Balanca: Želimo visok standard ljudskih prava u Albaniji

Zaštitnica prava građana Albanije Erinda Balanca, na isteku svog petogodišnjeg mandata, izrazila je nezadovoljstvo stanjem u oblasti ljudskih prava u toj zemlji.

Ona je za Kosovo onlajn rekla da država želi u potpunosti da dostigne standarde koje je postavila u skladu s međunarodnim dokumentima.

"Ono što mi smatramo simbolom ljudskih prava, kakav standard treba da bude, jeste veoma visok standard koji želimo da postignemo, zato kada kažem da situacija ljudskih prava u Albaniji nije ono što bih želela, to je zato što tražim taj standard za koji smo se dogovorili da treba da imamo, standard koji je definisan u Osnovnoj povelji o ljudskim pravima, dakle, na osnovnom dokumentu o ljudskim pravima Evropske unije, što je po mom mišljenju, najbolji katalog prava, bilo da se radi o Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. U ovim uslovima predviđam taj standard, ne tražim drugačiji standard, ne tražim standard koji bi bio dobar za Zapadni Balkan, ja tražim taj standard“, rekla je Balanca.

Zaštitnik prava građana Albanije smatra da je institucija koju vodi uspela da unapredi ranije standarde i ponašanja u zemlji što je, navodi, sigurno bio veliki izazov za sve zemlje Zapadnog Balkana.

Imajući u vidu da je kancelarija narodnog advokata relativno nova, objašnjava da javnom mnjenu u početku nije bila jasna njena uloga, koja je isključivo savetodavna.

"Svima nije bila vrlo jasna uloga narodnog advokata, jer je to institucija koja daje preporuke, koja precizira standrarde, a nije institucija koja donosi odluke. Iz tradicije ovih zemalja malo je teško da daju željenu ulogu odnosno onu koja će biti efikasna, jer ovde i sudovi imaju problem u sprovođenju naših preporuka. Ovde ima puno očekivanja i zahteva, jer su očekivanja građana veoma visoka, a institucija ima ograničen broj zaposlenih i ovlašćenja koja su nešto šira, ali su u svakom slučaju fokusirana na sprovođenje preporuka," navela je ona.

Po pitanju prava manjina, etničkih ili nacionalnih, Erinda Balanca naglašava da u Albaniji nema diskriminacije, ali je, kaže, potrebno da se još mnogo toga uradi kako bi se ostvarila ravnopravnost medju građanima.

Kako je ocenila jedan deo populacije nije dostigao dovoljan nivo obrazovnog, kulturnog i ekonomskog razvoja, zbog čega Albanija treba da radi na tome da poboljsa njihov kvalitet života.

Prema njenim rečima najveći deo pritužbi podneli su pripadnici romske i egipćanske manjine, uglavnom zbog ekonomskih i socijalnih pitanja.

"Što se tiče nacionalnih manjina, u proseku smo imali samo jednu do dve pritužbe godišnje, i to za potpuno periferna pitanja i više koja se tiču njihovih prava u vezi sa televizijama, natpisima na njihovom jeziku, ponekad imovinskim pravima, ali nismo imali strukturne žalbe ovih zajednica.U našem delokrugu kao promotera ljudskih prava, radimo veliki posao u zaštiti manjina i garantovanju ili prava glasa, ili njihovog prava da se obrazuju na svom jeziku, ili u usvajanju nekih konvencija. Dali smo neke preporuke Vladi Albanije za usvajanje dodatnih konvencija poput one o jeziku, kako bi se bolje garantovala prava koja ova zajednica ima ili čak preporuke za primenu ili donošenje podzakonskih akata koji su neophodni za 100 odsto implementaciju  zakona koji imamo za nacionalne manjine“, kaže Balanca.

Naglasila je da je zbog senzibiliteta grčke manjine, pre deset godina otvorena i regionalna kancelarija Ombudsmana na jugu Albanije, u mestu  Dropul i dodala da se njihove pritužbe odnose se mahom na imovinsko pravna pitanja.

"Pronašli smo poneki slučaj kršenja u pogledu načina na koji je državna administracija vodila određene imovinske predmete, tako da su bili isti prekršaji i prakse, koje treba poboljšati, kao i u slučajevima albanskih državljana,“ kazala je ona.

Kada su u pitanju pripadnici srpske zajednice u Albaniji oni se nisu žalili narodnom advokatu u njenom mandatu, rekla je Balanca za Kosovo onlajn, ali i dodala da su se državljani Srbije albanske nacionalnosti žalili.

Prema njenim rečima u više navrata je bilo i žalbi Albanaca iz Preševa u vezi sa pasivizacijom adresa i iseljavanjem.

Po tom pitanju, navodi, sarađivala je sa srpskim kolegom. 

"Imamo mandate i za Albance koji žive van teritorije, a ja kažem da smo imali pritužbi od njih, sa tog područja, u vezi registracija i strukturnih selidbe itd. U međuvremenu, imamo veoma dobru saradnju sa Ombudsmanom u Srbiji, upravo za rešavanje pojedinačnih slučajeva albanskih zatvorenika u Srbiji, ako imamo pritužbi, i naravno srpskih zatvorenika u Albaniji, ako ih ima", rekla je Balanca.

Kancelarija Ombudsmana, istakla je Balaca, u više slučajeva reagovala je kada su bila u pitanju prava dece i ocenila da je "tu je postignut veliki napredak i date stalne preporuke".

"Smatram da su suštinske obaveze koje smo izvršili, bile upravo tamo gde smo i našli suštinske probleme. Pre svega smatramo da treba da se poveća iznos alimentacije za decu u slučajevima razvoda roditelja, jer ovaj iznos treba da garantuje njihovo dobro odrastanje. Dali smo preporuku, koja je i delimično primenjena, za povećanje pomoći koju država daje za porodice u nevolji i to je povećano u proporciji sa brojem dece. Po tom pitanju, prva stvar za koju smatram da treba da uradimo jeste da treba da damo porodicama u nevolji, deci u nevolji, veći finansijki benefit", kaže Balanca.

Što se tiče standarta rodne ravnopravnosti u Albaniji u pravnom okviru je u potpunosti zagarantovana, navodi Balnca, ocenjujući da u nekim aspektima ima problema.

S druge strane, ističe da je Albanija napravila značajne korake kako bi imala veliki broj žena i na rukovodećim pozicijama. 

"Imamo veoma dobar zakon sto se tiče kvote i odabira u lokalnoj i centralnoj vlasti, gde je prisustvo žena bio u stalnom porastu, posebno u lokalnoj vlasti gde je 15 odsto žena izabrano u opštinskim većima, ali nemamo dovoljan broj predsednica opština. Ima napretka, ali nemamo potpunu jednakost po ovom pitanju," zaključila je Balanca.