Savet bezbednosti UN o BiH - Šmit: U BiH velika kriza, Cvijanović: RS ne podriva Dejton, već ga brani

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija raspravljao je danas o političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini. Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit predstavio je Izveštaj, te naveo da je u zemlji velika politička, a ne bezbednosna kriza, te da ne postoji opasnost od rata. Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja napustio je svoje mesto za stolom dok se Šmit obraćao. Srpska članica i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović poručila je da je u BiH na snazi diktatura, te zatražila da Savet hitno zakaže glasanje o potvrdi Kristijana Šmita ili da se nađe drugi kandidat.

Šmit je u obraćanju rekao da je u BiH u toku velika politička, ali ne i bezbednosna kriza, preneo je Dnevni avaz.

Ispričao je i da mu ovih dana „sve više prilaze građani svih nacionalnosti i pitaju ga da li se može pobrinuti da opet ne izbije rat“.

„Uvek govorim da ne vidim opasnost od rata jer niko to ne želi doživljavati. Nažalost, zapaljiva retorika i druge aktivnosti dovode u pitanje ulogu nekih aktera u osiguravanju postojanja BiH u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Međunarodna zajednica i susedne države nisu zabeležile takve pokušaje od mog imenovanja. Moja ovlašćenja koje je dao PIK potvrđeno je rezolucijom Saveta bezbednosti i drugim dokumentima. Dejtonski sporazum nije bio običan pravni dokument. Aneks 4 Ustava BiH je vrlo složen dokument koji bi imao koristi od daljeg demokratskog razvoja“, rekao je Šmit.

Prema njegovim rečima, uslovi za punu implementaciju civilnih aspekata mirovnog sporazuma su se pogoršali u odnosu na ranije izveštaje.

„U prvom kvartalu smo imali veliki rast tenzija, jednu vanrednu krizu u BiH. Ne vidim indikacije da se radi o bezbednosnoj krizi“, dodao je Šmit.

Kriza je, kaže, potekla kao reakcija na presudu Suda BiH predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku.

„Dodik je nakon presude intenzivirao napade na ustavni poredak i naterao vlasti RS da usvoje zakone koji brane državnim agencijama da deluju na području RS. Čak je ukazao na mogućnost secesije. Brzina kojom je nacrt usvojen pokazuje da su dokumenti ranije pripremljeni“, ocenio je Šmit.

On je dodao je Ustavni sud poništio zakone koje je usvojila Skupština RS, te da se u tom slučaju radi o ugrožavanju teritorijalnog integriteta zemlje i ljudi, što institucije moraju sprečiti kako bi se sprečio raspad zemlje i nefunkcionalnost.

Naveo je da je ekonomska situacija stabilna uprkos krizi, ali da se demografska slika ne poboljšava.

Izrazio je podršku teritorijalnom integritetu BiH i implementaciji Dejtonskog sporazuma.

„Kriza koja je u toku rezultat je ozbiljnih napada od strane određenih političara na Dejtonski mirovni sporazum i pravni poredak u BiH. I to nema nikakve veze sa samim Dejtonskim sporazumom, nego se radi o pogrešnom tumačenju. Dejtonski sporazum se treba dalje razvijati, a ne dovoditi u pitanje. Svi u BiH moraju da razumeju da nijedan pojedinac nije iznad zakona. Svi moraju poštovati vladavinu prava. BiH se suočava s teškim vremenima. Pre 30 godina niko ne bi očekivao da će međunarodna zajednica biti toliko potrebna. Visoki predstavnik nikada nije trebalo biti trajna institucija. Težnje BiH ka EU integracijama će se u budućnosti nadograditi na Dejtonski sistem, kao osnov za njen ustavni poredak“, rekao je Šmit.

Cvijanović: U BiH na snazi diktatura, hitno glasanje o potvrdi Šmita ili da se nađe drugi kandidat

Srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović istakla je u obraćanju da će krenuti od vladavine prava, te da je u BiH na snazi diktatura. Zatražila je da Savet bezbednosti hitno zakaže glasanje o potvrdi Kristijana Šmita ili da se nađe drugi kandidat, prenosi RTRS.

Ona je navela da Dejtonski sporazum nije bio savršeno rešenje, ali jeste predstavljao odvažan diplomatski čin koji je uspostavio ravnotežu između tri naroda i dva entiteta u okviru jedne države. Taj sporazum, dodala je, bio i ostao pravno obavezujući međunarodni ugovor, a njegov Aneks 4 je Ustav BiH, dok je Aneksom 10 definisan mandat visokog predstavnika.

„Aneks 10 nedvosmisleno nalaže da visokog predstavnika odobrava Savet bezbednosti UN. To se u slučaju Kristijana Šmita nikada nije dogodilo. Njega je izabrao samoproglašeni Savet za sprovođenje mira - neformalan ansambl bez ikakve povelje, bez utemeljenja u nekom međunarodnom ugovoru i bez pravnog osnova, i bez ikakvog ovlašćenja da prenebregne ovaj Savet. Šmit deluje na osnovu tzv. bonskih ovlašćenja, koja nisu sadržana ni u jednom pravno obavezujućem međunarodnom instrumentu“, rekla je Cvijanović.

Podsetila je da Aneks 10 jasno definiše mandat visokog predstavnika, kojem po Dejtonskim sporazumu nije dato ovlašćenje da donosi zakone, suspenduje ustave, krivično goni izabrane zvaničnike i političke stranke ili vlada dekretima, što, napomenula je, Šmit upravo čini.

„I upravo u tome leži srž kontinuirane krize u BiH, čijoj kulminaciji danas svedočimo. Sve što je proisteklo iz te nepravilnosti - izostanka potvrde Saveta bezbednosti UN i nezakonitih prekoračenja mandata utvrđenog Aneksom 10 - defektno je na isti način. Nijedan pravni sistem - domaći ili međunarodni - ne može opstati ako tumači propisa od njihove primene izuzmu sami sebe“, dodala je Cvijanović.

Nabrojavši neke od, kako je rekla, mnogobrojnih dekreta koje je Šmit protivpravno nametnuo od kada je kročio u BiH, Cvijanović je konstatovala da je u BiH u pitanju diktatura - vladavina dekretima, lišena svakog preispitivanja pred institucijama pravosuđa, bez prava na pravni lek.

„Ono što je započelo kao puko prekoračenje mandata preraslo je u ustaljeni sistem represije“, dodala je Cvijanović.

Navela je i da kada Republika Srpska izražava protest zbog ovakvih kršenja, neosnovano biva optužena za separatizam, iako, dodaje, insistiranje na poštovanju međunarodnog ugovora nije separatizam.

„Suprotno određenim narativima, Republika Srpska ne podriva Dejtonski sporazum - ona ga brani. Našim zahtevima ne razgrađujemo BiH, nego vraćamo zakonitost i ravnotežu kako su izvorno uspostavljene dejtonskim okvirom“, poručila je Cvijanović i dodala da zakoni usvojeni u parlamentu Srpske nisu provokacija, već zakonit odgovor na uporno kršenje međunarodnog prava.

Aktuelnu krizu nije izazvala Republika Srpska, niti je kriza u njenom interesu, naglasila je Cvijanović.

„Ostajemo u potpunosti opredeljeni za suverenitet i teritorijalni integritet BiH, kako je definisano Dejtonskim sporazumom. Kada je reč o mandatu visokog predstavnika, zalažemo se za vraćanje na pravni temelj iz Aneksa 10 i za pripremu zatvaranja Kancelarije visokog predstavnika. Odbacujemo jednostrane odluke kojima se prepravlja mirovni sporazum, kriminalizuje politička debata, progone politički neistomišljenici putem instrumentalizovanog pravosuđa, diskriminišu političke stranke i zaobilazi volja birača“, rekla je Cvijanović.

Napomenula je i da je Dejtonski sporazum okončao razarajući rat i postavio temelj ustavnog poretka te zaslužuje poštovanje, a ne zloupotrebu i kršenje njime predviđenih procedura.

„Potrebno je da zajednički osiguramo da se budućnost BiH ne piše dekretima, nego pravom“, zaključila je Cvijanović.

Ilić: Očuvanje BiH strateški interes Srbije, bilo kakva nestabilnost nosi teške posledice

Otpravnik poslova u Misiji Srbije pri UN Radomir Ilić istakao je da je očuvanje BiH strateški ineters Srbije, te upozorio da bi svaka nestabilnost imala teške posledice.

„Zbog toga Srbija investira u stabilnost BiH. Dejtonski sporazum okončao je rat u BiH, osigurao mir 30 godina. To je sprovedeno kroz institucionalne strukture, i očuvanje tog mira je neophodno“, podvukao je Ilić.

On je naveo da je BiH multietničko društvo, te da ako se traži funkcionalna BiH – mora se poštovati ono što je do sada postignuto - struktura dva entiteta i tri naroda.

„Poštovanje ustavnih prava je ključno. Nametanje rešenja sa strane nije od koristi. Problem BiH nije izazvan Dejtonskim sporazumom, već pokušajem nekih da ga miniraju. Republika Srpska se ne zalaže za secesiju, već za očuvanje Dejtona. Kao potpisnica Dejtona, Srbija takav zahtev smatra opravdanim“, rekao je Ilić.

Ukazao je i da se ne može izbeći utisak da su osuda Dejtonskog sporazuma i izdavanje naloga za hapšenje zbog kršenja ustavnog poretka politički motivisani.

Poručio je i da Srbija smatra da nametanje odluka viskokog predstavnika nije u saglasnosti sa Dejtonskim sporazumom.

„Odbacujem ozbiljne optužbe bosanskih političara koji dolaze iz Sarajeva. U tenzičnom okruženju u BiH, prioritet spolja i unutra mora biti očuvanje stabilnosti i mira po svaku cenu. Uveravam vas da će Srbija nastaviti da doprinosi stabilnosti“, poručio je Ilić.

Nebenzja: Šmit nema pravo da govori u ime međunarodne zajednice

Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja napustio je svoje mesto u sali dok je Kristijan Šmit govorio.

Izrazio je „principijelno neslaganje sa time da Šmit prisustvuje sastanku u svojstvu takozvanog visokog predstavnika“, prenela je RTRS.

„Savet bezbednosti ga nije potvrdio na toj funkciji. Želeli bismo da vas podsetimo da je pitanje BiH na dnevnom redu Saveta bezbjednosti u skladu sa članom sedam Povelje UN. Postoji praksa od 25 godina da mi potvrđujemo visokog predstavnika. To znači da je, bez nepohodnog mandata od Saveta bezbednosti, položaj visokog predstavnika upražnjen“, rekao je ruski ambasador.

Nebenzja je naglasio da Šmit nema pravo da govori u ime međunarodne zajednice ili da dostavlja bilo kakve dokumente Savetu bezbednosti.

„Savet bezbednosti ima praksu prema kojoj može da ga sasluša kao pojedinca. Ovako ćemo tumačiti Šmitovo prisustvo danas. Međutim, pošto je sebe definitivno diskreditovao kroz pokušaje da nametne uticaj u BiH i da čini sve što može da destabilizuje situaciju u zemlji, koja je veoma napeta, o čemu ću govoriti kasnije, ne nameravam da slušam njegove pristrasne stavove“, rekao je Nebenzja.

Keli: SAD ostaju posvećene stabilnosti u BiH i Dejtonskom sporazumu

Vršilac dužnosti zamenika predstavnika SAD pri UN Džon Keli poručio da Sjedinjene Američke Države ostaju posvećene stabilnosti u Bosni i Hercegovini i Dejtonskom mirovnom sporazumu.

„Sa zabrinutošću smo pratili nedavne događaje u BiH. Pozivamo političke lidere da deeskaliraju i izbegnu akcije koje bi mogle povećati nestabilnost ili nasilje u BiH i da se uključe u konstruktivan dijalog koji vodi većoj stabilnosti“, rekao je Keli.

Ukazao je da se SAD čvrsto protive secesiji i destabilizujućoj retorici.

„Podržavamo suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter Bosne i Hercegovine“, podvukao je američki diplomatski predstavnik.

Pozdravio je doprinos koji Euforova operacija ALTEA daje bezbednom i stabilnom okruženju u BiH, te dodao da SAD „prepoznaju  važnost Kancelarije visokog predstavnika u podržavanju sprovođenja civilnih aspekata Dejtonskog mirovnog sporazuma“.

„Sjedinjene Američke Države podržavaju BiH u radu na obezbeđivanju budućnosti svih njenih građana. Svaki član ovog Saveta treba da podrži BiH u postizanju istog cilja“, dodao je Keli.

Geng: Šmit uneo neslogu i tenzije i dodatno pogoršao situaciju u BiH

Kineski ambasador u UN Geng Šuang rekao je da je Šmit dodatno pogoršao situaciju u BiH pozivanjem na takozvana bonska ovlašćenja i uneo neslogu i tenzije među stanovništvo, umesto da ih ublaži.

Ocenio je da je Šmit doveo BiH u tešku političku sitauciju.

Povodom presude koju je Sud BiH izrekao Dodiku, rekao je da je ona dodatno pojačala tenzije i nesuglasice u BiH.

Kazao je i da trenutna situacija ne ide u prilog bilo kome u BiH niti doprinosi stabilnosti.

Podsetio je da Savet bezbednosti UN nije podržao imenovanje Šmita.

Prema njegovim rečima, Kina poziva sve strane u BiH na uzdržanost i otvoren i konstruktivan dijalog.

„Ako se dozvoli da se pogorša situacija, to će automatski ugroziti interese svih u BiH“, upozorio je Geng.

On je pozvao na suzdržanost i kada se radi o mešanju spolja u unutrašnja pitanja BiH.

Poručio je da Kina ostaje doslednog stava da treba poštovati suverenost i teritorijalni intergritet BiH, te da konstitutivnim narodima u BiH treba dozvoliti nezavisno upravljanje. Naglasio je da konstitutivni narodi u BiH treba da ostanu privrženi konsturkitvnom dijalogu i održavanju mira i stabilnosti.

Pohvalio je konstruktivnu ulogu Srbije, Hrvatske i drugih zemalja regiona u BiH.

Ambasador Slovenije u UN Samuel Žbogar pozvao je lidere u BiH da smanje tenzije, uključe se u dijalog i poštuju Ustav BiH i Dejtonski sporazum, naglasivši da Slovenija ostaje privržena mirnoj budućnosti BiH unutar EU.

On je istakao da je Slovenija privržena stavu da su poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i održavanje mira i stabilnosti najvažniji za BiH.

Pirs: Dodik najveća pretnja za BiH

Ambasadorka Velike Britanije pri UN Karen Pirs izrazila je podršku BiH, njenim institucijama i visokom predstavniku Kristijanu Šmitu, dok je za Milorada Dodika rekla da je „najveća pretnja za BiH“ i da su „njegovi secesionistički potezi i usvajanje neustavnih zakona direktna pretnja teritorijalnom integritetu i suverenitetu BiH“.

Prema njenim rečima, Šmit ne bi morao da koristi „bonska ovlašćenja“ da Dodik nije konstantno dovodio u pitanje Dejtonski sporazum.

„Visoki predstavnik je tu da reaguje u takvim slučajevima. Trenutno najveći izazov dolazi od RS, a uloga visokog predstavnika je da podržava Dejtonski sporazum i pomaže državnim institucijama u obavljanju njihovog posla“, kazala je Pirs.

Navela je da je Dejotnski sporazum zaustavio rat u BiH, mada je, kako je ocenila, „neuobičajno da uključuje neke civilne intervencije“.

„Ovo nije kolonijalizam, pomažemo BiH na njenom putu“, kazala je Pirs te dodala da se nada da će „jednog dana“ BiH postati punopravna članica Evropske unije i  da će „moći da ode s dnevnog reda Saveta bezbednosti“.

Dodala je da Velika Britanija sarađuje s EU i SAD u predsedavanju Berlinskim procesom, čiji je naglasak na regionalnu saradnji sa zemljama Zapadnog Balkana.