RSE: BiH preti „siva lista“ zbog izostanka mera protiv pranja novca i finansiranja terorizma

Bosna i Hercegovina ima rok do februara iduće godine da preduzme konkretne mere protiv pranja novca i finansiranja terorizma, koje od nje zahtevaju evropske institucije. Ukoliko mere ne budu sprovedene na odgovarajući način, BiH je u opasnosti da završi na „sivoj listi“ Radne grupe za finansijsko delovanje (FATF), što bi predstavljalo ozbiljan udar na ekonomiju zemlje, upozoravaju iz Delegacije Evropske unije u BiH, piše RSE.

Stavljanje na „sivu listu“ ne znači da je država pod sankcijama, već je to upozorenje međunarodnim finansijskim institucijama i investitorima da postoji povećan rizik u poslovanju sa tom zemljom. To podrazumeva i dodatne kontrole za sve transakcije sa inostranstvom, ali i porast kamata i naknada u poslovanju sa bankama.

BiH bi imala otežan pristup međunarodnim finansijskim tržištima, stranim investicijama i kreditima međunarodnih organizacija.

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, koji je BiH usvojila u februaru prošle godine, trebalo je da predstavlja ključni korak ka ispunjavanju evropskih standarda u ovoj oblasti. Međutim, nedostatak konkretnih akcija u njegovoj primeni doveo je do toga da je BiH ove godine stavljena pod dodatnu kontrolu i dobila spisak mera koje mora da ispuni.

Manival, telo Saveta Evrope koje prati kako zemlje sprečavaju pranje novca i finansiranje terorizma, preporučio je 70 mera za poboljšanje nadzora, pooštravanje kazni i jačanje pravne borbe protiv pranja novca u BiH, te će u februaru 2026. kontrolisati koliko se radilo na njihovoj primeni. Oni blisko sarađuju sa FATF-om, međunarodnom organizacijom za praćenje pranja novca i finansiranja terorizma i ispunjavanja standarda u ovim oblastima.

Delegacija EU u BiH u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa upozorava da, ukoliko do februara ne bude postignut značajan napredak, postoji velika verovatnoća da će FATF uvrstiti Bosnu i Hercegovinu na listu jurisdikcija pod pojačanim monitoringom, poznatu kao siva lista.

Navode da BiH mora da usvoji zakon o oduzimanju i upravljanju imovinom na državnom nivou, te zakon o ciljanim finansijskim sankcijama u vezi sa terorizmom i finansiranjem terorizma. Dodaju i da se dugo čeka na uspostavljanje registra stvarnih vlasnika pravnih lica u BiH.

Jedan od ključnih zahteva već je ispunjen kada je u julu ove godine BiH osnovala Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, te finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.

Radi se o stalnom organu u kojem deluje nešto više od 40 eksperata iz različitih državnih i entitetskih institucija, a čiji je zadatak, između ostalog, da obavlja procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti u BiH, i da prati koliko je zemlja usklađena sa međunarodnim standardima. Njime predsedava Ivana Veselčić iz Ministarstva bezbednosti BiH.

Iz ovog Ministarstva je za RSE rečeno da Manival, između ostalog, traži bolji sistem nadzora, uvođenje strožih kazni, sprečavanje ulaska rizičnih osoba u vlasničke strukture kompanija.

Tužilaštva i sudovi treba da povećaju broj istraga i presuda za pranje novca, dok država mora da dokaže da efikasno upravlja oduzetom imovinom.

„Svako kašnjenje ili nedoslednost u izvršavanju ovih mera predstavlja ozbiljan rizik za BiH i može rezultirati stavljanjem na sivu listu FATF-a“, upozoravaju iz Ministarstva.

Na sivoj listi BiH je poslednji put bila od 2015. do 2018. godine.

Iz Manivala je za RSE kratko rečeno da će iduća kompletna procena stanja biti tek 2031. godine, ali da oni konstantno procenjuju zemlje, a samim tim i njihovo zakonodavstvo.

U Ministarstvu bezbednosti BiH kažu da očekuju „punu posvećenost svih nadležnih institucija na svim nivoima vlasti kako bi se preostale obaveze sprovele u zadatim rokovima“.

Oni navode da su sačinili Nacrt zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, te da bi uskoro trebalo da se uputi u proceduru. Dodaju da je nacrt pravilnika o sprovođenju Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti upućen Savetu ministara BiH na usvajanje, iako je sam zakon usvojen još u februaru prošle godine.

Branislav Borenović, poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, kaže za RSE da ništa od ključnih zahteva Manivala za sada nije došlo pred poslanike.

„To je u suštini ključno pitanje za Savet ministara, zašto to ne predlaže, zašto ne usvaja određena zakonska i podzakonska rešenja koja bi na neki način nas uklonila iz te opasne zone, da dođemo ponovo na sivu listu“, kaže Borenović.

Ekonomista Admir Čavalić je optimista, te se nada da BiH neće doći na „sivu listu“.

„Mi smo u poslednjih par godina imali kontinuitet tradicije, da kažem, tih pretnji da ćemo dospeti na listu. Međutim, u zadnji čas se nekako poslože političke kockice i izbegnemo navedeno“, kazao je Čavalić.

Ukoliko do toga dođe, pojašnjava Čavalić, to će signalizirati potencijalnim investitorima „da ova zemlja nije sigurna u smislu obavljanja biznisa“. Prema njegovim rečima, najveći problem bi tada bio porast transakcionih troškova, koji se ne odnose samo na novac.

„Te procedure, posredno vreme, obrada i sve ono što otežava samo sprovođenje transakcije, spada u transakcioni trošak“, rekao je ekonomista.

On propisuje da nadzor nad njegovom primenom obavlja ukupno 19 različitih institucija na nivou entiteta i Brčko Distrikta, od agencija za bankarstvo i osiguranje, preko komisija za hartije od vrednosti i advokatskih komora, do inspektorata.

Zakon o sprečavanju pranja novca propisuje da nadzor nad njegovom primenom vrši ukupno 19 različitih institucija na nivou entiteta i Brčko Distrikta, od agencija za bankarstvo i osiguranje, preko komisija za hartije od vrednosti i advokatskih komora, do inspektorata.

Da bi mogao da primenjuje ovaj zakon, Inspektorat Republike Srpske je predložio izmene entitetskog Zakona o inspekcijama. O njima će poslanici raspravljati na sednici Narodne skupštine RS koja počinje sutra, a one predviđaju formiranje sektora koji će se baviti pranjem novca i finansiranjem terorizma. Dok ovaj sektor u potpunosti ne zaživi, taj posao će obavljati tržišni inspektori.

Iz Inspektorata pojašnjavaju za RSE da do sada oni nisu obavljali ovaj vid provere, u kontekstu „kontrole njihovih transakcija ili procene rizika od pranja novca“. Navode da će im za ovo biti potrebni dodatni kadrovi i novac, te da je moguće popunjavanje radnih mesta već zaposlenim kadrovima.

„Pod kontrolom ovog organa naći će se privredna društva za reviziju, knjigovodstvene i računovodstvene usluge, poreski savetnici, pravna lica koja za račun klijenata sprovode usluge prenosa novca, te izdavanja ostalih sredstava plaćanja i upravljanja njima“, kažu iz Inspektorata.

Dodaju da će kontrolisati usluge pošte ukoliko obavlja platni promet, trgovce automobilima, trgovce plemenitim metalima, dragim kamenjem i umetninama ukoliko su transakcije vrednije od 20.000 maraka (oko 10.000 evra).

Inspektori će kontrolisati da li su zakonski obveznici uspostavili procedure za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti.

Iz Inspektorata RS ističu da je zakonom zabranjeno primanje gotovog novca, ukoliko plaćanje za robu ili usluge prelazi 30.000 maraka (oko 15.000 evra), čak i u slučajevima plaćanja „na rate“.

Iz Federalne uprave za inspekcijske poslove, koja deluje u drugom entitetu, nije odgovoreno na upit RSE na koji način će oni da kontrolišu pranje novca, te da li je zbog toga potrebno menjati zakone.