Analitičari: Albanija napreduje ka EU, ali potrebno je još napora u borbi protiv korupcije

Evropska unija će 15. oktobra u Luksemburgu održati Drugu međuvladinu konferenciju sa Albanijom, koja označava otvaranje prve grupe poglavlja u pregovorima o članstvu, koja uključuje, između ostalog, pravosuđe, osnovna prava i antikorupcijsku politiku. Stručnjaci Mirijam Kosmel i Nikolas Vajt kažu da će Albanija morati da pruži više rezultata, posebno u ratu protiv korupcije i sprovođenju reforme pravosuđa, prenosi Glas Amerike.

Direktor konsultantskog instituta APCO sa sedištem u Briselu Nikolas Vajt smatra da je EU trebalo ranije da donese odluku o započinjanju pregovora sa Albanijom.

"Voleo bih da se ovaj proces odvija mnogo brže. Mislim da je Albanija na vreme uradila sve domaće zadatke", kaže Vajt.

Viši ekspert za Istočnu Evropu i evropsko susedstvo u berlinskoj Bertelsman Stiftungu Mirijam Kosmel kaže da je odluka doneta nakon posla koji su albanske institucije uradile na ispunjavanju obaveza za otvaranje pregovora o članstvu.

"Albanija je mobilisala mnoge resurse tokom procesa analitičkog pregleda u pripremi za pregovarački proces. Evropska komisija je predstavila izveštaje ove analize o reformama, kao što su reforma pravosuđa, javne uprave i demokratskih institucija. To je osnova za dalje reforme. Dobro je što stvari idu napred", kaže.

Dok se zvanična Tirana priprema za međuvladin sto u Luksemburgu, Kosmel ukazuje na uravnoteženost pravosudnog sistema, pominjući suštinske promene, ali kaže da borba protiv korupcije ostaje izazov za Albaniju.

"Ova slika ne bi bila potpuna bez spominjanja dva nedavna izveštaja. Prvi od Evropske komisije, izveštaj o vladavini prava koji obuhvata Albaniju, a drugi od američkog Stejt departmenta o investicionoj klimi. I jedni i drugi ističu da korupcija i dalje ostaje preovlađujući problem u mnogim oblastima javnog i poslovnog života. U ovom izveštaju se za pozitivne pomake pominje antikorupcijska struktura, ali se navodi i nedostatak ljudskih i finansijskih resursa. Zato mislim da treba sagledati i jednu i drugu stranu", rekla je Kosmel.

Za Vajta najteži zadatak za Albaniju ostaje sprovođenje reforme pravosuđa.

"EU nije glupa. Neće dozvoliti napredak u pregovorima osim ako ne postoji istinski osećaj da je ovo putovanje okrenuto budućnosti. Jasno je da su najveći izazovi sa kojima se Albanija suočava u oblasti pravosuđa. Nalazimo se u fazi u kojoj još mnogo toga treba da se uradi. Sada vidimo iskrene napore albanskih vlasti da poboljšaju situaciju, kako bi se stvorio zadovoljavajući pravosudni sistem. I kao što znate, tokom poslednjih 10 godina bilo je mnogo ozbiljnih koraka u ovom pravcu, zahvaljujući reformama u pravosudnom sistemu", kazao je Vajt.

Albanija će nastaviti ka EU odvojena od Severne Makedonije. Zemlje članice nisu se dogovorile o otvaranju grupnih poglavlja sa Skopljem jer nije promenjen Ustav za uvođenje bugarske manjine kao državotvornog naroda, uslov Brisela.

Stručnjaci kažu da Skoplje plaća visoku cenu bilateralnih odnosa.

"Verujem da je njihovo razdvajanje dobra stvar, da bi se išlo napred, ali je problematična činjenica da je Severna Makedonija sputana zbog bilateralnog pitanja, koje nema veze sa procesom članstva", kaže Kosmel.

„Veoma mi je žao. Čini mi se da je ova odluka doneta iz čisto političkih razloga, ali ne i objektivnih. EU je dosta zahtevala od Severne Makedonije, uključujući promenu imena zemlje i ustavne promene. I šteta je, jer poruka koju izgleda šalje je da bez obzira koliko se promenite, mi ćemo i dalje tražiti više", rekao je Vajt.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i drugi lideri postavili su 2030. godinu kao cilj za članstvo Zapadnog Balkana u EU, a da li će taj cilj biti ostvaren ili ne, kako ocenjuje Kosmel, zavisi od političke volje obe strane.

"Iznenadio bih se da Albaniju vidim kao državu članicu EU 2030. godine, ali tada možemo znati kada može da postane članica. Što se tiče Severne Makedonije, to zavisi od brzine rešavanja aktuelnih političkih sporova. Crnu Goru i Srbiju vidim na pozicijama sličnim Albaniji, dok su Bosna i Kosovo, mislim, donekle daleko od situacije u Albaniji", rekao je Vajt.

Prema ekspertima, u poslednje tri godine, a posebno nakon ruske agresije na Ukrajinu, došlo je do oživljavanja interesovanja EU za Zapadni Balkan jer se proširenje posmatra kao investicija ne samo za mir, već i za stabilnost i blagostanje u regionu, piše Glas Amerike.