Klekovski: Rezolucija o Srebrenici će uneti dodatnu uznemirenost u regionu

Klekovski
Izvor: Kosovo Online

Makedonski politički analitičar Sašo Klekovski, komentarišući usvajanje Rezolucije o Srebrenici, naveo je da je geopolitički momenat takav da otvara pitanja u celom regionu, kao i pitanja zašto su neke zemlje "za", a druge "protiv" i šta je osnova. Klekovski smatra da će to uneti dodatnu uznemirenost u regionu, te da je Rezolucija reakcija na pojačane pokušaje Republike Srpske da se otcepi od BiH, ili da ne prizna institucije BiH.

Klekovski je za Kosovo onlajn ukazao da je neophodno pojasniti da se ne radi o priznavanju ili nepriznavanju genocida u Srebrenici, jer je naziv Rezolucije "Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici".

"Dakle, da obeležimo šta se desilo. Ovde u osnovi postoje dve tačke gledišta, principijelno i geopolitičko. U osnovi, u principu, mislim da sve uključene strane priznaju da je ono što se dogodilo u Srebrenici delo koje je presuđeno kako je presuđeno", ispričao je Klekovski.

Pitanje je, kako kaže, zašto sada, zašto ovde, zašto ne u nekom drugom vremenu i na nekom drugom mestu.

"A te stvari, neizbežno otvaraju mnoge debate", navodi.

Kako kaže, Francuska je pre nekoliko godina posebno pogurala proces priznavanja genocida nad Jermenima u Turskoj, čemu se Turska žestoko protivila.

U tom smislu, navodi da je normalno očekivati protivljenje pojedinih u regionu iako je, kako kaže, sama Rezolucija prilično razvodnjena, umerena i odmerena jer je uvedeno da ne znači da je bilo koja nacija, država ili etnička zajednica kolektivno kriva za ono što se desilo, već stvari sprovode pojedinci.

Smatra da je Rezolucija reakcija na pojačane pokušaje Republike Srpske da se otcepi od Bosne i Hercegovine ili da ne prizna institucije Bosne i Hercegovine.

"Nisam siguran da će to imati pozitivan efekat u Bosni, ma koliko se snage u Bosni trudile da Rezolucija bude prihvatljiva za sve strane. Ali, podela će biti regionalna i to se neizbežno dešava. Osnovno pitanje je zašto sada i zašto u ovoj situaciji", kazao je.

Konkretno, kako dodaje, u Severnoj Makedoniji su bili svedoci da Makedonija nije podržala rezolucije koje se odnose na Palestinu i Gazu, a sada podržava rezoluciju koja se odnosi na Bosnu.

"Moram reći da se problem takvih stvari uvukao u unutrašnju politiku", navodi. 

Navodeći da je za Rezoluciju o Palestini premijer Kovačevski govorio da ju je dogovorio sa ambasadorom Frčkovskim u Ujedinjenim nacijama, misleći da će time ublažiti kritike muslimanskog stanovništva u zemlji koje je propalestinski orijentisano, Klekovski kaže da je ministra Bujara Osmanija poštedeo kritika.

"Kada je došla Rezolucija za Srebrenicu, usledila je obrnuta reakcija. Osmani  se pohvalio da će Makedonija biti kosponzor bez konsultacija sa predsednikom Pendarovskim i Vladom. Jasno je da su oba akta i Gaza i Srebrenica, stavljena u dnevnopolitičku upotrebu", kazao je.

Dodaje da se svaka principijelna stvar, ako se stavi u dnevno-političku upotrebu, loše završava.

"Sada nisu srećni, Bosanci nisu srećni što je Rezolucija dosta ublažena, Srbi što će je uopšte biti. U Makedoniji su napravljene podele između lokalnih zajednica, imamo lokalnu srpsku i lokalnu bošnjačku zajednicu i čini mi se da je više negativnih emocija otvoreno nego pitanja. Ono što teorija kaže jeste da pomirenje mora biti povezano sa pravdom, vezano za ono što se dogodilo, ali ne i u dnevno-političke ciljeve", ističe.

Prema rezultatima glasanja, kako primećuje Klekovski, više je uzdržanih nego podrške, a to ukazuje na geopolitički momenat.

"Ovo uopšte nije glas za Srebrenicu, ovo je glas Zapada protiv globalnog Juga. Nekada smo to zvali nesvrstanim zemljama. Jednostavno zbog neprincipijelnosti zapada, posebno Palestine i Gaze, mislim da mnoge zemlje drugačije misle o Srebrenici, ne zato što drugačije misle o tim događajima, nego su jednostavno zbog licemerja koje se dešava odlučile da glasaju protiv ili su bile uzdržane. U osnovi za takav događaj treba da bude deklarativno i da ne ulazi u dnevnopolitičke šeme", poručio je.