Čelić: Nisam optimista u rezultate Specijalnog suda u Hagu, bez pravde za srpske žrtve

Docent Pravnog fakulteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić izrazio je očekivanje da bi do kraja ove ili početka sledeće godine mogla da bude izrečena prvostepena presuda u slučaju Hašima Tačija i još trojice visokih oficira bivše OVK, ali da nije optimista u rezultate rada Specijalizovanih veća Kosova sa sedištem u Hagu jer neće biti novih optužnica, a postojeće ne obuhvataju najveći broj zločina nad Srbima.

„Ne verujem da će biti više optužnica, nažalost. Ove optužnice nisu kompletne, a da li će biti presuda, moguće je da kako se ide ovom dinamikom da možda krajem ove ili početkom naredne godine očekujemo presudu povodom suđenja Hašimu Tačiju i optuženih zajedno sa njim“, kazao je Čelić za Kosovo onlajn.

Smatra da bez obzira na ishod postupaka, činjenica da su Tači i grupa oficira bivše OVK optuženi za udruženi zločinački poduhvat pokazuje da ratna dešavanja nisu bila „crno-bela“ kako ih Priština predstavlja.

„Ono što možda može da bude sa stanovišta srpskih žrtava interesantno, to je da su u tim optužnicama krivična dela ipak okvalifikovana kao udruženi zločinački poduhvat bivših pripadnika OVK. Bez obzira na individualizaciju krivice i eventualni ishod ovih postupaka to ukazuje da je OVK bila deo tog zločinačkog poduhvata.  Prema tome može se reći da stvari na Kosovu i Metohiji nisu bile crno-bele kako ih predstavlja Priština“, precizira Čelić.

Sumirajući rad Specijalizovanih veća dekan Pravnog fakulteta u Severnoj Mitrovici kaže da je to od početka bio „hibridni sud“.

„Formiranje ovog kvazi sudskog tela ukazuje da je i zapadni deo međunarodne zajednice prihvatio da institucije na Kosovu i Metohiji nisu u stanju da pruže zadovoljenje i pravdu pre svega srpskim žrtvama ratnih zločina i albanskim počiniocima. A činjenica da su ova kvazi sudska tela formirana na jedan hibridan način da formalno pripadaju instucijama tzv. Kosova, a da je njegovo delovanje izmešteno u Hagu i da ga čine strane sudije i tužioci opet ukazuje na jednu vrstu nepoverenja u institucije u Prištini“, ocenjuje Čelić.

Time je, tvrdi, učinjeno nekoliko „loši stvari“.

„Prvo, institucije u Prištini su razumele da više nisu odgovorne da sude albanskim počiniocima kada je reč o zločinima nad Srbima, nego samo ’srpskim’ zločinima i to već vidimo zadnjih godina na delu. Angažovane su da na veoma arbitraran i proizvoljan način hapse Srbe i da im se na teret stavljaju ratni i drugi zločini“, ukazuje Čelić.

Kao drugi momenat vidi neefikasnost optužnica.

„Uvidom u optužnice vidimo da nije obuhvaćen najveći broj krivičnih dela kada je reč o srpskim žrtvama. Svega nekoliko desetina srpskih žrtava je u pitanju i opet nekoliko desetina albanskih žrtava. Nema govora o zločinima u ’Žutoj kući’, nad stotinama Srba. Kao dugogodišnji predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih i ubijenih na prostoru bivše Jugoslavije mogu da kažem da je tokom ratnih dešavanja na Kosovu i Metohiji bilo više od hiljadu srpskih žrtava, a ovde je obuhvaćeno svega nekoliko desetina žrtava. Pritom, već imamo nekoliko optužnica za zastrašivanje svedoka što opet ukazuje na neefikasnog ovog mehanizma. Imajući sve to u vidu nažalost ne mogu da budem optimista kada je reč o rezultatima i ne mogu da kažem da će porodice žrtava dobiti pravično zadovoljenje u smislu istine i pravde“, ističe Čelić.

Tu tvrdnju bazira tvrdnjom da su Specijalizovana veća morala da budu pod okriljem Saveta bezbednosti UN, a ne kosovskog sistema.

Kao drugi problem apostrofira pitanje zastrašivanja svedoka koje je počelo još tokom rada Haškog tribunala.

„Pogotovo imajući u vidu iskustvo sa zastrašivanjem svedoka, sa činjenicom da smo i u onom Međunarodnom tribunalu za zločine na teritoriji bivše Jugoslavije imali takvu situaciju. Pomenimo optužnice i oslobađajuće presude protiv (Fatmira) Ljimaja, (Ramuša) Haradinaja. Ovde sam još manji optimista“, kaže Čelić.

Smatra da je jedino rešenje za porodice i udruženja kidnapovanih i nestalih da ne dozvole da se procesi pred ovim sudom odvijaju u mraku.

„Ono što možda treba da učinimo i što možemo da učinimo, to je da se rad ovog Tribunala ne odvija u mraku, nego da i sredstva javnog informisanja i porodice i udruženja žrtava prosto budu zainteresovani da se proces odvija pod njihovom lupom, jer je prosto postoji interes javnosti i interes porodica žrtava da makar dođu do nekakve pravde u koju ja, kada reč o ovom mehanizmu, apsolutno sumnjam“, zaključuje Čelić.