Dulević: Nismo imali problema pri popisu, ja imam dva srca - srpsko i albansko

Ećerem Dulević
Izvor: Kosovo Online

Popis stanova i stanovništva u Albaniji koji je trebalo da se završi 30. oktobra, produžen je do 15 novembra. Kako je saopštio Nacionalni institut za statistiku popisivači u datom roku nisu uspeli da registruju stanovništvo u oko tri odsto ruralnog pordučja zbog velike udaljenosti i nepristupačnog terena, ali i problema koje su imali u oblastima pogođenim zemljotresom 2019. Predsednik udruženja srpske nacionalne manjine „Jedinstvo“ iz Fiera, Ećerem Dulević za Kosovo onlajn kaže da je popis u selima u okolini tog grada sproveden i nije bilo problema.

“Pre nekoliko dana su nam došli popisivači, postavili su pitanja o nacionalnosti, veri, državljanstvu, odogovarali smo na sva ta pitanja. Ovde, u našem selu sve je išlo po zakonima koji su na snazi. Nismo imali nikakvih problema. Nadamo se da ćemo na kraju videti rezultat. Ja sam se izjasnio da sam iz Srbije, izjasnio sam se kao Srbin i to se ne poriče. Moj deda je rođen u Srbiji, moj otac je rođen u Albaniji, ja sam rođen u Albaniji, moja deca i unuci su rođeni u Albaniji. Ja sam, istovremeno osoba sa dva pasoša ili da kažem u šali, imam dva srca. Imam srpsko i albansko srce”, ističe Dulević.

On navodi da je u vreme kralja Zogua u Ret Ljibovšu i drugim selima Patos, Dermenas, i Hamilj u okolini Fiera, živelo blizu 10.000 Srba u više od 120 kuća. Koliki je taj broj danas nije siguran. Naglašava da Srbi iz tog dela Albanije nisu zaboravili svoje poreklo, tradiciju, jezik i kulturu, kao i da su od dana kada su naselili taj prostor delili sudbinu ostalog albanskog naroda.

“U našem kraju, u Ljibovšu, porodice su kao i Albanci dobile od države da obrađuju zemljište po zakonu. Neko se bavi obradom zemlje, neko stočarstvom. Poljoprivredno zemljište je ovde veoma plodno. Većina srpskih porodica je zasadila brda Ardenice maslinama. Dođete kod nas po maslinovo ulje, jer je vreme njegove proizvodnje, a Ljibovš ima kvalitetnog maslinovog ulja. Što se tiče mladih, oni koji su školovani rade kao učitelji, advokati, neki od njih imaju privatne poslove. Sve po prilici, interesu ili po struci. Mi nismo nikada imali nikakav problem od albanskih državnih organa”, kaže Dulević.

Manjinske zajednice u Albaniji žive kao i svi Albanci, dodaje i ističe da nema razlike ni diskriminacije. Navodi da se srpska manjina kao i većinski narod suočava sa migracijama mladih.

„Manjinski narodi žive kao i svi Albanci, bez ikakvih razlika. Oni koji rade ili su emigrirali dobro žive, ko spava ne živi dobro. Što se tiče životnog standarda srpske zajednice, moram da kažem da omladina emigrira u Grčku, Italiju, Ameriku, Španiju, kao i Albanci. Poseduju lična dokumenta Evropske unije, svojim prihodima pomažu i porodicama. Ko radi, taj živi, ko spava, hlebom pati. Isto kao što je u Albaniji, Srbiji ili Španiji i širom Evrope. Nema prihoda od spavanja”, kaže Dulević.

Kako navodi, srpska manjinska zajednica u Fieru ima veoma dobre odnose sa lokalnom samoupravom u tom mestu i očekuje od opštine da uloži više u infrastrukturu u selima gde žive Srbi.

“Apeljuem na gradonačelnika Armanda Subašija, koji je moj prijatelj, da treba da se uradi kanalizacija, putevi u selu, jer imamo problem sa otpadnim vodama koje su zagadile reku. Ako budu u prilici da pomognu, bićemo zahvalni opštini. I to nam je jedina briga”, zaključio je Dulević.

U Fieru, gradu na jugozapadu Albanije žive Dulevići, Rizvanovići, Makići, Škreljići, većinom pripadnici muslimanske veroispovesti, koji su početkom dvadesetih godina prošlog veka naselili te krajeve iz okoline Novog Pazara. Oni i danas čuvaju svoj identitet i srpsko poreklo, iako su im prezimena u zloglasno vreme Envera Hodže bila promenjena. Koliki je tačan broj Srba koji žive ne samo u Fieru već i u celoj Albaniji biće poznato u junu 2024. godine za kada je najavljeno da će biti saopšteni rezultati popisa.