RSE: Povećane cene i rastući revolt, mogući protesti i bojkot u Severnoj Makedoniji

Severna Makedonija suočava se sa velikim povećanjem cena troškova života što je zabeležio i Državni zavod za statistiku, koji je saopštio da je inflacija u maju porasla za 1,5 posto u odnosu na april, piše u analizi RSE.

„Još ne mogu da se načudim velikom delu cena u marketima, posebno kada je reč o voću i povrću. Jedan klip kukuruza prodaje se po ceni od 109 denara, dok četvrtina lubenice košta 200 denara, a trešnje još uvek imaju astronomske cene – nekoliko stotina grama prodaje se i po 170 denara (više od 2,5 eura)“.

Ovo je u jednom poznatom marketu primetila Skopljanka Blagica T. koja kaže da je morala da bira šta će kupiti svom trogodišnjem detetu kako ne bi potrošila „celo bogatstvo“.

Ona u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je dodatno iritiraju oznake za sniženje na proizvodima čija je cena smanjena samo za denar ili dva.

„Današnjih 1.000 denara (oko 16 eura) u marketu ne vredi ni kao 500 denara pre nekoliko godina“, dodaje ona.

Hrana sve skuplja

Povećanje troškova života zabeležio je i Državni zavod za statistiku, koji je saopštio da je inflacija u maju porasla za 1,5 posto u odnosu na april.

U poređenju s majem 2024. godine, povećanje iznosi 3,3 posto. Najveći rast zabeležen je kod hrane i bezalkoholnih pića.

Ukoliko se trend pada kupovne moći nastavi, radnici ne isključuju mogućnost izlaska na ulice s ciljem traženja povećanja plata.

Iz Saveza sindikata Makedonije poručuju da su mogući i novi bojkoti marketa ukoliko ne dođe do sniženja cena.

„Nažalost, među predstavnicima vlasti i poslodavcima nema raspoloženja za povećanje plata. Poslednja odluka o minimalnoj plati donesena je bez Ekonomsko-socijalnog veća, a ako bude nove sednice, zahtev Saveza sindikata Makedonije (SSM) će ponovo biti 500 evra minimalne plate i povećanje od 100 evra za sve ostale plate, kako radnici ne bi osetili cenovni šok“, izjavio je za RSE Ivan Peševski, potpredsjednik za privatni sektor u SSM-u.

Odmor postaje luksuz

Najnovi proračuni Saveza sindikata pokazuju da četvoročlanoj porodici treba sve više novca kako bi „pregurala“ mesec.

Ako je sindikalna potrošačka korpa u aprilu iznosila 62.691 denar (oko 1.018 evra), u maju je minimalna korpa dostigla vrednost od 63.908 denara (1.038 evra).

Peševski kaže da građanima jedva ostane i 10.000 denara za sedmodnevni odmor u bungalovu u Dojranu, koliko predviđa korpa.

„Osim za osnovne namirnice i lekove, ne ostaje ništa za godišnji odmor, iako poslodavci u i privatnom i javnom sektoru imaju obavezu isplate regresa. Ako uzmemo u obzir koliko su građani Severne Makedonije zaduženi, videćemo da smo narod koji živi na kredit ili sa minusom na kartici. Jednostavno, plate nisu dovoljne ni za osnovne životne troškove, a kamoli za odmor s porodicom“, poručuje Peševski.

Cene će još rasti

Ekonomski analitičar Arben Haljilji kaže da sindikat ima potpuno pravo da traži povećanje plata, ali i obavezu da ponudi veću produktivnost, naročito u javnoj administraciji.

„Imamo prenapumpanu administraciju koja traži povećanje minimalne i prosečne plate, ali moramo se zapitati šta ta administracija zapravo pruža. Potrebna je intervencija kojom bi se smanjio broj zaposlenih i povećala njihova efikasnost, a time bi se mogla opravdati i viša plata. U suprotnom, to nema ni moralnog ni ekonomskog smisla“, rekao je Haljilji za RSE.

U međuvremenu, sindikalci su pri kraju s novim obračunima. Njihove procene ukazuju na novo povećanje troškova, što planiraju da iskoriste kao argument u eventualnim pregovorima s vlastima oko rasta cena.

Slična su i očekivanja analitičara Haljiljija, koji smatra da će cene nastaviti rasti. On navodi da je glavni razlog – nedovoljna domaća proizvodnja.

„Ako smo nekada bili poznati kao poljoprivredna zemlja, sada su nam potrebne ozbiljne promene u agrarnoj politici. Ogromna sredstva se svake godine troše u poljoprivredi, ali uprkos rastu subvencija, proizvodnja drastično opada“, zaključuje Haljilji.

Domaća proizvodnja kao dugoročna mera

Prema njegovim rečima, upravo povećanje domaće proizvodnje može sprečiti rast inflacije.

„Pre dve godine izgovor nam je bio da je inflacija posledica Kovida 19, ali dok god smo zemlja zavisna od uvoza, nećemo moći da držimo inflaciju pod kontrolom. Potrebne su nam bolje razvojne ekonomske politike, veće angažovanje domaćih kompanija u realizaciji kapitalnih projekata, a posebno ulaganja u zdravstvo i obrazovni sektor“, ističe Haljilji.

Pored toga, kaže on, za stabilniju ekonomiju neophodne su efikasnije inspekcije koje će, osim cena, kontrolisati i kvalitet proizvoda.

Stranačke prepirke oko inflacije

Rast cena ponovo je postala tema prepucavanja između vlasti i opozicije, koje međusobno prebacuju odgovornost za smanjen životni standard građana u zemlji.

„Život je sve skuplji, a vlast nema ni plan ni kapacitet da zaštiti standard građana. Ali, naravno, ima dobar plan kako da sebi poveća plate“, optužio je Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) u pisanoj izjavi.

Opoziciona partija optužila je vlast da nema ekonomsku viziju, već isključivo lične interese.

Vladajuća VMRO-DPMNE uzvratila je tvrdnjom da je ekonomska situacija nasleđena.

„Kada SDSM takođe govori i lije krokodilske suze zbog inflacije, koja se postepeno smanjuje i stavlja pod kontrolu – ako su zaboravili, podsećamo ih da je za vreme njihove vlasti inflacija, koja je 'jela' standard građana, bila dvocifrena“, navodi se u reakciji VMRO-DPMNE.