Binjaku: Korupcija i nedostatak optimizma umanjuju osećaj sreće građana Albanije

Profesorka sociologije na Fakultetu socijalnih nauka na Univerzitetu u Tirani Entela Binjaku smatra da je Albanija na 86. mestu na listi najsrećnijih zemalja pre svega zato što su građani nezadovoljni korupcijom, ali i zbog pada optimizma i neizvesnosti u pogledu budućnosti.

Napominje da je Albanija, iako je ove godine napredovala za tri mesta na listi, i dalje najslabije rangirana od svih na Zapadnom Balkanu. Kosovo je, dodaje, sada na 16. mestu, a bilo je na 29. poziciji, dok su Severna Makedonija, BiH, Crna Gora i Srbija ispred Albanije.

„Mislim da su razlozi zašto je Albanija tako nisko rangirana, ili zašto se može smatrati manje srećnom od drugih zemalja, povezani sa faktorima kao što je nivo korupcije. Građani sve više kažu da su pogođeni korupcijom, što ih čini manje zadovoljnim načinom života u našoj zemlji“, rekla je za Kosovo onlajn Binjaku, koja je i izvršna direktorka fondacije „Harijet Martino“.

Ukazuje i na pad nivoa društvenih odnosa, odnosno kvaliteta društvenog života.

„U prošlosti su društveni odnosi bili karakteristični i važni za Albaniju, ali danas građani ističu da je ova vrsta odnosa oslabila. Dakle, vide da im je sve teže da pronađu nekoga na koga mogu da se oslone, ko im može pomoći u teškim danima. Treći razlog je pad poverenja u budućnost, odnosno nedostatak optimizma. Naši građani su pokazali da su skeptični i prilično neodlučni u pogledu onoga što očekuju u budućnosti. To su tri glavna faktora koja su uticala na ovakav plasman naše zemlje”, ocenjuje profesorka.

Navodi da međunarodne organizacije, posebno one sa velikim ugledom poput Galupa, imaju veoma definisane indikatore za merenje nivoa sreće. 

„Uglavnom upitnici ovih istraživanja uzimaju u obzir aspekte ekonomskog, kulturnog i političkog života. Često, anketirani građani se izjašnjavaju o nezadovoljstvu ekonomskim stanjem, nivoom usluga, o neizvesnosti u pogledu budućnosti i iznose mišljenja o razvoju događaja u vitalnim sektorima ekonomije i usluga kao što su zdravstvo, obrazovanje ili inovacije. Odgovori na ova pitanja pružaju podatke o glavnim elementima života koji utiču na njihovu sreću. Dakle, to su društveni odnosi, ekonomska sigurnost i politička stabilnost”, kazala je Binjaku.

Objašnjava da su skandinavske zemlje, ali i Holandija, Belgija ili Luksemburg, rangirane bolje od drugih zbog načina na koji organizuju živote svojih građana.

„Te zemlje su primer za druge. Način na koji deluju, kako organizuju ekonomski, društveni, kulturni, politički život, ali i kako poštuju vladavinu prava, kažnjavaju korupciju - predstavlja lekciju za druge. Vraćajući se na naš region, svakako je teško povećati nivo optimizma među našim ljudima zato što se prosečna starost povećava, a ovde uglavnom mislim na Albaniju. Ovaj nivo se približava prosečnoj starosti Evrope, odnosno zapadnih zemalja. U skoro svih 11 okruga zemlje, sa izuzetkom Tirane, broj ljudi starijih od 65 godina je veći od ostatka stanovništva. Dakle, ovo povećanje prosečne starosti svuda u Albaniji takođe na neki način odražava teškoću da se budućnost vidi sa optimizmom“, ističe Binjaku.

Veruje da su odgovori građana poruka za državno rukovodstvo.

„Građani izražavaju nezadovoljstvo nivoom korupcije i neizvesnosti u pogledu budućnosti, bez obzira kojoj starosnoj grupi pripadaju. To su poruke koje bi političari trebalo pravilno da pročitaju. Da li je teško biti optimističan u pogledu budućnosti? Svakako jeste teško, ali ono što najviše motiviše društvo poput našeg da ima više samopouzdanja i da bude srećnije jeste upravo put koji je naša zemlja izabrala, a koji ostaje put integracije u veliku porodicu zapadnih zemalja, gde mislimo da treba da budemo i čemu najviše težimo”, zaključila je Binjaku.