Pad evra stvara probleme Albaniji, firme prinuđene da otpuštaju radnike

Kontinuirani pad evra tokom proteklih godinu dana nanosi ozbiljne probleme albanskoj privredi, odnosno preduzećima koja se bave izvozom, kažu sagovornici Kosovo onlajna. Navode da su jačanjem albanskog leka porasli troškovi za plate radnika pa su mnoge kompanije, iako zemlja trpi zbog nedostatka radne snage, prinuđene da otpuštaju zaposlene.

Takođe, navode da su porasli i troškovi za nabavku sirovine za proizvodnju. Predsednik Udruženja proizvođača odeće i obuće "Proeksport Albanija" Edvin Prenče za Kosovo onlajn kaže da zbog pada evra albanska privreda gubi konkurentnost u odnosu na druge balkanske zemlje. Izražava bojazan da može doći do socijalnh nemira. 

"Gubimo sposobnost proizvodnje i izvoza. Gubimo konkurentnost u odnosu na druge balkanske zemlje. Drugi veoma važan efekat je gubitak poslova. Preduzeća su prinuđena da otpuštaju radnike kako bi podmirila ili smanjila troškove proizvodnje koji često premašuju profit. Rizik za zapošljavanje radnika je veoma visok, a u Albaniji može doći do socijalnih nemira. Veoma se plašimo tog problema i nadamo se da do toga neće doći. Međutim, ako evro nastavi da pada, rizik će se povećati. To će značajno smanjiti broj radnih mesta i našu proizvodnju samim tim i izvoz obuće u Evropu", rekao je Prenči.

On je iskazao zabrinutost da bi dolaskom dijaspore u Albaniju tokom leta mogla da bude pređena crvena linija, odnoso da bi evro mogao da padne ispod 100 leka.

"To će se odmah odraziti na albansku privredu i na naš izvoz, ali će i ozbiljno oštetiti domaće proizvođače, s obzirom da se u Albaniju uvoze proizvodi iz inostranstva koji imaju nižu cenu, niže troškove od domaće proizvodnje", naglasio je.

I ekonomski analitičar Zef Preci saglasan je da jačanje leka stavra probleme privredi, naročito sektoru za proizvodnju odeće i obuće jer preduzetnici krizu prenose na zaposlene koji postaju sve siromašniji. 

"Ne zaboravimo da zaposleni u tom sektoru imaju najniža primanja u zemlji, a intezitet rada im se konstantno povećava. Moraju da rade više po jedinici vremena. Država je odložila rok za plaćanje nekih poreza kao što je porez na dodatu vrednost, ali to nije velika pomoć za te poslove. Čak ni davanje kredita za plaćanje dugova nije pravi način", rekao je Preci.

Naglasio je da u tekstilnoj industriji radi 10 do 15 odsto radne snage u zemlji i da bi Vlada Albanije trebalo da olakša uvoz tehnologije za taj sektor. 

"Vlada bi trebalo da stvori sveobuhvatniju šemu, olakšavajuci uvoz tehnologije za ovu industriju, kao što su mašine koje prerađuju pamuk. To takođe podstiče poljoprivrednike da proizvode pamuk, podstiče i industriju da prerađuje pamuk, a izvoz bi bio sa 'žigom' 'Made in Albania. Time bi se povećao nivo prerade sirovine koja se proizvodi u zemlji, a dolazi iz poljoprivrede ili stočarstva. Nažalost, Albanija nastavlja da pokazuje sve karakteristike postkolonijalnih ekonomija, izvozeći nekvalifikovanu radnu snagu i izvozeći sirovine", zaključuje Preci.

Da bi umanjila posledice Vlada Albanije dogovorila je s privrednicima da im da podršku kroz garantni fond u iznosu od četiri milijardi leka kako ne bi zavisili od izvoza. Fond će se koristiti za ulaganja u mašineriju i proces proizvodnje, ali i za kupovinu sirovina.