Uloga Kosova i albanskih bandi u trgovini drogom u Evropi

“Od 1999. godine Kosovo je tamna rupa Evrope, gde ne postoji bilo kakav relevantan pravni, politički i bezbednosni sistem koji bi sprečavao aktivnosti organizovanog kriminala, posebno ne narko kartela koji obrću milijarde evra godišnje”

Priredio: Miloš Garić

Izveštaji specijalizovanih službi i pojedinih evropskih medija govore da je u prethodnih 20 godina Kosovo, uz Albaniju, pretvoreno u glavni tranzitni narko centar Evrope, u kome se danas spajaju dva globalna toka – kokainski preko Afrike i heroinski preko Turske, a s druge strane, ostvaruje se ciljani transfer u zemlje Evropske unije.
 
Prema grubim procenama, kroz Kosovo godišnje prođe više od 50 tona heroina, a obim profita od tranzita u istom periodu, samo od tog posla, dostiže više od tri milijarde evra, što je, na primer, celokupan kosovski budžet za 2024. godinu.

BBC izveštava da je imao uvid u dokaze da u poslednjih nekoliko godina albanske narko bande koriste migrantske kampove na severu Francuske kao regrutne centre, nudeći da prelazak plate onima koji su spremni da posle rade u britanskoj industriji droge.

Da albanske narko bande vode glavnu reč u Evropi po pitanju trgovine drogom nije, dakle, nikakva novost. Policije svih evropskih zemalja to znaju, ali se tema aktuelizuje kada se pojave šokantni izveštaji u uticajnim medijima.

Nemački Bild je tako nedavno objavio ekskluzivni tekst pod naslovom "Kokain – Kako beli otrov stiže do Nemačke“, u kome je dokumentovao kako albanske mafijaške bande igraju ogromnu ulogu u švercu kokaina iz Južne Amerike u Evropu, uglavnom preko Antverpena, Roterdama i Hamburga, često uključujući Zapadnu Afriku, Španiju i Grčku. Uloga Kosova i Albanije je ključna, jer su to tranzitna čvorišta. 

Droga se, navodi nemački list, obično krije u pošiljkama voća, posebno banana i smrznute ribe. Mafijaški gliseri, čije posade najčešće čine Albanci, distribuiraju "beli otrov” širom Evrope uz pomoć kamiondžija i drugih švercera nižeg nivoa. 

Bild citira Nensi Fezer, nemačku ministarku unutrašnjih poslova: “Albanski organizovani kriminal, sa svojim vezama do Južne Amerike, posebno je u fokusu nemačkih istražitelja”. 

U izveštaju se dodaje da nemački istražitelji znaju da 32 albanske organizovane kriminalne grupe kontrolišu evropsku trgovinu kokainom na svim nivoima, od proizvodnje do ilegalnih pošiljki, preko međunarodnog šverca, sve do ulične trgovine.

Šta kaže Ministarstvo pravde SAD?

Od 1999. godine Kosovo je tamna rupa Evrope, gde ne postoji bilo kakav relevantan pravni, politički i bezbednosni sistem koji bi sprečavao aktivnosti organizovanog kriminala. Istovremeno, Kosovo je pokušajem secesije od Srbije na toj teritoriji urušilo svaki politički i pravni sistem, a ekonomiju svelo isključivo na profit od kriminalnih aktivnosti, u kojima prednjači promet narkoticima.

Stručnjak za bezbednost Darko Obradović za Kontekst kaže da postojanje  kriminalnih organizacija zasnovanih na teritorijalnom odnosno regionalnom etnicitetu nije novost. 

“Težište u pogledu preduslova za kriminalnu organizaciju predstavlja postojanje određenih veza između njenih pripadnika i odsustvo adekvatnih bezbednosnih kontramera. Na globalnom nivou organizovane kriminalne grupe nastoje da za svoju bazu uzimaju pripadnike iste nacionalnosti zbog faktora poverenja. Albanska mafija je preuzela vremenom primat od italijanskih kriminalnih sindikata i dobila značajnu ulogu u italijanskom i  međunarodnom podzemlju. Ovu prednost stiče kroz kontrolu dopremanja heroina u Evropu“, navodi Obradović. 

Ističe da je još pre 20 godina Ministarstvo pravde SAD na svom zvaničnom sajtu objavilo da 40 odsto trgovine heroinom kontroliše albanska mafija. 

"Isti izveštaj navodi da uspeh leži u tradicionalnoj lojalnosti kod Albanaca, kombinovanoj sa konekcijama sa drugim kriminalnim orgnizacijama poput italijanske mafije. Svoje veze uspostavljaju i sa drugim organizacijama poput onih koje formiraju migrantske populacije poput Alžiraca i Marokanaca. Saopštenja Belgijske policije navode da je snaga ovih kriminalnih organizacija u disciplini i pouzdanosti. Ali, albanska mafija više nije dominatno orijentisana samo na heroin koji iz Afganistana preko Irana i Sirije stiže u Evropu, već prema javnim izveštajima uspostavlja dugoročne veze sa kokainskim kartelima iz Južne Amerike. Zabrinjava jedan od izveštaja koji navodi da albanska mafija širi svoje prisustvo na Severnu Afriku. Ovo je posebno zabrinjavajuće jer to znači da uspostavlja kontrolu na izvoru pretnje za Evropu“, ukazuje Obradović. 

Izveštaj Europola upućuje da ilegalni „biznis“ krijumčarenja migranata generiše od pet do šest milijardi dolara profita za kriminalne organizacije uključene u ovu aktivnost. 

"Za albansku mafiju se navodi da kontroliše dobar deo migrantske rute od Severa Afrike preko Balkana do Zapadne Evrope, gde deluje kao ispostava kurdskih, sirijskih i marokanskih bandi. Italijanske i albanske vlasti svake godine preduzimaju velike akcije na uništenju mreža koje se bave trgovinom drogom, a koje deluju sinhronizovano iz ove dve države kao osnovne baze albanske mafije. Većina ovih akcija obuhvata međunarodnu policijsku saradnju koja rezultuje hapšenjima po Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Kosovo kao zona bez vladavine prava i osnovnih poluga državne vlasti predstavlja jednu od glavnih tačaka za grananje panevropskih kriminalnih sindikata jer ima oslonac na zloglasno udruženje "15 familija“ sa severa Albanije“, dodaje Darko Obradović. 

Do sada se, međutim, niko ozbiljnije nije pozabavio razmerama ilegalne aktivnosti koja se generiše i projektuje sa teritorije Kosova.

"Izveštaji navode da albanska mafija i sa njom povezane organizacije imaju sposobnost korumpiranja velikog broja javnih službenika širom Evrope, pa čak i mogućnosti uticaja na izborne procese. Ovakva svojstva su ranije bila karakteristična italijanskim mafijaškim organizacijama na tlu Evrope, i južnoameričkim kartelima po Meksiku i Kolumbiji. Kako objasniti velike količine kokaina koje stižu u luke severne Evrope? Akcije poput Trojanskog štita, ali i demontiranje Skaj aplikacije, pokazale su da je količina droge u lukama severne Evrope bila 300 odsto veća od zvaničnih procena“, ukazuje Obradović.

Kao jedan od odgovora na ovaj problem stalno se ističe identifikacija, ciljanje i demontiranje opasnih kriminalnih porodica i klanova – organizovanih kriminalnih grupa. 

"Od suštinske važnosti je da to uvek bude na izvoru. Primera radi protiv šverca nedozvoljenih supstanci problem leži na mestu nastanka, a ne na mestu transporta, jer će se uvek pronaći organizacije i pojedinci koji žele da preuzmu rizik i upuste se u takve aktivnosti. Ista je stvar i sa mafijaškim organizacijama sa Kosova, problem treba rešavati na izvoru. Upravo zbog toga je važna regionalna i međunarodna obaveštajna saradnja između Srbije, Albanije, Sjedinjenih Američkih Država, Europola i pojedinačnih članica EU. Saradnja Srbije i Mađarske u kontrolisanju migrantske krize predstavlja dobar osnov za saradnju Srbije i Albanije u oblasti bezbednosti. Albanska mafija predstavlja bezbednosni izazov koji pogađa celu Evropu, a ne samo region Zapadnog Balkana“, zaključuje Obradović.

Drugačiji pogled iz Prištine

Stručnjak za bezbednost iz Prištine Bedri Eljezi ima nešto drugačije viđenje ovog problema.

“U Kosovskom institutu za međunarodne studije kontinuirano se bavimo bezbednosnom situacijom, a posebno aktivnostima teških krivičnih dela kao što je trgovina drogom. U okviru aktivnosti na praćenju objavljivanja izveštaja o krijumčarenju narkotika u Evropi, kao i na Balkanskom poluostrvu, došli smo do podataka o oblastima uticaja i teritorijama na kojima deluju kriminalne grupe, posebno trgovci drogom. U izveštajima koje ste citirali, Kosovo i Albanija se pominju kao zemlje iz kojih se sumnja da se prevoze narkotici. U stvari, u izveštaju se ne pominju klanovi koji su zaduženi za ove kriminalne aktivnosti. Prema informacijama kojima raspolažemo, na čelu kriminalnih grupa na Balkanskom poluostrvu i Evropi su srpski kriminalci, koji blisko sarađuju sa kriminalnim grupama na Kosovu i u Albaniji”, kaže Eljezi za Kontekst.

Poput političkog vrha u Prištini i on upire prstom u sever Kosova i četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom, gde kaže da su odskočne daske za transport droge.

“Zločinci nemaju granice i nacionalnosti, ali su udruženi u krivična dela u cilju sticanja imovinske koristi na protivpravan način. Institucije za sprovođenje zakona celog regiona moraju da rade zajedno bez obzira na političke probleme kako bi se energično borile protiv ovih složenih i osetljivih slučajeva. Države Balkanskog poluostrva mogu pokazati izuzetan učinak u borbi protiv kriminalnih grupa, pokazujući time da je integracija balkanskih država u EU hitna i neophodna”, poručuje Bedri Eljezi.

U međuvremenu kosovske službe iznose poražavajuće podatke. Broj korisnika droga na Kosovu i Metohiji povećan je dramatično poslednjih godina. U prvom kvartalu 2024. godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema statistici Klinike za psihijatriju u Prištini posebno zabrinjava porast broja žena i maloletnika uzrasta 10-11 godina koji konzumiraju opojne supstance. Prema pomenutoj statistici, prethodnih godina je u upotrebi droga dominirala starosna grupa od 14-18 godina, a sada ima slučajeva i kod maloletnika starih samo 10 godina.

Stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević više puta je istakao da granica između Kosova i Albanije praktično ne postoji, jer tu zaštite i kontrole uopšte nema. 

“Nije ni čudo da je nedavno član Samoopredeljenja uhapšen sa ekstazijem u Albaniji, a ne na granici. To pokazuje da su i Kosovo i Albanija prećutno izbrisali granični nadzor i idu dalje ka integraciji tog prostora kao jedinstvenog. Pa to je Samoopredeljenje čak zacrtalo u svom političkom programu. Samoopredeljenje je teroristička struktura i ovo je samo još jedan argument u prilog tome. Oni šire strah i čine sve da stalnim pritiscima proteraju Srbe sa Kosova. I taj svoj projekat finansiraju i kriminalom", kaže Galijašević. 

On podseća da su albanska, a naročito kosovska ekonomija, najvećim delom zasnovane na organizovanom kriminalu, odnosno trgovini drogom, oružjem, krijumčarenju ljudi. 

Rama - Panama - Bler

U kolumni u Vašington Egzamineru autor navodi podatak da kriminalci kupuju kilogram kokaina u Južnoj Americi za 2.500 dolara i prodaju ga širom Evrope za do 80.000 dolara, što je 30 puta uvećan iznos profita. Tu se posebno naglašava informacija iz Bilda da albanski mafijaši napreduju u Nemačkoj zbog političkih veza, i da nemačka federalna policija smatra da je problem toliko ozbiljan da su osnovali specijalnu grupu samo za borbu protiv organizovanog kriminala etničkih Albanaca.

“Do sada je više od 320 ljudi optuženo za zločine u vezi sa švercom droge, dok je nemačka policija zaplenila 2,8 tona kokaina plus skoro tonu marihuane, hašiša i heroina. Problem je, što narko-mafija ima veze u albanskoj politici do najviših nivoa. Nemački i međunarodni istražitelji takođe imaju na radaru porodicu premijera Edija Rame. Njegov brat je pod istragom u vezi sa velikim lancem trgovine kokainom koji deluje u nemačkom gradu Hanoveru. Premijer Rama je i sam predmet istrage, prema dokumentima američkog suda, zbog podmićivanja šefa kontraobaveštajne službe FBI u Njujorku, Čarlsa Mekgonigala, uz isplatu od 250.000 dolara”, navodi se u tekstu.

Stručnjak za bezbednost i politički analitičar Ivan Miletić upozorava da danas neki činovnici u Vašigtonu i Briselu veruju da Srbi treba da prihvate nacionalni gubitak na Kosovu i da ga trampe zbog proklamovanih vrednosti onoga što se zove post-hrišćansko doba Evrope i zarad umirivanja nezedovoljnih mladih Albanaca, koji su očajni ekonomskim propadanjem i Albanije i Kosova. 

"Više od 16 odsto svih podnosilaca zahteva za azil u Britaniji čine Albanci, od čega su 88 procenata žene. Podaci britanske policije pokazuju da tamo albanska mafija u potpunosti kontroliše tržište narkotika i da su toliko brutalni da su praktično obrisali sa lica zemlje sve ostale etničke kriminalne grupe. Isto je i sa lukom Antverpen u Belgiji koja je u potpunosti pod kontrolom albanske mafije, koja je koristi kao ulaznu tačku za kokain na evropsko tržište“, navodi Miletić.

Projekat nezavisno Kosovo odavno liči na slične "demokratske projekte“ Zapada, poput Bolivije i Paname, gde se stabilnost kupuje ekonomijom narkotika.

Toni Bler kao glavni sponzor NATO intervencije protiv Srbije, verovatno nije ni sanjao da će 25 godina kasnije upravo britansko ostrvo biti zapljusnuto tražiocima azila albanskog porekla, koji sa sobom donose trgovinu narkoticima i belim robljem, kao rezultat oslobađanja od onoga što su zvali represija i stege srpske policije. Blera, međutim, to nije sprečilo da pre nekoliko dana u Prištinu dođe kako bi još jednom dao svoju bezrezervnu podršku propalom projektu, zasnovanom na masovnom zločinu i jezivom organizovanom kriminalu.