Izbori u Crnoj Gori: Glasanje protiče bez većih nepravilnosti, manja izlaznost
U Crnoj Gori se danas održavaju parlamentarni izbori na kojima se za 81 poslaničko mesto bori 15 lista, a nova većina izabraće premijera i vladu. Glasanje za sada protiče bez većih nepravilnosti, a zabeležena je manja izlaznost u odnosu za glasanje za skupštinu 2016. i za predsednika u aprilu ove godine.
Iz Centra za monitoring i istraživanje (CeMI) naveli su da je izlaznost do 15 časova bila 35,8 odsto.
Prema podacima Centra za demokratsku tranziciju (CDT) do ovog preseka glasalo je 35,1 odsto, odnosno 190.750 birača.
Na parlamentarnim izborima 2016. godine u istom periodu glasalo je 48,2 odsto birača.
U prvom krugu predsedničkih izbora 2023. godine do 15 sati glasalo je 45,4 odsto a u drugom 49,8 odsto birača.
Izvršna direktorka CeMI-ja Ana Nenezić kazala je za TVCG da izborni dan protiče mirno.
"Jeste manja izlaznost, ali kada znamo da je kampanja bila dosta mlaka i da su ovo treći izbori to nije iznenađujuće", kazala je ona.
Istakla je da očekuju izlaznost od 60 odsto.
Bošnjačka stranka prva je na glasačkom listiću, a druga Hrvatska građanska inicijativa (HGI), te treća "Pravda za sve", Vladimir Leposavić, pa slede Savez SNP – Demos, Narodna koalicija Prava Crna Gora – DHS – DSS- SCG – Pokret za Pljevlja, Albanska alijansa, Pokret za Preokret, Pokret za promene, Savez "Mi možemo - Za građansku Crnu Goru".
Na 10. mestu je lista DPS-SD-LPCG-DUA "Zajedno", zatim Pokret Evropa sad - Milojko Spajić, SDP Crne Gore, Demokrata i URA - Aleksa i Dritan - Hrabro se broji.
Pretposlednja na listiću je lista "Za budućnost Crne Gore" NSD-DNP-RP, a na začelju Albanski forum.
Crnogorski predsednik Jakov Milatović izjavio je danas da očekuje da nova vlada bude formirana na brz, efikasan način i u skladu sa izbornom voljom građana.
On je novinarima nakon glasanja na vanrednim parlamentranim izborima rekao da je najvažnije da izborni dan prođe u miru i u skladu sa demokratskim standardima.
Milatović je naveo da je, takođe, vrlo važno da građani danas izađu na izbore, iskoriste glasačko pravo i da na osnovu toga skupština na puno adekvatniji način reflektuje političku snagu koja trenutno postoji u Crnoj Gori.
On je poručio da nova vlada treba da nastavi reformski put i u nekim poljima da ga ubrza.
Milatović je dodao da tu, pre svega, misli na unapređenje životnog standarda građana, vladavinu prava i ubrzanje evropskog puta.
Po prvi put DPS ušao je u izbornu trku bez Mila Đukanovića na svom čelu. On je nakon što je glasao rekao da je zainteresovan da Crna Gora ostvari svoj strateški cilj i postane članice EU. Nada se da će nova vlada biti brzo formirana, a na pitanje da li će biti premijer, odgovorio je "daleko smo od toga".
Ovo su šesti šesti parlamentarni izbori od obnove nezavisnosti Crna Gore, na kojima pravo glasa ima 542.468 građana.
Očekuje se da ovi izbori stave tačku na krizu nastalu posle promene vlasti 30. avgusta 2020. godine, nakon čega su smenjene dve vlade.
Izborni dan u Crnoj Gori prati 100 posmatrača kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), kazala je šefica misije Nina Suomalainen.
0 komentara