koriste. Blokiranje državne imovine od strane političkih lidera će to sprečiti. Govorimo o poznatim zapadnim investitorima, evropskim investitorima, dakle, visoki predstavnik je u pravu da tu treba biti više optimizma. SAD, to pozdravljaju, podržavamo visokog predstavnika, njegov mandat ovde, i podržavamo korišćenje bonskih ovlaćenja kad je to neophodno", navodi.

Ipak, kako dodaje, nije preveliki optimista da će biti sporazum u skoroj budućnosti o državnoj imovini.

"U Republici Srpskoj tvrde da ne postoji nešto kao državna imovina, da to pripada entitetima. To je u suštini netačno, a s druge strane argument je da je državna imovina i dalje u budućnosti da nema mogućnosti da se ona distribuira kao državna imovina entitetu, kantonu ili opštini. Na primer, Oružane snage moraju držati neku imovinu koja im ne treba, koju ne žele, koja nije možda ni za vojsku i oni moraju resurse odvajati zato da to čuvaju. Dakle, to treba prebaciti na entitet, na kantone ili na opštinu koji mogu bolje koristiti tu imovinu. Ta dva ekstremna položaja su problematična", kazao je Marfi.

Kako kaže, i opštinski lideri su zabrinuti zato što zbog nesređene državne imovine u BiH nema investicija, ali da se što više ide, ta zabrinutost je manja i postaje sve više politizovano na negativan način.

Govoreći o tome što BiH nije ispunila reformsku agendu, Marfi kaže da ta zemlja ima evropsku perspektivu od 2003. godine, ali da je za blokadu reformske agende za Plan rasta kriv Milorad Dodik koji je protiv dve vrlo važne stavke u toj agendi.

"Prva se tiče Ustavnog suda BiH. EU je ispravno identifikovala potrebu za funkcionalne institucije, vladavinu zakona, posebno na državnom nivou, posebno Ustavni sud BiH, što znači da se mogu sprovoditi presude širom zemlje. Narodna skupština RS mora ispuniti svoju ustavnu obavezu, imenovati sudije, gospodin Dodik se tome protivi. Takođe su naveli da žele promene u donošenju odluka u određenim telima, u Veću za državnu pomoć i Konkurentskom veću, gdje je bilo jasno da se odluke moraju donositi u skladu sa pravnom stečevinom EU na osnovu zasluga, a ne etnički. Dakle, i to je ispravno. Gospodin Dodik se protivi i tome. Dakle, u ovom konkretnom slučaju krivica za neuspeh da se ide dalje na pitanju reformske agende i plana rasta je kod gospodina Dodika", navodi.

Kaže da političari moraju biti ozbiljni ili postati ozbiljni kada se govori o članstvu u EU, o sprovođenju reformi koje su neophodne da zemlja ide dalje.

Kao ogroman problem u BiH, Marfi vidi korupciju za koju kaže da je pretnja demokratiji i budućem prosperitetu zemlje.

"Političari u ovoj zemlji su odabrali da se fokusiraju na to kako da se obogate, a ne na svoje izborno telo. Ako se to ne promeni, onda malo nade ostaje za stabilnu, prosperitetnu demokratiju ovde u BiH", istakao je.

Marfi navodi da SAD čvrsto podržavaju težnje koje je BiH izrazila, a to je da postane članica Natoa.

"Ako me pitate zašto je usporen proces, zato što nije bilo neophodnih reformi i marljivog rada koji je neophodan da zemlja ide dalje. To je izazov sadašnje vlasti, o tome sam govorio javno, ali bilo je i problem sa prošlom vlasti. Takođe, niko ne može u parlamentu, u vlasti ili u opoziciji stati da ga ne možete optužiti da nisu uspeli da urade neophodne stvari, da BiH napreduje ka ostvarenju težnji za Nato", dodao je.

Navodi da se ne radi o kozmetičkim reformama, kao što je kupovina helikoptera, razmatranje kupovine dronova koji se pojavljuju na naslovnoj stranici.

"Treba depolitizovati program reformi. I kad usvojite program reformi, morate ga provesti. Ako samo negde stoji na polici, skuplja prašinu, onda to ne vredi. Pregled odbrane iz 2016, upravo se to dešava s tim. Dakle, mnogo toga se uradilo na tom dokumentu koji je osam godina star", dodaje.

SAD su posvećene da, kako kaže Marfi, ne samo retorički, nego konkretno ulažu u Oružane snage BiH.

Na pitanje o američkoj politici prema BiH nakon predsedničkih izbora na kojima je pobedio Donald Tramp, Marfi kaže da ne može predviđati budućnost, niti je u redu da spekuliše ili komentariše politiku administracije koja još uvek nije preuzela vlast.

"Imajući to na umu, mislim da je veoma važno podvući da su Sjedinjene Američke Države i njihova politika u prethodnih 30 godina imale dvostranačku podršku i Demokrata i Republikanaca, bez obzira da li se radi o Bušu, Obami, Trampu, Klintonu i Bajdenu, a to je podrška teritorijalnom integritetu, suverenitetu i multietničkom karakteru BiH. I napredovanju i integrisanju ove zemlje unutar evroatlantskih institucija. To su ključni strateški ciljevi koji stoje već 30 godina i koji već 30 godina vode američku politiku i pod Demokratama i pod Republikancima i to se neće promeniti", naglasio je.

SAD, kako dodaje, bile su i ostaju najjači partner i zagovarač Bosne i Hercegovine.

"To je tako bilo pre 30 godina i tako je sve ovo vreme. Mi stojimo uz ovu zemlju kako se vi krećete ka Nato savezu, ka Evropskoj uniji i mi ćemo vam pomoći i raditi sa institucijama ove zemlje kako bi taj put bio moguć i kako bi se ostvario cilj. To je stalna posvećenost moje zemlje i tima koji ja predvodim ovde u Bosni i Hercegovini", zaključio je Marfi.