Sijarto: Evropskoj uniji potrebniji Zapadni Balkan, nego Zapadnom Balkanu članstvo u EU

Ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto izjavio je u intervjuu za Politiku da je odnos evropskog rukovodstva prema Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske, opasan i osvetljava stav nepoštovanja čitavog Zapadnog Balkana. On je naglasio da Srbija i Mađarska grade ključne međusobne energetske spone, kao i da Evropskoj uniji potrebniji Zapadni Balkan, nego Zapadnom Balkanu članstvo u EU.

Čini se da je svet u neizvesnosti koji bi mogli da budu sledeći geopolitički potezi američkog predsednika. Po Vašoj proceni, da li je gospodin Donald Tramp američki revolucionar?

Patriotizam je pristup koji sada vraća svoju slobodu i oslobođenost, idući protiv „vouk” ideologije i protiv globalne diktature liberalnog mejnstrima, što veoma pozdravljamo. Dakle, veoma sam srećan što je predsednik Tramp preuzeo dužnost. Ono što nas manje raduje jeste ponašanje Evropske unije. EU je paralizovana, evropske institucije se ponašaju na apsolutno neprikladan način. Pate od trampofobije, umesto da pregovaraju s njim. Predsednik Tramp je sjajan u mnogim stvarima, među njima i u sklapanju poslova. Tako da mislim da bi bilo lako naći način da se složimo s njim, ali evropski lideri u Briselu pokazuju da to nisu u stanju.

Da li biste se složili da je „multipolarizacija” sveta danas činjenica? Ako jeste, koliko je „polova” vidljivo iz Budimpešte? U isto vreme, da li ti „višestruki polovi” izgledaju nužno antagonistički?

Verujem da se svet kreće ka multipolarizmu, bez ikakvog pitanja. Loša stvar je što Evropa nije važan pol. Mislim da za to postoji očigledan razlog: Brisel je potpuno zabrljao. Evropska unija je nekada bila glavni akter globalne politike, što više nije slučaj, zato što je Evropska komisija svojim previše ideologizovanim pristupom izolovala Evropu od glavnih aktera globalne politike. Evropa je nekada bila važan igrač u globalnoj ekonomiji i globalnoj trgovini, ali zbog svoje previše politizovane i previše ideologizovane pozicije, to više nije tako. Plus, Evropa je nekada imala veoma stabilnu osnovu za ekonomski rast, kombinujući zapadne tehnologije s lako dostupnim, relativno jeftinim izvorima istočne energije. Ni to više nije tako. Evropska komisija i Brisel kao takvi su totalno zabrljali. Evropa je u velikoj meri izgubila na svom značaju i u globalnoj političkoj i globalnoj ekonomskoj areni. I to se pokazalo, da kad je reč o mirovnim pregovorima za Ukrajinu, Evropa nema mesto za stolom.

Brisel se danas sprema za rat – upozorava odnedavno zvanična Budimpešta. Evropska komisija predlaže Evropljanima da obezbede hitne obroke za 72 sata, dok istovremeno Brisel priprema svoj 17. paket sankcija Rusiji. Istovremeno, mađarski premijer Viktor Orban signalizira da se ne čini da Evropi trenutno preti rat, ukazujući da, „ako Evropa započne rat, mi definitivno nećemo ući u rat”. Da li je Brisel trenutno u nekom obliku ratne histerije, i ako jeste, zašto?

Da. Haravno. Poslednjih meseci se ugrađuje ratna psihoza. Od kada je predsednik Tramp izabran, EU pokušava da produži rat, nažalost. Zato što razumeju da je politička strategija koju su sledili ili sprovodili u poslednje tri godine totalno propala. To je donelo štetu Evropi, ali ne u nekoj u filozofskoj dimenziji, već na opipljiv način za sav evropski narod. I to, kad je reč o visokim stopama inflacije, velikom poskupljenju energenata, cenama hrane... Očigledno je da je to rezultat te loše strategije. A ako sada priznaju da su sledili lošu strategiju, bili bi upitani: „Zašto?”. Onda će se pojaviti pitanje odgovornosti, postaviti pitanje političke i drugih vrsta odgovornosti. Verujem da ti evropski lideri to razumeju: što duže traje rat, to će se kasnije na stolu pojaviti pitanje njihove odgovornosti.

Da li je EU potrebno novo rukovodstvo?

Sadašnje rukovodstvo EU definitivno nije u stanju da se uhvati ukoštac s ovim izazovima. Ali, verujem da je problem dublji od toga ko su sadašnji lideri EU. Problem je što je debata o budućoj strukturi EU trenutno veoma neuravnotežena. Trenutno se vodi debata o tome da li EU treba da bude superdržava, poput imperije, ili EU treba da bude integracija suverenih zemalja. I sada je veliki pritisak na one koji zastupaju drugu opciju, poput nas. Najveći problem je što evropske institucije kao struktura nisu u stanju da se izbore s izazovima. Stoga ovo vreme, kada izazovi postoje, pokazuju vrlo jasno, da su nam potrebne ličnosti, potrebni su nam lideri koji mogu da donose odluke o komplikovanim pitanjima, jer institucije to ne mogu.

Neki u Evropi se zalažu za to da Mađarska bude „kažnjena”, da joj budu oduzeta sredstva EU, da bude lišena prava glasa… a sve to zato što Budimpešta zadržava pravo da ima svoje mišljenje. Kakva je EU danas, u ovim globalno transformacionim vremenima?

Mi smo na vlasti već 15 godina i tokom ovih 15 godina postalo nam je očigledno da Brisel jednostavno ne može da svari da desno orijentisana, patriotska vlast može biti uspešna. To je poenta. Definitivno ne predstavljamo mejnstrim, pod žestokim smo kritikama mejnstrima, ali smo uspešni. Ovo je potpuno nesvarljivo za Brisel, jer ono što oni misle u Briselu jeste da je liberalni mejnstrim jedini uspešan progresivni put za napredovanje. A to što postoji vlast koja tu ideologiju otvoreno negira i koja je i dalje uspešna, to je vrlo jasan znak da ono što Brisel govori jednostavno nije istina. Dakle, nije liberalni tok jedini uspešan progresivni ideološki pristup... Konzervativizam, patriotizam, desnica, hrišćanski tip demokratije takođe mogu biti uspešni, što oni negiraju.

Ulazak Ukrajine u EU pre zemalja Zapadnog Balkana ne dolazi u obzir, izjavili ste nedavno. Da li bi se Brisel složio sa Vama u vezi sa tim? I treba li uopšte da težimo ulasku u EU kakva je danas?

Trebalo bi da težite, ali ne iz vaše perspektive, već iz naše perspektive. Danas je nama, Evropskoj uniji potrebniji Zapadni Balkan nego što je Zapadnom Balkanu potrebno članstvo u EU. Jer, EU je bila suočena s mnogim izazovima, a jedan od načina, možda i najlakši izlaz iz ovog negativnog trenda, jeste da primimo zemlje koje donose ambicije, energiju, svežinu, novi talas, snagu, a sva ta energija, svežina... mogu doći s Balkana. To je tako očigledno. Niko to ne bi trebalo da dovodi u pitanje. Moj stav je da ono što smo poslednjih godina u više navrata čuli, jeste da pristupanje mora biti procedura zasnovana na zaslugama. Onda, da li postoji iko, bilo koja normalna osoba koja kaže, koja bi pomislila da je Ukrajina u boljoj poziciji od bilo koje zemlje na Zapadnom Balkanu? Haj’te, to je šala.

Srbija i Mađarska poslednjih decenija kontinuirano i ekstenzivno jačaju bilateralne veze. Kako biste ocenili najnovija dešavanja u odnosima naše dve prijateljske zemlje kad je reč o saradnji u oblasti energetike i fosilne i nuklearne, transportne infrastrukture?

Ključna i kritična oblast naše saradnje jeste energetika, jer nas je rat u Ukrajini stavio pred toliko teških izazova – kad je u pitanju energetska bezbednost, naše sigurno energetsko snabdevanje. Nisu se sve zemlje u našem susedstvu pokazale kao pouzdane tranzitne zemlje, nisu se sve zemlje pokazale solidarnim s nama. Tako da je jačanje energetske saradnje između naših zemalja, Srbije i Mađarske, ključno za obe. Zato smatram da je veliki napredak što smo postigli dogovor o izgradnji novog cevovoda koji će dopremati naftu u Srbiju preko Mađarske. Tim cevovodom možemo da stvorimo situaciju da, kad je reč o nafti i gasu, zavisimo samo jedni od drugih, kad je u pitanju susedstvo. Mi možemo da kupujemo sav naš importni gas preko Srbije, a vi svu importnu naftu preko Mađarske… neophodne za poslovanje zemlje. Danas smo dogovorili mnoga tehnička pitanja, čiji ishod može biti da je 2028. godina realan datum da ovaj cevovod uđe u punu funkciju.

Istovremeno, i Srbija i Mađarska su u poslednje vreme svedoci izbijanja antivladinih protesta. Šta bi moglo da objasni te dve gotovo istovremene pojave?

Došlo je do velike promene u globalnoj politici kad je predsednik Tramp ušao u kancelariju, i to je zazvonilo na uzbunu u Briselu. Liberalni mejnstrim pokušava da ojača svoju poziciju u Evropi pošto je izbačen iz SAD. I pokušavaju da napadnu i da eliminišu sve one vlade koje zastupaju patriotski pristup, a koje su protiv „vouk” ideologije. Gospodin Fico u Slovačkoj, gospodin Vučić u Srbiji i gospodin Orban u Mađarskoj su lideri i ključne ličnosti patriotskih pokreta u Evropi, na vodećim pozicijama. I stoga, ako se ovi politički lideri postepeno uklone, liberalni mejnstrim može da zavlada čitavom Evropom. Dakle, mi smo im velika prepreka, a oni pokušavaju da nas se oslobode. Zato prave te skupove u Srbiji, Mađarskoj, Slovačkoj. Oni izgledaju isto, koriste istu metodologiju, istu opremu, rade iste stvari. Mislim da je to dobro orkestrirana, eksterno orkestrirana i vođena organizacija mitinga protiv naših vlada. Dobra stvar je što o budućnosti zemlje ne odlučuju samo demonstranti, već svi ljudi.

Po Vašem mišljenju, šta bi se moglo reći o prirodi istovremenog pritiska na gospodina Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, i na samu Republiku Srpsku?

Mislim da je veoma opasno ovo što evropsko rukovodstvo radi prema predsedniku Dodiku, jer taj njihov pristup vrlo jasno osvetljava njihov pristup celom Zapadnom Balkanu, a to je da ne poštuju volju ljudi ovde. Predsednik Dodik nije dobio svoju poziciju na lutriji, već na izborima. Dakle, srpski narod, narod Republike Srpske želi da im on bude lider, i to svi moraju da poštuju. Predsednika Vučića je izabrao srpski narod u Srbiji, što se mora poštovati, dakle mora se poštovati volja srpskog naroda, kao što se mora poštovati volja svih ljudi na Zapadnom Balkanu. Ono što vidimo jeste da mnogi zapadni Evropljani jednostavno ne mare za volju naroda. Njih nije briga za volju naroda na Zapadnom Balkanu, oni hoće da diktiraju. I, ako im se neko ne sviđa zbog političkog pristupa, ili čega god, pokušavaju da ga eliminišu, stave na sankcionu listu, hoće da ga se otarase, spolja finansiraju političke pokrete… Mislim da način na koji zapadni Evropljani pristupaju predsedniku Dodiku nije poniženje samo za njega, već i za narod Republike Srpske. Taj pristup se mora promeniti, dok je naš pristup zasnovan na poštovanju. Moj stav je da o liderima Zapadnog Balkana ne treba pričati, već da moramo da razgovaramo s njima. Ako se ova promena ne dogodi, ne vidim svetlu budućnost za ovu saradnju.