Svetska banka: Severna Makedonija sa najnižim ekonomskim rastom na Zapadnom Balkanu

Severna Makedonija će imati najniži privredni rast i najveći budžetski deficit u regionu Zapadnog Balkana, ocenjuje Svetska banka u polugodišnjem ekonomskom izveštaju za region, koji je juče predstavljen u Skoplju.

Najveći rast od 4,8 odsto očekuje se za Crnu Goru, zatim Albaniju sa 3,6 odsto, Kosovo sa 3,2, Bosnu i Hercegovinu sa 2,2, Srbiju sa 2 odsto, dodaje se u izveštaju.

Prognoze za Severnu Makedoniju za privredni rast su 1,8 odsto za ovu godinu, tokom 2024. se očekuje rast od 2,5 odsto, a 2025. godine rast od 2,9 odsto.

Ekonomista Kancelarije Svetske banke u Skoplju Joana Mađoska rekla je na konferenciji za novinare da je rast u Severnoj Makedoniji počeo da usporava u drugom kvartalu godine i sa stope rasta od 2,1 odsto u prvom kvartalu na 1,1 odsto rasta u drugu četvrtinu.

"Rast je predvođen ličnom potrošnjom, pošto su izvoz i bruto investicije opali kako je globalna potrošnjaopala. I lična potrošnja je usporila u odnosu na prošlu godinu zbog nastavka visoke inflacije i usporenog kreditiranja, što je uticalo na kupovnu moć stanovništva", rekla je Mađoska.

Viši ekonomista za zemlje Zapadnog Balkana Sanja Madžarević Šujster istakla je da za razliku od ranije, kada je uloga spoljnih faktora bila glavni faktor inflacije u zemlji, sada to domaći faktor, posebno rast zarada u javnom sektoru, zaostali efekti vladinih mera, višak tražnje i velika profitna marža kompanija.

Povećanje plata u javnom sektoru i među funkcionerima, prema rečima Madžarević-Šujster, doprineće rastu inflacije.

"Severna Makedonija je u poslednje dve godine bila zemlja sa najvećim deficitom u regionu. Trebalo bi da budete svesni da fiskalni resursi nisu neograničeni i da bi trebalo da budu održivi da bi se održala stabilnost. Svuda vidim svetla. Ovo nisu neograničeni resursi i njihovo korišćenje košta. Obezbeđivanje jeftine energije ima svoju cenu, a ja vidim da se uticaj toga ogleda u visokom nivou deficita, mnogo višem od proseka regiona", rekla je Madžarević Šujster.

Svetska banka kaže da je još prerano za procenu efekata sukoba u Izraelu, ali dodaje da je sukob u svojoj početnoj fazi uticao na cene energenata, posebno nafte, koja je porasla na 90 dolara po barelu.

U izveštaju Svetske banke se navodi da je kao rezultat rata u Ukrajini rast na Zapadnom Balkanu nastavio da usporava tokom cele 2022. i prve polovine 2023. godine, a usporavanje globalne tražnje dovelo je do niže industrijske proizvodnje u razvijenim zemljama u EU, a najviše je pogodilo Srbiju i Severnu Makedoniju, jer je njihov izvoz usmeren na razvijene zemlje Evrope i Centralne Azije.

Očekuje se da će prosečan rast zemalja Zapadnog Balkana ove godine biti oko 2,5 odsto.

"Nešto manje nego što je bilo prognozirano u proleće 2023. godine, uz mogućnost postepenog oporavka na srednji rok. Međutim, rizici su i dalje nagnuti na donju stranu, jer bi dalje usporavanje EU i unutrašnja strukturna pitanja mogla dovesti do daljih revizija prognoza naniže. Takođe, neuspeh da se inflacija dovede u okvir dugoročnog proseka kako je planirano moglo bi dodatno da utiče na domaću tražnju”, ocenio je Masimilijano Paoluči, direktor Kancelarije Svetske banke za Severnu Makedoniju i Kosovo.