Milović: Glasanje o rezoluciji o Jasenovcu bio bi brzoplet i nedržavotvoran potez

Crna Gora - primorje
Izvor: Ekonomia Online

Crna Gora bi trebalo da se vodi sopstvenim i interesima svojih građana i evropskog puta, a ne neke druge države i ne bi trebalo da koristi određene rezolucije da bi relativizovala druge, poručio je u intervjuu za Glas Amerike crnogorski ministar pravde Andrej Milović, komentarišući plan parlamentarne većine da usvoji rezoluciju o Jasenovcu.

Milović, u intervjuu koji je dao tokom posete Sjedinjenim Državama, kaže da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče rekao da on uopšte ne želi da izgovori da li je u Jasenovcu bio genocid ili ne jer bi to narušilo odnose sa Hrvatskom narednih sto godina.

Dodaje da srpski političari i državnici ne žele da čak to kvalifikuju kao genocid te da smatra da poslanici u crnogorskom parlamentu ili ministri u vladi treba da se vode interesima države Crne Gore i da gledaju šta je najveći interes za njih.

"A najveći interes za nas je da imamo odlične odnose i sa Hrvatskom koja je naš partner na putu za Evropsku uniju i država od koje nam zavisi ulazak u EU", dodaje.

Milović je istakao da podržava rezoluciju o Srebrenici o kojoj bi Generalna skupština Ujedinjenih nacija trebalo da se izjasni u četvrtak, ali da se crnogorska vlada odlučila da ne bude jedan od njenih sponzora i zbog odnosa sa Srbijom.

"Kada je crnogorska strana u pitanju, mi nikada nismo imali dilemu po pitanju Srebrenice. Međunarodni sud i međunarodne organizacije su se jasno odredile prema tom pitanju i Crna Gora kao ozbiljna država koja teži ulasku u Evropsku uniju mora da prihvati sve ono što je moderni svet. S obzirom na to da su presude međunarodnog suda jasne, Crna Gora nema dilemu i crnogorska skupština se više puta izjasnila po pitanju Srebrenice. Jasno je da se radi o genocidu i to za nas nije ništa novo i nešto oko čega možemo imati dilemu. Jednostavno, Crna Gora kao država koja je preuzela međunarodne obaveze, mora da se ponaša u skladu sa tim obavezama", kazao je.

Komentarišući reakcije iz Srbije na poteze Crne Gore, Milović kaže da je to sve politika.

"Živeće se i posle te sednice u Ujedinjenim nacijama. Sve je to u svrhu svakodnevne politike i obraćanja biračima za prošle, predstojeće i sve druge izbore. Ne doživljavam to nešto specijalno. Regionu treba malo više državnika, a malo manje političara", smatra.

Na pitanje da li je bilo pritisaka iz Srbije da Crna Gora ne bude kosponzor rezolucije, Milović kaže da kao ministar pravde nije uočio te pritiske zato što je to ipak pitanje koje se odnosi na Ministarstvo spoljnih poslova i premijera lično.

Upitan čijim interesima Crna Gora ne treba da podleže, Milović kaže da ne treba da podleže tuđim interesima bilo da dolaze od određenih političkih subjekata ili od drugih država jer imaju svoje interese.

"Crna Gora je nezavisna država koja vodi svoju politiku i shodno tome treba da se tako i ponaša", dodaje.

U SAD Milović je razgovarao sa zvaničnikom američkog Sekretarijata za pravosuđe, a za Glas Amerike kaže da je bilo reči o konkretnim vidovima saradnje između dva ministarstva.

"Crna Gora i SAD su dve prijateljske, partnerske države čije partnerstvo traje duže od jednog veka, tako da američka podrška Crnoj Gori uvek je bila značajna i ona je ključna ne samo za međunarodne stvari koje se tiču Crne Gore već i evropske integracije. SAD su voljne još snažnije da podrže Crnu Goru na tom putu, razgovarali smo o sporazumima koje SAD i Crna Gora imaju, o kojima pregovaraju i budućim sporazumima koji treba da potpišemo", kaže.

Navodi da su razgovarali o sporazumu o ekstradiciji o kojem treba da pregovaraju, kao i o krovnom sporazumu o saradnji koji treba da omogući da SAD pomognu crnogorskim institucijama u oblasti vladavine prava.

Dodaje da su razgovarali o podršci specijalnom državnom tužilaštvu i specijalnom policijskom odjeljenju.

"Zamolio sam američku stranu da najveću podršku koju mogu da pruže – jeste da podrže specijalno tužilaštvo jer stvarno je ipak ključno u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Znamo da kada je poglavlje 23 u pitanju ono što nam je glavni zadatak i glavna obaveza na evropskom putu i generalno da bismo razvili crnogorski pravosudni sistem jeste upravo borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao targetiranog najvećeg problema našeg društva u prethodnim decenijama", navodi.

Na pitanje da li je tokom sastanka bilo reči o slučaju Do Kvona, kojeg potražuju SAD i da li su doneli odluku kojoj će zemlji biti izručen, Milović kaže da još ne može doneti odluku iz prostog razloga što čeka drugostepenu odluku nadležnog suda, a to je Apelacioni sud Crne Gore.

"Očekujemo da ovih dana Apelacioni sud donese odluku po pitanju žalbe koja je uložena, tako da moramo sačekati da vidimo koja je konačna odluka", dodaje.

Govoreći o korupciji i politizaciji izbora sudija i tužilaca, Milović kaže da se Ministarstvo pravde bori sa tim problemima koje je adresirao Stejt department.

"Predložili smo nove izmene i dopune zakona o sudskom savetu i sudijama, zakon o državnom tužilaštvu i zakon o specijalnom državnom tužilaštvu i sve te izmene koje smo radili u saradnji sa Evropskom komisijom, Savetom Evrope, Venecijanskom komisijom i međunarodnim ekspertima doprineće upravo borbi za povećanje nezavisnosti i nepristrasnosti kod izbora i sudija i tužilaca i omogućiti nezavistan i samostalan rad crnogorskih pravosudnih institucija", kazao je.

Komentarišući niz akcija koje je preduzelo Specijalno državno tužilaštvo prema visokim zvaničnicima, među kojima je i hapšenje bivšeg specijalnog tužioca Milivoje Katnić koji se i dalje nalazi u pritvoru, Milović kaže da o pritvoru Katnića odlučuje sud, ne odlučuje ni tužilaštvo, ni Ministarstvo pravde, niti on kao ministar pravde, niti specijalni tužilac Novović, niti predmetni tužilac Šoškić.

"Oni su tražili pritvor za gospodina Katnića, sud je cenio dokaze i sve što je priloženo i sud je taj koji je odredio da Milivoje Katnić bude u pritvoru. Dokle će on biti, ne znam, ali ono što znam jeste da apsolutno ne verujem da se radi o bilo kakvom političkom revanšizmu. Ne želim uopšte da sudim ko je u pravu, a ko nije, jer mi ne pripada ta uloga, ali ono što želim i jednoj i drugoj strani jeste da daju što više dokaza, da uspeju da dokažu na sudu tvrdnje koje iznose. Tužilačkoj strani želim sreću u dokazivanju da li je on kriv, dok Katniću želim svu sreću da dokaže da su te optužbe neosnovane i da je nevin. Ministarstvo pravde, kao deo izvršne vlasti i ministar pravde moraju da se drže nepristrasno", navodi.

Kaže i da se svakodnevno interesuje za zdravstveno stanje Milivoja Katnića te da svakodnevno ima komunikaciju sa direktorom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

"Milivoju Katniću je data najbolja moguća zdravstvena njega, ponuđen je i boravak u Kliničnkom centru, on je sve to odbio, čak i napismeno potvrdio da on to odbija. Vidimo da, nažalost, se taj slučaj malo politizuje u dnevno političke svrhe, možemo da pročitamo da mu se ne dozvoljava zdravstvena zaštita, odlazak u Klinički centar, to naprosto nije tačno. Sud je odredio da on bude u pritvoru i mi ne možemo da menjamo sudsku odluku. Mi možemo samo da mu pružimo najbolje uslove i da brinemo o njemu svakodnevno, a po pitanju njegovog štrajka to je isključivo njegova odluka koju je on svesno doneo", navodi.

Napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala između ostalog je uslov da Crna Gora od Evropske komisije dobije pozitivan IBAR, koji predstavlja ocene koliko je ispunjeno privremenih merila u ključnim poglavljima koja se tiču vladavine prava, a Milović kaže da je Crna Gora za vreme 43. vlade potpuno skrenula sa evropske agende što je potvrdio i Brisel.

"To nisu naša dnevno politička trvenja između partija i nove i stare vlade, već je to konstatacija Brisela. 43. vlada je, možemo slobodno reći, naj anti-evropska vlada do sada. Mi smo imali vrlo težak zadatak da za vrlo kratak period vratimo fokus na evropsku agendu i da vratimo Crnu Goru na evropski put. Ja verujem da smo to uspeli pogotovo što se tiče IBAR-a. Negde oko 70 odsto stvari svakako zavisi od Ministarstva pravde koje odlično radi svoj posao. Već smo doneli dva ključna dokumenta, radimo na izmeni sedam do osam najbitnijih zakona u oblasti pravosuđa. To je oko 10 dokumenata na kojima trenutno radimo i koji će biti nadam se spremni u prvoj nedelji juna da budu usvojeni u crnogorskom parlamentu. I to će biti upravo ono što od nas traži Evropska komisija, odnosno Evropska unija da dobijemo IBAR", kazao je.

Smatra da će to biti dovoljno brzo da dobiju IBAR i dodaje da veruje da će uspeti do kraja maja da završe sve kada je u pitanju usvajanje tih akata na vladi, a onda će ih usvojiti i u parlamentu.

Na pitanje kako bi na to moglo da utiče to što prošle nedelje ponovo nije izabran predsednik Vrhovnog suda, Milović kaže da izbor predsednika Vrhovnog suda nije uslov za IBAR.

"I to su istakli u Briselu. Mi menjamo zakon o sudskom savetu i sudijama i novo rešenje će omogućiti da se lakše izabere i predsednik Vrhovnog suda. I usvajanje tog zakona u junu mesecu omogućiće da već do kraja juna, početkom jula možda imamo i novi izbor za predsednika Vrhovnog suda i nadamo se uskoro da ćemo imati predsednika", navodi Milović.

Kako kaže aktuelna Vlada uradila je sve ono što je od njih zatražio Brisel i svaki zadatak i uslov koji su oni targetirali u evropskoj agendi.

Odgovarajući na pitanje da li će ostati u Vladi i nakon najavljene rekonstrukcije, MIlović kaže da to pitanje pre svega zavisi od premijera.

"Verujem da, dok god imam poverenje premijera Spajića da ću biti u Vladi, zato sam i ostao, dok god sam tu imam njegovo povjerenje i kad to ne budem imao, verujem da više neću biti deo Vlade. Mislim da Ministarstvo pravde radi dobro svoj posao, da smo isporučili sve ono što je potrebno za IBAR i da nastavljamo da radimo u punom kapacitetu shodno državnim intersima i crnogorskom evropskom integracionom procesu. Tako da je to pitanje za premijera i Vladu, ja svoj posao radim profesionalno i stručno, ne bavim se više politikom", dodaje.

Na pitanje da li će njegov ostanak u Vladi zavisiti od IBAR-a, Milović kaže da veruje da će zavisiti od IBAR-a jer to je jako bitno za Crnu Goru.

"Jednostavno to je i uslov za naš nastavak integracionog puta, a on je najviše u rukama Ministarstva pravde", kazao je Milović.