Deklaracija sa Dubrovačkog samita: Potvrđena podrška Ukrajini i ukrajinskom Planu mira

Potpisnici Deklaracije trećeg Samita Ukrajina - Jugoistočna Evropa, danas u Dubrovniku istakli su podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine i posvećenost pružanju kontinuirane podrške Ukrajini i njenom narodu. U Deklaraciji navode da u potpunosti podržavaju Plan mira koji je predstavio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Deklaraciju su potpisali premijer Hrvatske Andrej Plenković i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kao domaćini, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kosovska predsednica Vjosa Osmani, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar, premijer Albanije Edi Rama, predsedavajuća Savetom ministara BiH Borjana Krišto, premijer Bugarske Dimitar Glavčev, premijer Grčke Kirijakos Micotakis, premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski, potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova Moldavije Mihai Popsoi, ministarka spoljnih poslova Rumunije Luminika Teodora Odobesku, ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan i potpredsednik Evropske komisije Dubravka Šuica.

Današnji rad Samita zasnovan je, kako se navodi u Deklaraciji, na razmatranjima i zaključcima prvog i drugog Samita Ukrajine i jugoistočne Evrope, koji su održani u Atini u avgustu 2023. i Tirani krajem februara 2024. godine.

"Prošlo je skoro 1.000 dana od početka ruske vojne invazije u punom obimu na Ukrajinu. Osuđujemo taj ničim izazvan, neopravdan i protivzakonit ruski agresorski rat protiv Ukrajine u najjače moguće. Agresorski rat Rusije je zločin protiv ukrajinskog naroda; flagrantno kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju UN i velika pretnja za
mir, bezbednost i stabilnost jugoistočne Evrope, celog evropskog kontinenta i sveta u celini", navodi se u Deklaraciji.

Kako se dodaje, podrška potpisnika Deklaracije nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar svojih međunarodno priznatih granica ostaje apsolutna.

Ponovo su potvrdili nepokolebljivu posvećenost pružanju kontinuirane višestrane podrške za Ukrajinu i njen narod.

"Izražavamo poštovanje i saosećanje sa ukrajinskim narodom koji odoleva ruskoj oružanoj agresiji od 2014. hrabrošću, izdržljivošću i junaštvom. Nadovezujući se na Zajedničku deklaraciju Prvog parlamentarnog samita Međunarodne platforme za Krim, usvojene u Zagrebu 25. oktobra 2022. godine, ističemo našu nepokolebljivu posvećenost obnovi suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, uključujući Krim, pružajući i dalje Ukrajini sveobuhvatnu pomoć u suprotstavljanju agresiji Rusije", dodaje se.

U petoj tački, ističu da u potpunosti podržavaju ishode Samita o miru u Ukrajini, održanog u Švajcarskoj u junu 2024. o putu ka sveobuhvatnom, pravednom i trajnom miru jer, kako navode, Ukrajina može biti zasnovana samo na međunarodnom pravu, uključujući Povelju UN.

"S tim u vezi, ponovo potvrđujemo našu podršku ukrajinskoj formuli mira predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog kao suštinski okvir za obnavljanje takvog mira. Izražavamo našu podršku naporima Ukrajine u ovom pravcu i naglašavamo našu spremnost da aktivno učestvujemo u sprovođenju tačaka Plana mira", naveo je

Pozvali su celu međunarodnu zajednicu da uloži svoje napore da se obnovi međunarodni mir i bezbednost na globalnom nivou, da intenzivira svoju podršku Ukrajini u borbi za slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet.

Istovremeno, pozvali su sve zemlje da ne pružaju materijalnu ili drugu podršku agresorskom ratu Rusije.

Kako se navodi, podsetili su se važnosti usklađivanja sa Odlukama i merama zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije.

"Ističemo da je neprihvatljiv bilo kakav oblik agresije na suverenu državu. Sve zemlje moraju da se uzdrže od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta, suvereniteta ili političke nezavisnosti bilo koje države. U ovom kontekstu, mi naglašavamo da su povlačenje ruskih trupa i vojne tehnike sa celokupne teritorije Ukrajine, prekid neprijateljstava i obnavljanje, potpuna kontrola Ukrajine nad njenim državnim granicama, uslovi o kojima se ne može pregovarati", navodi se u Deklaraciji.

Potpisnici su najoštrije osudili sve pokušaje Rusije da, kako se navodi, nasilno i nezakonito pripoji delove teritorije Ukrajine.

"Takvi pokušaji predstavljaju eklatantno kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju UN i  suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Autonomna Republika Krim, Grad Sevastopolj, Donjeck, Herson, Lugansk i Zaporoška oblast su sastavni delovi Ukrajine. U tom kontekstu, smatramo rusko pripajanje tih oblasti kao ništavne", dodaje se.

Ponovili su odlučnost da intenziviraju zajedničke napore kako bi osigurali dalje napredak i međusobnu podršku partnerima iz jugoistočne Evrope, Ukrajine, Republika Moldavije i Gruzije na putu ka članstvu u EU.

"Ulazak ovih novih članica u Evropsku Uniju je najbolja garancija regionalne stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta", ističe se.

Pozdravili su otvaranje pregovora o pristupanju EU sa Ukrajinom, kao i sa Bosnom i Hercegovinom i Moldavijom, kao i to što su saveznici na Vašingtonskom samitu Natoa ponovili svoju posvećenost da nastave da podržavaju Ukrajinu na njenom nepovratnom putu ka punoj evroatlantskoj integraciji, uključujući članstvo u Natou.

Naglasili su posvećenost privođenju pravdi pojedinaca odgovornih za krivično delo agresije, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene tokom agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine.

U Deklaraciji se navodi da su potpisnici saglasni da će nastaviti saradnju i fokusirati svoje napore na oslobađanje svih ratnih zarobljenika, nezakonito zatočenih lica i vraćanja svih na ilegalan način deportovanih i nasilno preseljenih Ukrajinaca, posebno dece.

Saglasni su i da se teme bezbednosti hrane i deminiranja ukrštaju i međusobno pojačavaju jedna drugu.

"Ukrajinske poljoprivredne proizvode treba bezbedno i slobodno obezbediti zainteresovanim zemljama. S tim u vezi, besplatna, potpuna i sigurna komercijalna plovidba, u skladu sa međunarodnim pravom, kao i pristup morskim lukama u Crnom moru je kritična. Napadi na trgovačke brodove u lukama i duž cele rute, kao i protiv civilnih luka i civilne lučke infrastrukture su neprihvatljivi", navodi se.

Posebno je naglašena kritična važnost energetske bezbednosti Ukrajine uzimajući u obzir predstojeću zimu.

"Ukrajinske elektrane i energetska mreža i dalje trpi ogromnu štetu kao rezultat ruskih sistematskih i namernih napada. Danas smo ispitali opcije da pojačamo naše napore - uključujući dalju mobilizaciju privatnog sektora – u obezbeđivanju Ukrajine opremom i finansijskim sredstvima potrebnim za ublažavanje posledica. Mi takođe
naglašavamo potrebu za većom koordinacijom i planiranjem na regionalnom nivou i za efikasne električne interkonektore kako bi se apsorbovao udar od štete izazvane ruskim napadima", navode.

Naglašavaju da svako korišćenje nuklearne energije i nuklearnih instalacija mora biti bezbedno, obezbeđeno, zaštićeno i ekološki prihvatljivo.

U tom kontekstu, naglašavaju da se Zaporoška nuklearna elektrana mora vratiti pod punim suverenitetom pod kontrolu Ukrajine.

Izrazili su posvećenost učestvovanju u tekućem i posleratnom oporavku i obnovi Ukrajine, kako bi omogućili obnovu te zemlje, angažujući sve relevantne partnere, uključujući i privatne kompanije i međunarodne finansijske institucije, sa ciljem obezbeđivanja finansijske podrške, investicija i stručnosti potrebne za obezbeđivanje prosperiteta budućnost Ukrajine.

"Ne može biti slobodne, mirne i prosperitetne Evrope bez slobodne, mirne i prosperitetne Ukrajine. Posvećenost učesnika Dubrovačkog samita ka ovom cilju ostaje osnov", zaključak je Deklaracije.