EESК zabrinut zbog stanja vladavine prava i slobode medija u Albaniji

Najnoviji izveštaj Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta o Albaniji, objavljen nakon misije praćenja u Tirani, izrazio je zabrinutost zbog stanja vladavine prava, slobode medija, socijalnih prava i zaštite od diskriminacije u ovoj zemlji. Izveštaj ukazuje na probleme sa nezavisnošću pravosuđa, pritiske na novinare i nedostatak zaštite za ranjive grupe.

Prema dokumentu, albanske vlasti su priznale „sporost sudskih procesa“, što su pripisale nedostatku sudija, ali su odbacile tvrdnje da su svi postupci protiv novinara slučajevi „slap tužbi“ - strateških tužbi za ućutkivanje kritičkih medija, piše Albanijan Post. 

„Saradnja između policije i pravosuđa postoji, sa fokusnim tačkama za reagovanje na pretnje novinarima“, navodi se u zvaničnom odgovoru vlasti.

Ipak, učesnici misije izvestili su da su kršenja radnih prava u medijskom sektoru rasprostranjena, s novinarima koji rade bez standardnih ugovora i bez socijalnog osiguranja. Organizacije novinara, prema izveštaju, „slabe su i ne uspevaju efikasno da zaštite svoje članove“.

U međuvremenu, formirana je ad hok komisija za strategiju protiv dezinformacija, ali učesnici upozoravaju da se „dezinformacije koriste kao sredstvo za oblikovanje javnog mnjenja u korist aktuelne vlasti“.

Izveštaj takođe ističe porast ruskog i kineskog uticaja u javnom diskursu, zbog „slabosti domaćih medija i nedostatka nezavisnih izvora informisanja“.

U poglavlju o pravu na nediskriminaciju, EESK primećuje da je albansko zakonodavstvo unapređeno, ali da sprovođenje ostaje „slabo i neefikasno“.

Organizacije civilnog društva prijavile su pritiske ekstremističkih grupa na nevladine organizacije koje štite prava žena i LGBTIQ+ zajednice, dok sudovi retko izriču kazne za govor mržnje zbog visokog zakonskog praga.

„Zakon postoji, ali nedostaje primena. Žene i aktivistkinje sve su više izložene kampanjama blaćenja, naročito uoči izbora 2025. godine“, navodi se u izveštaju.

EESK takođe beleži porast diskriminacije prema romskim i egipćanskim zajednicama, kao i prema osobama sa invaliditetom, uključujući nedostatak pristupa obrazovanju, zapošljavanju i socijalnim uslugama.

„Više od polovine romskih žena je nepismeno, a mnoge škole nemaju ni osnovne higijenske uslove“, navodi se u dokumentu.

U poglavlju o vladavini prava, izveštaj priznaje napore Albanije u sprovođenju pravosudne reforme i Nacionalne antikorupcijske strategije (2024–2030), ali naglašava da nezavisnost pravosuđa ostaje krhka.

„Disciplinski postupci su netransparentni, a neke razrešene sudije i dalje primaju plate ili obavljaju profesiju“, navode učesnici.

Iako je osnivanje Specijalne antikorupcijske strukture dovelo do krivičnog gonjenja pojedinih visokih zvaničnika, izveštaj upozorava da institucija „rizikuje preopterećenje nakon preuzimanja nadležnosti javnih komesara“.

Kada je reč o pristupu pravdi, učesnici su izvestili da je nedostatak sudija i smanjenje broja sudova stvorilo ozbiljne prepreke, sa postupcima koji traju i do deset godina.

Izveštaj pominje i probleme sa pretrpanošću zatvora i nedostatkom zdravstvene nege, navodeći slučajeve sprečivih smrti i držanje osoba sa mentalnim oboljenjima u običnim pritvorskim prostorijama, što je u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Na kraju, EESK naglašava da je Albanija formalno napravila korake napred, ali da stvarna primena ostaje najveći izazov.

„Bez nezavisnih institucija, efikasnog pravosuđa i zaštite osnovnih prava, evropske integracije ostaju samo na papiru“, navodi se u završnom izveštaju Komiteta.