Sokolaj: Albanija ne preduzima nikakvu inicijativu da spreči povećanje cena

Albanija, prema rečima, Granita Sokolaja, izvršnog direktora centra „Alert“ za zaštitu potrošača iz Tirane, ne preduzima nikakvu inicijativu da spreči povećanje cena u toj zemlji i verovatno je jedna od retkih u Evropi koja nema osnovnu kategoriju hrane čije cene kontroliše država.

Sokolaj navodi za Kosovo onlajn da se građani u Albaniji žale na povećanje cena, kao i da podaci Zavoda za statistiku za jul 2025. godine, jer podaci za avgust još nisu objavljeni, pokazuju da postoji zastrašujući porast cena u poređenju sa julom prošle godine.  

„Ako se pozovemo na zvanične podatke Zavoda za statistiku za jul 2025. godine, u poređenju sa julom pre godinu dana, samo sektor zabave i kulture ima porast od 7,7 odsto. Neko će možda reći zašto brinem o zabavi i kulturi? Brinem, jer je to deo života građana, a to mnogim ljudima koji imaju ekonomske probleme oduzima zadovoljstva života. Ako govorimo o svakodnevnim namirnicama, hrana i bezalkoholna pića su poskupeli za 3,2 odsto. Telefonske usluge su porasle za 7,5 odsto u odnosu na jul 2024. godine zbog monopola na tržištu jer imamo samo dve telefonske kompanije koje se dogovaraju o cenama, paketima i slično. Ovo je neprijatna situacija za Albance“, kaže on.

Navodi i da sumnja da je ovo i masovna zloupotreba, jer podaci Zavoda za statistiku pokazuju da povećanje proizvodnih cena u Albaniji od 2021. do danas iznosi samo 0,3 odsto dok je povećanje cena prodatih proizvoda za hranu 3,2 odsto, zabavu i kulturu 7,7 odsto, a cene u kafićima i restoranima su više za 2 odsto.

„Imamo veštačko i zloupotrebljavajuće povećanje cena“, ocenjuje Sokolaj.

On ističe da su prema izveštaju Svetske organizacije za hranu, Albanci narod sa najnižim nivoom ishrane u Evropi.

„Neuhranjenost znači da ne dobijaju dovoljno hrane. Druga je stvar ako govorimo o lošoj ishrani i o problemima sa kvalitetom hrane. Ono što ja kažem je da ljudi ne dobijaju dovoljno hrane. Ovo je zaista žalosno. Imamo rastuće cene i to znači da Albanci nemaju dovoljan pristup hrani. S druge strane, verovatno smo jedna od retkih zemalja u Evropi koja nema osnovnu kategoriju hrane čije cene kontroliše država. Albanci čak nemaju ni pojma šta bi te osnovne robe trebalo da budu. Mi kažemo 'hleb', ali u osnovne robe spadaju i gorivo za grejanje, higijenski proizvodi... Nezamislivo je da ljudi 2025. godine neće moći da kupe deterdžente za higijenu. To uopšte nije normalna situacija za građane“, navodi Sokolaj.

Jedino što nije poskupelo je, kaže, struja.

Ističući da Albanija ne preduzima nikakvu inicijativu da spreči povećanje cena, on podseća da je tokom pandemije koronavirusa Severna Makedonija naredila prodavnicama, pijacama i supermarketima da zamrznu cene na period od tri meseca jer je tokom pandemije došlo do masovnog povećanja cena po celom svetu. 

„Možda je makedonska inicijativa bila nešto malo, ali je bila korisna za potrošače. U Albaniji takve inicijative ne postoje. Čak ni za kontrolu zloupotrebe cena i otvaranje tržišta. Na primer, danas je u Albaniji tržište voća i povrća monopol. Proizvodi idu na dve ili tri pijace, gde se cena fiktivno povećava i potrošač ih kupuje deset puta skuplje nego što ih prodaje poljoprivrednik koji proizvodi voće i povrće“, ukazuje naš sagovornik. 

Prema njegovim rečima, ne postoje ni državne politike za subvencionisanje različitih sektora privrede koji utiču na cenu na tržištu, dok takvu politiku imaju mnoge druge zemlje regiona. 

„Severna Makedonija je ima, Kosovo je ima, Srbija verujem da ima jer su budžeti Srbije za subvencije, barem u poljoprivredi, od pre dve ili tri godine više od 500 miliona evra. Danas bi trebalo da budu veći, a to je direktno povezano sa domaćom proizvodnjom i hranom. Mi nemamo državnu odluku kojom se određuje koji su proizvodi neophodni građanima, a zatim da se smanjuje porez na dodatu vrednost za te proizvode. Barem samo za ove. Kosovo ima ovaj porez od 6 odsto, Makedonija 5 ili 6 odsto. Mi imamo 20 odsto“, ističe Sokolaj.