Ustavni sud Albanije vraća Veljijaja na funkciju – gradonačelnik Tirane vodiće grad iz pritvora

Izvor: Kosovo Online

Iako se nalazi pod istragom i u pritvoru, gradonačelnik Tirane Erion Veljijaj vraćen je na funkciju prvog čoveka glavnog grada Albanije. Odlukom Ustavnog suda poništena je odluka Saveta ministara i glasanje Gradskog veća Tirane o njegovoj smeni, uz obrazloženje da bi takvi potezi predstavljali kršenje Ustava. Time je odluka predsednika Bajrama Begaja o raspisivanju prevremenih lokalnih izbora stavljena van snage.

Piše: Bledar Kuka

Prema odluci Ustavnog suda, Veljijaj može biti razrešen samo u slučaju kršenja Ustava, a ne zbog činjenice da duže od tri meseca nije obavljao funkciju. Sud je ocenio da Veljijaj nije bio odsutan svojom voljom, već zbog odluke Specijalnog suda, koji ga je poslao u pritvor. Time Veljijaj ostaje gradonačelnik Tirane do isteka mandata 2027. godine, a grad će, ukoliko ne dođe do novih pravnih odluka, voditi iz pritvorske jedinice.

Odluka Ustavnog suda izazvala je žestoke polemike na albanskoj političkoj sceni. Dok jedni analitičari odluku vide kao presedan i jačanje pravne države, drugi tvrde da je njome zemlja dovedena u institucionalni haos.

Analitičar Ili Pata smatra da je ovakva odluka bila očekivana i da predstavlja važan presedan u albanskom pravosuđu.

“Takvu odluku očekivali smo od početka sudskog postupka, procesa koji albanske institucije dugo nisu videle, i svaka strana je iznela svoje argumente. Ova odluka Ustavnog Suda je izostala otkako je potpisan sporazum sa Grčkom o podeli pomorske granice. U to vreme, njegovi članovi, koji su bili stari profesionalci, pokazali su hrabrost da se suprotstave vladi, koja ima veliku moć u Albaniji. Ovo je važan presedan i prvi presedan za nas jer su autori Ustava Albanije imali prioritet da daju veći značaj poslaniku ili ministru“, rekao je Pata i dodao: „Danas, naš Ustav kaže da ministar, poslanik ili predsednik Republike nije odgovoran za odluke koje donosi jer ima imunitet, osim u slučaju dokazanih i teških krivičnih dela. Poslanik se danas u našem sistemu bira sa devet ili osam hiljada glasova, dok se gradonačelnik Tirane bira sa 160 ili 170 hiljada glasova. Dakle, zastupljenost ili snaga gradonačelnika veća je od poslanikove, ali ipak, prema našem Ustavu, on nema zaštitu kao poslanici. Erion Velijaj je uhapšen zbog krivičnog dela za koje se poslanik ne hapsi, jer za poslanika parlament prvo mora dati dozvolu za hapšenje, provere ili mere bezbednosti“, naglašava Pata.

Suprotno mišljenje ima Frok Čupi, koji tvrdi da je Ustavni sud stvorio apsurdnu situaciju i da nema ovlašćenja da poništava predsedničke dekrete.

“Ova odluka Ustavnog suda ima dva aspekta. Jedna strana je kako ovu odluku tumači populistička strana, i ovaj deo naroda je shvatio ovu odluku kao da je Erion Veljiaj, bivši gradonačelnik Tirane, proglašen nevinim. To nije istina. Činjenica da ova odluka nije jasna znači da ona opterećuje Ustavni Sud, jer to nije razjasnio. Ustavni sud se bavio samo tim delom, naime odlukom Opštinskog Veća kojom je smenjen sa funkcije. Prema onome što narod razume, odluka Ustavnog Suda obuhvatila je i predsednika Albanije, vladu i ustav Republike Albanije. Ova odluka nije uticala na predsednički dekret, što pokazuje da je ovo još jedan nedostatak Ustavnog Suda. To znači da je doneo suspenziju koja mu zapravo ne pripada. Međutim, ova suspenzija nije poništenje, a to znači da Albanija danas ima predsednički dekret o izborima, ali izbori nisu dozvoljeni. To je apsurdno. Ovaj sud je doveo zemlju u apsurdnu situaciju. Kažem da je Ustavni Sud doneo odluku sa „nultim“ dejstvom, i to je neshvatljivo. Vratimo se na pravno značenje onoga što se dešava. Stručno značenje je da je Ustavni Sud poništio odluku opštinskog veća i odluku vlade, ali nije pružio rešenje za ovo pitanje. Te odluke su i dalje na snazi, i čini se da vam Sud govori da možete nešto popraviti i vratiti se ovde, kako biste doneli drugu odluku. Ovo je prvo. Drugo je da Ustavni Sud ne može da dira predsedničke dekrete i u stvarnosti je samo stvorio haos, buku, ali nema nadležnost da dira predsednika. Dakle, nalazimo se u situaciji u kojoj nam odluka Ustavnog Suda ne daje rešenje, već stvara institucionalni zastoj za rešavanje pitanja upravljanja u opštini Tirana.”

Na pitanje šta se može očekivati dalje, Čupi ocenjuje da bi vlada i predsednik mogli pokušati da izvrše pritisak na Ustavni sud kako bi doneo drugačiju odluku.

“Potpuno se slažem sa onim što je premijer Rama rekao, i koji je bio veoma jasan. Neka Ustavni Sud sprovede odluku da pusti Eriona Veljijaja na slobodu. Ovo je bio zahtev premijera i Socijalističke partije od početka. Ovo se može desiti, ali i ne, jer ne mislim da će Ustavni Sud imati hrabrosti ili da će uspeti da donese zajedničku odluku o puštanju Velijaja. Ustavni Sud zapravo deluje, kao što je pokazao i ovog puta, kao opozicija vladi, a ne kao pravni instrument ili balansirajuća institucija. Ovo je najverovatnije objašnjenje. Takođe, Ustavni Sud je u neizvesnom periodu, jer su dvoje sudija završili svoje mandate, a od devet članova, osam njih nisu sudije. Oni pripadaju drugim pravnim profesijama, kao što su advokati i slično. Dakle, ne verujem da će Ustavni Sud osloboditi Eriona Veljijaja. Mislim da će se rešenje pronaći unutar institucija koje su pogođene, jer je odlukom pogođeno opštinsko veće, argumentom da verzija Eriona Veljijaja nije saslušana od strane tog veća. Mislim da će Opštinsko veće pozvati i saslušati Velijaja kako bi imali zajednički stav sa Ustavnim sudom, takoreći da „razmaze“ ovaj sud, koji deluje kao da je ljut, ali ne kao institucija koja funkcioniše na profesionalnoj osnovi. Očekujem da će i Opštinsko veće i vlada „razmaziti“ sud kako bi rešili pitanje gradonačelnika Tirane. Glavni grad ne može ostati bez gradonačelnika na funkciji. Nalazimo se u situaciji u kojoj se u gradu može pojaviti mnogo problema. Gradu je potrebno pravilno usmeravanje. Nalazimo se u situaciji u kojoj ne možemo čekati još godinu i po dana, jer smo na putu ka integraciji u Evropsku uniju, a ne možete biti primljeni u EU sa glavnim gradom punim smeća.”

Pata, s druge strane, smatra da postoje presedani i u Albaniji i u Evropi prema kojima institucija može funkcionisati čak i kada je njen čelnik u pritvoru.

“Prvi aspekt odluke je da pitanje koje se tiče određene vlasti, kao što je gradonačelnik, ne može rešiti premijer. Ne može ga rešiti većina, ne može ga rešiti politika. U praktičnom smislu, Erion Veljiaj je gradonačelnik Tirane i vodiće instituciju dajući punomoćje osobi koju on odredi. Da li će ostati u pritvoru, ne znamo, ali možemo reći da je Veljiaj u poslednjem mandatu dozvoljenom zakonom kao gradonačelnik.

Ne može se ponovo kandidovati. Mislim da je gospodin Veliaj u političkoj dilemi jer je još mlad, pa razmišlja o nastavku karijere. Igraće opkladu svog života, ali kada je reč o ovom pitanju, opklada gospodina Veljijaja je njegova lična stvar. Mislim da je odluka Ustavnog suda pozitivan korak jer je obuzdala politiku i izvršnu vlast u određivanju sudbine drugih vlasti. Ustavni sud može to da utvrdi ako se to od njega zatraži, ali ne mislim da gradonačelnik Tirane može biti imenovan vladinom odlukom, već izborima. Izbori su održani 2023. godine, dok je sada Veljiaj u pritvoru. Da li opštinu može voditi gradonačelnik koji je u ćeliji? Bilo je takvih slučajeva u Albaniji i zapadnoj Evropi, ali pitanje se mora rešiti u okviru ustavne logike i političke racionalnosti. Čak i ako se održe izbori, mora se zatražiti mišljenje Ustavnog suda o načinu njihovog sprovođenja.”

Pata dodaje da su specijalne pravosudne institucije u Albaniji postale izuzetno moćne i pod snažnim uticajem međunarodnih faktora.

“Mislim da se nova pravda koristi. Moć tužilaštva je moć optužbe. To ne može biti moć ograničavanja slobode, ali u našoj zemlji SPAK ima veliku moć jer može i da prisluškuje sudije, a takođe raspolaže velikim tehničkim i finansijskim sredstvima koja mu je posebno obezbedila Evropska unija. Moramo reći da SPAK danas ima pomoć Međunarodne operacije za posmatranje, a direktor ove institucije je direktor za proširenje u Evropskoj komisiji. Dakle, imamo posla sa moći koja nije samo na nacionalnom nivou, već i iznad toga. Oni koji rukovode Međunarodnom operacijom za posmatranje su Amerikanci i Evropljani. Gospodin Pribe, koji je donedavno bio direktor ove institucije, bio je savetnik Angele Merkel. Dakle, imamo posla sa pravosudnim organom koji ima podršku velikih sila kao što su Evropska unija i SAD. Pre nedelju dana, pomoćnik zamenika državnog sekretara SAD došao je u Tiranu i nije se sastao ni sa premijerom ni sa ministrom spoljnih poslova. Sastao se samo sa ministrom pravde, ministrom unutrašnjih poslova i otišao u SPAK, gde se sastao sa tužiocima. Sastao se sa tužiocem koji je kandidat za šefa SPAK-a, čime je pokazao koga žele da vide na čelu specijalnog pravosuđa.”