Ramadani: Moguće zaoštravanje debata u Minhenu, nadamo se porukama o rešavanju kriznih žarišta

Predsednik Evroatlanskog saveta Severne Makedonije Ismet Ramadani kaže da ove godine na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji debate mogu da se malo zaoštre zbog kriza u transatlantskim odnosima između SAD i Evropske unije, gde se podrazumeva i Velika Britanija. On se ipak nada da će se, uprkos iskazanim nerazumavanjima, čuti poruke o rešavanju kriznih žarišta poput rata između Rusije i Ukrajine i o poboljšanju odnosa između SAD i Evropske unije i Natoa.

Ramadani ukazuje da na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji učestvuju najvažniji lideri velikih zemalja.

„Konferenciju će otvoriti nemački kancelar Merc, a govore će imati sigurno i Makron, Fon der Lajen iz Evropske unije i glavni iz najjačih država. Najvažnije, posebno prvog dana kada je plenarna konferencija, biće pojavljivanje Marka Rubija, državnog sekretara SAD. Očekuje se da njegov nastup bude po uobičajenom, kao što ih već ima u poslednje vreme između administracije Trampa i Evropske unije. Učestvuje i oko 50 američkih kongresmena i debata će biti prvo o odnosima SAD-Evropska unija“, kaže Ramadani. 

Druga takođe interesantna debata, po njegovoj oceni, biće u vezi sa odgovornošću SAD i Kine za održavanje mira. 

„Po prvi put se pojavljuje jedna posebna platforma koja se zove 'Ukrajinski dom', gde se očekuje podrška za Ukrajinu i na kojoj će biti prisutan i predsednik Ukrajine Zelenski. Razume se, tu je i uloga Natoa i tu su obično teme odbrana, kibernetika, hibridni rat. Po mojim saznanjima stornirana je pozivnica samo za ministra spoljnih poslova Irana zbog poslednjih demonstracija u Iranu“, navodi naš sagovornik.  

Osim rata u Ukrajini koji je u fokusu interesovanja, ističe da će teme biti i Bliski istok i krizna žarišta u Africi. U tematskim debatama, dodaje, ponekad ima i oštrine zbog izazova u svetu, ali se nada da će se čuti poruke za mir.

„Nadamo se da će to biti poruke za usaglašavanje stavova, za rešavanje kriznih žarišta, posebno rata između Rusije i Ukrajine. Poruke će se najverovatnije odnositi na poboljšanje odnosa između zemalja, između SAD i Evropske unije i Natoa. Bez obzira što je bilo nekih nerazumevanja posebno oko Grenlanda i izjava predsednika Trampa, očekujem da će se sa ove konferencije ipak čuti poruke u pravcu iznalaženja rešenja kroz razgovore, pregovore i dijalog da se svet malo smiri u odnosu na sva ova nerazumevanja i žarišta između velikih sila“, kaže Ramadani. 

Uobičajeno je, ukazuje, da na kraju ovakvih konferencija zaključci i poruke budu usmereni na čuvanje mira, da svet bude bezbedniji i da se nađe način da sva žarišta i ratovi imaju nekakav kraj i da svet pređe u nešto što je humanije, a što znači ekonomski razvoj. 

On primećuje da Zapadnog Balkana kao teme nema na posebnim sesijama. 

„Na ovoj bezbednosnoj konferenciji su malo izazovnije teme rat u Ukrajini, Bliski istok, Iran, Grenland, Venecuela. Ne znam da li mogu da kažem da je lakši ulog Balkan zato što se sa jednom ozbiljnijom diplomatijom američke administracije u dogovoru sa Evropskom unijom stvari mogu brzo smiriti. Recimo, ako se smire odnosi sa Rusijom onda bi se po nekom 'difoltu' smirilo stanje u odnosima Srbija-Kosovo ili srpska krajina. Fokus je ipak u odnosu na ove krizne situacije koje sam pomenuo, što je nešto lakše da se reši kada se dogovore velike sile“, zaključuje Ramadani.