Povećan izvoz lekovitog bilja iz Albanije tokom pandemije

Arome žalfije, lavande i kukureka izdižu se sa livada Albanije, koja beleži porast potražnje za lekovitim biljem iz inostranstva od početka pandemije koronavirusa, prenosi Reporteri.

U Šekerasu, u podnožju Suve planine na jugu Albanije, sezona je cvetanja bilja koje se tradicionalno ceni zbog svoje sposobnosti da uredi metabolizam i poveća otpornost na infekcije. Rano ujutro, na desetine žena ručno ubere bilje, koje se potom suši u mračnim prostorijama da bi sačuvalo boju, pre nego što ga pošalju u inostranstvo, piše francuski "Frans 24".

Poslednjih godina Albanija je jedan od vodećih evropskih proizvođača lekovitih biljaka, uglavnom divljih biljaka sakupljenih u nizijama.

Oko 95 odsto se izvozi u SAD, Australiju, Novi Zeland, Francusku, Nemačku ili Italiju. Potražnja je u porastu otkako je pandemija koronavirusa izazvala interesovanje za biljke za koje se veruje da jačaju imuni sistem i za prirodne i organske proizvode.

Albanija je 2020. godine izvezla više od 14.000 tona lekovitog i aromatičnog bilja u vrednosti od 50 miliona evra (59 miliona dolara). Prema zvaničnim podacima, to znači 15 odsto više u odnosu na prošlu godinu.

I trend se nastavlja, izvoz je u prva tri meseca ove godine veći za 20 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Koprive, divlja jabuka i druge lekovite biljke obezbeđuju egzistenciju za oko 100.000 Albanaca, koji ih već dugo koriste u tradicionalnoj medicini.

"Kukurek je trenutno najskuplji. Kilogram suvog cveta košta oko 30 evra", kaže Altin Džaja, čija kompanija "Albrut" plantaže kukureka.

Oko 30 albanskih kompanija je ovlašćeno da izvozi bilje koje se koristi za biljne lekove zbog svojih antimikotičnih, antiseptičnih i čak antistresnih svojstava. Od njih se prave čajevi bogati vitaminom C i antioksidantima, uljima ili mastima.

Kamenite visoravni na severu Albanije dom su žalfije, za kojom je potražnja povećana za 40 odsto, što je podstaklo poljoprivrednike da povećaju površinu koja se obrađuje.

"Ove biljke pružaju sredstva za život za više od 50 odsto porodica u regionu", kaže farmer Pjeter Cukaj, dok Edljira Ljicaj ističe da je "sve čisto, bez pesticida i da se sve radi ručno".

Vremešna Drane Cukaj (91) svoju dugovečnost pripisuje čaju od žalfije koji pije svako jutro.

"Život je na livadama, žalfija je moj život, moja ljubav, uvek me je činila srećnom", kaže majka devetoro dece, koja ima i 40 unučadi.

Cukaj kaže da je uverena da samonikle biljke "pomažu protiv koronavirusa", ali se ipak za svaki slučaj i vakcinisala.