Abazović i Adžić saslušani u istrazi o dodeli počasnog državljanstva Naseru Ramaju

Bivši crnogorski premijer Dritan Abazović i nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić dali su izjavu u Specijalnom policijskom odjeljenju (SPO) Crne Gore, a u okviru istrage oko počasnog državljanstva biznismenu s Kosova Naseru Ramaju, koje mu je dato pred sam kraj mandata manjinske 43. vlade, pišu „Vijesti“, prema saznanjima iz više izvora.

Abazović i Adžić saslušani su pre desetak dana, a odgovarali su na pitanja službenika SPO-a - na osnovu koje dokumentacije su odlučili da odobre upis Ramaja u crnogorsko državljanstvo, piše list.

Bivši crnogorski premijer potvrdio je „Vijestima“ da je dao izjavu u svojstvu građanina u prostorijama SPO-a, ali nije želeo da govori o detaljima saslušanja.

Nekadašnji čelnik MUP-a nije odgovarao na poruke medija.

Specijalno državno tužilaštvo i SPO vode istražni postupak kako bi utvrdili da li je eventualno bilo zloupotrebe službenog položaja kada je pred sam kraj mandata Abazovićeve vlade, biznismenu s Kosova, na osnovu diskrecionog prava, dato počasno državljanstvo Crne Gore.

Dodeli tog državljanstva prethodilo je pozitivno mišljenje Ministarstva finansija, ali i pozitivna bezbednosna provera Agencije za nacionalnu bezbednost, kao i predlog tadašnjeg premijera da MUP upiše Nasera Ramaja u Registar crnogorskih državljana.

„Zaljubljenik u Crnu Goru“

Kada je u Naser Ramaj, 28. avgusta 2023. godine, dostavio zahtev da dobije počasno državljanstvo Crne Gore prema članu 12 Zakona o crnogorskom državljanstvu, između ostalog, napisao je da je „veliki zaljubljenik“ u Crnu Goru, koju smatra svojom državom.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je 27. oktobra 2023. godine donelo rešenje da se Ramaj upiše u Registar crnogorskih državljana.

Tom odlukom se prvo bavila NVO Centar za građansko obrazovanje (CGO) koja je u novembru te godine javno objavila rešenje MUP-a, kojim je Ramaju odobren prijem u crnogorsko državljanstvo.

U tom dokumentu, MUP je pojasnio da je iz kabineta tadašnjeg premijera Dritana Abazovića traženo od ministra finansija mišljenje o zahtevu Ramaja.

Pozitivan odgovor, da je zahtev opravdan, iz Ministarstva finansija stigao je 2. septembra odnosno pet dana nakon što je Ramaj podneo zahtev za prijem.

Na osnovu tog mišljenja, Abazović je, 14. septembra, predložio tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Filipu Adžiću da se Ramaju dodeli državljanstvo uz obrazloženje da njegova kompanija gradi višemilionski projekat „Porto Budva“, koji je od višestrukog ekonomskog značaja za državu.

U rešenju je pomenuto i da je Ramaj i veliki dobrotvor, te da učestvuje u brojnim humanitarnim akcijama za decu i ugrožene porodice u Crnoj Gori.

Samo četiri dana, nakon što je MUP dodelio pasoš Crne Gore, istekao je tehnički mandat Abazovićeve Vlade.

Krivična prijava

Narednog leta, Ramaj se našao na krivičnoj prijavi Uprave policije, koja je početkom avgusta 2024. godine saopštila da se biznismen sumnjiči da je oštetio državu Crnu Goru za 2,2 miliona evra.

Nekoliko dana nakon pokretanja postupka, Ramaj se javio crnogorskoj policiji, nakon čega je bio uhapšen pa, uz mere oduzimanja pasoša, pušten da se brani sa slobode u daljem postupku zbog sumnji da je njegova firma „Alart centar Budva - CG“, ali i izvršna direktorka Valentina Grubović (46) oštetila državu za 2,2 miliona evra.

Osnovno državno tužilaštvo u Kotoru podiglo je optužnicu, a Osnovni sud u Kotoru u aprilu 2025. godine potvrdio taj akt, kojim se Ramaj, Grubović i firma „Alart Centar Budva“ optužuju za utaju 2.235.000 evra.

Krivični postupak pred Osnovnim sudom u Kotoru je još u toku, a suđenja su u više navrata odlagana, između ostalog, i zbog čekanja na nalaze veštaka ekonomske struke.

Optužnica tereti Ramaja da je u periodu od 2016. do 2023. godine davao usmene naloge izvršnoj direktorki, da se jedan deo notarskih zapisa o prodaji stambeno-poslovnih jedinica u kompleksu ‘Porto Budva“, ne prikazuje u knjigovodstvu firme „Alart Centar Budva – CG“, kao i da se drugi deo prihoda ostvaren prodajom apartmana, a koji su uplaćivani od strane kupaca, takođe ne prikazuje u poslovnoj dokumentaciji.

„Sve s ciljem delimičnog ili potpunog izbegavanja plaćanja poreza, prikrivajući podatke o zakonito stečenim prihodima, radi sticanja protivpravne imovinske koristi, čime je pričinjena materijalna šteta Budžetu Crne Gore u ukupnom iznosu od 2.044.008,64 evra“, navodi se u optužnici.

Dugovao i na Kosovu

Tokom provere aplikacije, crnogorskim vlastima tada je promaklo i da je Naser Ramaj ostavio dug u kosovskom fudbalskom klubu Feronikel iz Glogovca.

Kosovski mediji pisali su da je klub ostao dužan gotovo 700.000 evra, a deo tog iznosa uključivao i dugovanje Poreskoj upravi Kosova.

„Slučaj može štetiti i vitalnim interesima Crne Gore“

Tačno tri dana nakon što je Osnovni sud u Kotoru potvrdio optužnicu protiv Ramaja, aktuelni premijer Milojko Spajić uputio je ministru unutrašnjih poslova Danilu Šaranoviću zahtev za hitno pokretanje postupka oduzimanja crnogorskog državljanstva biznismenu s Kosova Naseru Ramaju.

Spajić je tada naveo da je Ramaj stekao crnogorsko državljanstvo na temelju neistinitih podataka i obmanom nadležnih organa u vezi sa svojim poreskim obavezama koje je „svesno i namerno nastojao da izbegne“.

Tada je premijer izrazio „ozbiljne sumnje u vezi sa zakonitošću sticanja počasnog crnogorskog državljanstva od strane Nasera Ramaja“.

On je tada naveo i da ukoliko se „pokaže da su počasna državljanstva dodeljivana kao lične usluge ili bez jasnih kriterijuma, to podriva veru građana u vladavinu prava i otvara prostor za klijentelizam i političku korupciju“.