Radić: Svi kupuju oružje, na Balkanu svaki mračan scenario lako zamisliti

Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je za Kosovo onlajn da militarizaciju Zapadnog Balkana treba posmatrati u širem kontekstu opšteg naoružavanju u svetu, ali i da je na ovom prostoru „svaki mračan scenario lako zamisliti“.

„Došla su vremena ratova i vojski. Ono što smo mislili da je ostalo iza nas, kada je završen Hladni rat, sada je ponovo sistem vrednosti koji ima snažan odraz u politici. Militarizacija, ideja o tome da se politički problem može rešiti nasilnim putem“, kaže Radić.

Podseća da je konvencionalno ratovanje u Evropi nije bilo popularna tema poslednje tri dekade, a onda se sa ratom u Ukrajini – sve promenilo.

„Smatralo se da opasnost od novih ratova ne postoji na prostoru Evrope, da je svet sada drugačiji, da način na koji funkcioniše EU i Nato sam po sebi dovoljno snažan da predupredi oružane sukobe. I, sve se promenilo 24. februara 2022. godine. Nova pravila su stupila na snagu i u zemljama Evrope sada se ponovo jačaju vojske, obnavljaju se bataljoni koji su bili rasfomirani. U talasu oduševljenja slikom mirnog i stabilnog sveta devedesetih godina mnoge zemlje razmatraju sada uvođenje obaveznog služenja vojnog roka. Naravno, na fonu toga kupuje se novo naoružanje“, kaže Radić.

Objašnjava da za zemlje bivše Jugoslavije nabavka naoružanja i vojne opreme u početku nije bila politički motivisana, već uslovljena činjenicom da raspolažu sredstvima kojima su istrošeni resursi.

„Nasleđeno je uglavnom naoružanje i vojna oprema iz bivše Jugoslavije. Resursi su iscrpljeni do kraja. Pitanje je da li se isplati ulaganje u remonte i modernizaciju sredstva i treba ići dalje. Srbija je prva krenula u modernizaciju zbog neophodnosti zamene starih sredstava. I nekako na tom talasu, a u međuvremenu je došlo do velikog dramskog obrta svetske politike, sada se i u ostalim zemljama ne postavlja pitanje zašto – nego kad i koliko. Novac se daje. Svi su u procesu modernizacije, svi pokušavaju da pronađu što više nove opreme ze za svoju vojsku“, objašnjava Radić.

Dodaje da bez obzira što su većina zemalja Zapadnog Balkana i članice Natoa, u praksi svaka od njih balansira svoje vojne snage u odnosu na Srbiju.

„Na Balkanu je najviše država članica Natoa i one unutar toga procesa bi trebalo da dele zadatke i imaju garancije za bezbednost. Onda sledi ’veliko ali’. Istina je, a što niko neće priznati iz tih zemalja je da oni uvek gledaju ka Srbima, ka srpskom pitanju kao na faktor koji im je relevantan za njihovo balansiranje vojnih snaga sa Srbijom. To je politički nekorektan pogled, politički je nekorektno pričati o tome, ali je jasno ako Hrvatska odluči da iz Našica premesti bataljon u Beli Manastir i da taj bataljon ima američka borbena vozila pešadije ’bredli’ da je to poruka Srbiji“, kaže Radić.

Dodaje da i u Srbiji ima mnogo ratobornih izjava, ali da zemlje regiona, posebno one koje su u Natou i dalje naoružavanje posmatraju kroz prizmu „jačanja ideje o zaštiti nacionalnih interesa“.

„Nato je tu faktor koji zapravo deluje nadnacionalno i koji barem u ovakvoj situaciji kakvu sad imamo smiruje situacije, ali je činjenica da će svaka zemlja bivše Jugoslavije nastojati da bude što jača u vojnom pogledu i da javno mnjenje tih zemalja kao jedno od omiljenih tema imaju poređenje ’ko je jači’“, naglašava Radić.

Na pitanje da li militarizacija Zapadnog Balkana treba da brine, ističe da ključan problem što još nisu završeni ratovi iz devedesetih godina prošlog veka.

„Balkan je nestabilan, i ništa se novo nije desilo na prostoru na kome nisu završeni ratovi devedesetih godina. Mi nemamo stabilne demokratske zemlje, klizi se ka autokratiji, radikalno se klizi. U takvom ambijentu svaki mračan scenario je lako zamisliti“, zaključuje Radić.