U prestonici više srednjevekovnih srpskih država, Skadru na Bojani, sve manje Srba

Porušeni kulturno istorijski spomenici, prazna sela, napuštene kuće, nova crkva u koju skoro da niko ne dolazi, nekolicina porodica koje žive u gradu, i dva udruženja, jedini su svedoci vremena zaboravljenog dela srpske istorije na prostoru današnje Albanije.

U prestonici više srednjevekovnih srpskih država, gradu Skadru na Bojani, danas gotovo da nema Srba. 

Predsednik pravoslavnog društva "Sveti Jovan Vladimir" iz Skadra, Zoran Ajković kaže da je Srba, ali i Crnogoraca u Alabniji sve manje, te da se na prste mogu prebrojati porodice koje imaju srpsko poreklo.

Dodatni problem je smatra, to što matica ne priznaje za Srbe one koji su muslimanske veroispovesti. 

"Koliko ja mogu da uočim kao prosvetni radnik, profesor u albanskoj školi, dece koja vuku korene iz Srbije i Crne Gore ima veoma malo, i ako ih ima, ona su iz mešovitih brakova. Tako da, što se tiče situacije u Skadru, Srba je sve manje. Možda je velika greška bila što su Srbi i Crnogorci pobegli, odselili se za Crnu Goru, 1991. godine kada su se granice otvorile. Tada nas je bilo značajno više, bilo je po našim procenama oko 2.000 do 2.500 Srba. Međutim nakon drugog talasa egzodusa, koji se desio 1997. godine, sve nas je manje. Naravno bilo je i naših ljudi islamske veroispovesti, oni se sada deklarišu kao Albanci, jer nemaju ekonomske benefite. Stanje nije dobro, međutim nadamo se boljim vremenima“, kaže Ajković.

Starešina hrama Svete Trojice u Vraki Ivan Popović kaže za Kosovo onlajn da je u tom selu pored Skadra nekada živelo više od 80 odsto srpskog stanovništva.

Prema njegovim rečima, danas u tom selu žive četiri srpske porodice i nekoliko njih u Skadru.

Kako je dodao, vernici u crkvu dolaze samo za veće praznike, ali i tada u malom broju.

"Od 2017. godine kada sam postao đakon, nisam imao nijedno venčanje, ni krštenje. Samo sahrane. Zato što nemam koga da venčam, niti koga da krstim, jer je mali broj vernika", kaže otac Ivan.

Srbi iz Skadra, i okolnih sela koja su nekada naseljavali, odselili su se trbuhom za kruhom, priča, skadranka Milojka Brajović, napominjući da su Srbi u tom gradu živeli kao i svi ostali Albanci širom Alabanije.

Prema njenim rečima, nije postojala verska pripadnost u vreme Envera Hodže, samo nacionalna. 

"Svi smo bili Albanci. Mi smo u to vreme živeli kao i svi Albanci, imali smo sva prava kao Albanci. Mogu da kažem da smo svi iz Vrake završili fakultete. Nije nam zabranjeno da idemo da završimo fakultete. Ja sam bila sportista u Albaniji, bila sam u prvoj ligi u Skadru, bila sam kapiten i imala pravo kao i svi drugi. Završila sam fakultet i niko mi ništa nije branio", priča Brajović, i dodajte da je i njenoj porodici bilo promenjeno prezime koje su kasnije vratili.

Prema rečima sagovornika Kosovo onlajn, tokom proteklih godina nije bilo dovoljno brige o srpskoj nacionalnoj manjini u Albaniji. Smatraju da je matica trebalo da ima strategiju, plan i program očuvanja srpskog nacionalnog identiteta na ovim prostorima.

„Možda je trebalo da se drugačije pristupi i da se ljudima da mogućnost, da se kroz neki ekonomski program pomogne, ili kroz socijalnu pomoć, kao što rade Grci. Recimo, ni Grčka nema neku veliku nacionalnu manjinu, ali ona za svakog pojedinca obezbeđuje penzije 300 evra, to nije malo. Ja ne tražim nikakvu pomoć, ili nešto da mi se da, ali i to je trebalo da se ima u vidu. Čim ljudi nisu osetili brigu, veći broj je pobegao u inostranstvo, kao što mogu da vidim i Albanci dosta odlaze“, ocenjuje Ajković.

Zvaničnih podataka o broju Srba koji žive u Skadru nema, ali mogao bi da bude utvrđen na predstojećem popisu koji ja zakazan za 18 septembar. Međutim ostaje pitanje koliko njih će se izjasniti kao pripadnici srpske nacionalne manjine, jer su mnogi raseljeni, a ostali mahom asimilovani.