Đokutaj: Za povratak emigranata potrebni podsticaji u celoj privredi

Ekonomski stručnjak i analitičar u kompaniji „Altax“ u Tirani Eduard Đokutaj kaže za Kosovo onlajn da je za podsticanje povratka iseljenika u Albaniju potreban celokupan paket mera vlade i da prioritet treba da bude promovisanje fiskalnih podsticaja ne samo za poljoprivredu i turizam, već u celoj privredi.

Povodom poziva premijera Albanije Edija Rame emigrantima da se vrate u zemlju i ulažu u njoj i najave da će uskoro objaviti novi program finansijske podrške agroturizmu, Đokutaj kaže da je taj program postojao i u trećem Raminom mandatu, kada je dato obećanje da će se svakom emigrantu koji se vrati i uložiti u agroturizam dati 5.000 evra. 

Program je, kaže, delimično realizovan i donekle je podstakao otvaranje agrobiznisa ili turističkih farmi, ali on smatra da mere ne treba da budu usmerene samo na agroturizam, već da je potrebno da se diversifikuju kroz čitavu privredu. 

„Za podsticanje povratka iseljenika i njihovo ulaganje u privredu potreban je pun paket mera vlade i u ekonomskom aspektu, u fiskalnom i budžetskom aspektu, i u aspektu ugovora ili pravne sigurnosti. Ovi problemi su ometali punu integraciju imigranata, koji su se suočili sa velikim birokratskim i korupcionaškim preprekama. Nisu imali pravnu sigurnost za svoja ulaganja. S druge strane, nije bilo odgovarajuće koordinacije fiskalnih inicijativa sa državnim subvencijama. Mi, kao stručnjaci, savetujemo da prioritet bude promovisanje fiskalnih podsticaja i revizija postojećih fiskalnih podsticaja. Takođe, treba preispitati državnu strategiju kako ovi fiskalni podsticaji ne bi bili samo za poljoprivredu i turizam, jer Albaniji pre svega nedostaje tehnologija da bi imala veći ekonomski kapacitet“, navodi Đokutaj. 

Fiskalni podsticaji, kako ističe, treba da se odnose na porez na dobit za imigrante koji stvaraju „start-up“ biznise, a trebalo bi da postoji i veća fleksibilnost u subvencijama, koje ne treba davati u određenim iznosima, već prema potrebama imigranata. Novim kompanijama, prema njegovim rečima, u startu je potrebno do 50 odsto finansijske podrške za operativne i finansijske troškove.

„Naravno da se moraju napraviti pravne i pravosudne reforme koje moraju da obezbede ono što je investitoru potrebno u pogledu sprovođenja ugovora, sprovođenja onoga što piše u zakonima, i dopune zakona podzakonskim aktima, kako bi se omogućilo emigrantu koji dođe da investira u zemlju, olakšanje ne samo u fiskalnom smislu, već i da ima pravnu sigurnost za svoja ulaganja. To se postiže ako se zakoni ne menjaju često. Takođe nam je potrebna bolja promocija onoga gde i kako emigranti treba da ulažu“, kaže Đokutaj. 

On navodi da iako postoji „Komora dijaspore“ i nekoliko drugih organizacija koje su povezane sa njom, da se čini da te strukture nemaju potreban kapacitet da se izbore sa pitanjem povratka emigranata. 

„Postoji još jedan problem koji treba rešiti, a tiče se stambenog zbrinjavanja, jer oni nemaju uvek mogućnost da se negde nastane. To se zove 'pun paket' pomoći“, ističe Đokutaj.