Jasini: Presuda bivšim liderima OVK najverovatnije početkom 2026.

Stručnjak za međunarodno krivično pravo i ljudska prava Rudina Jasini, koja je i član odbrane u slučaju bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova pred Specijalnim sudom u Hagu, veruje da će presuda u ovom slučaju biti doneta na početku 2026. godine. Ona je ocenila da će odluke koje će biti donete u Hagu bez sumnje „obojiti aktivnosti oslobodilačkog rata, ali i nezavisnost Kosova“, piše Gazeta ekspres.

„Verujem da će to biti na početku naredne godine“, rekla je ona i dodala da nema sumnje da će „veoma širok prostor“ koji se daje sudijama ovog suda doneti posledice „ne samo za Kosovo“.

Jasini je kazala da je 2017. godine, kada je držala predavanje na Kosovu, bila šokirana koliko se malo zna „o tome šta dolazi” i ocenila da će odluke koje budu donete „neosporno obojiti aktivnost oslobodilačkog rata Kosova, ali i njegovu nezavisnost“.

„Održala sam predavanje na Kosovu 2017. godine i bila sam šokirana koliko malo znaju kosovski advokati, sudije, tužioci – a takođe i albanski – o tome šta dolazi. Dakle, nije bilo dovoljno shvaćeno da bi izmena Ustava i stvaranje pravosudnih institucija obojili, i to kažem sa uverenjem, da odluke koje će biti donete bez sumnje boje aktivnost OVK. Ovo pitanje obuhvata sve operativne oblasti OVK, od početka januara 1998. godine, do rata na Kosovu, dakle, do borbe za nezavisnost Kosova. Dakle, za to je potrebno više vizije i dalekovidosti, to je ono što želim da kažem, a to vidim da nedostaje i na jednoj i na drugoj strani, i na Kosovu i u Albaniji“, rekla je ona.

Upitana o komentarima u vezi sa mogućim povlačenjem podrške iz Sjedinjenih Američkih Država ovom sudu, Jasini je kazala da Specijalni sud sada nema načina da bude poništen.

„Bio bi veliki gubitak da se jedna pravosudna institucija, bez obzira da li se slažemo ili ne slažemo sa njenim postojanjem, ugasi, a ne postoji način da se zatvori. To nije samo institucija, već proces. To je kolosalna investicija izgrađena na osnovu veoma važnih principa pravde. Dakle, šteta prevazilazi činjenicu, jer to mogu biti nacionalistički interesi, unutrašnji za Kosovo, i sve to, ali ovo je međunarodna obaveza koju je Kosovo jednom preuzelo. Ovo je stvorila država Kosovo. Zakonom ga je stvorila Skupština Kosova. De jure, ovo je kosovska institucija i samo institucija ili država Kosovo ima pravo da preduzme bilo koji korak koji smatra razumnim da ograniči ili ne aktivnost ovog suda. Strana država nikako ne može. U principu, meni bi izgledalo apsurdno da tolerišem ovako drastičnu akciju, a rekla bih i nezamislivo. Šteta bi bila kolosalna“, rekla je ona.

Profesorka je prokomentarisala i stav Albanije po ovom pitanju, koja je u početku podržala stvaranje ovog suda, a potom pokrenula inicijativu u Savetu Evrope da se preispita međunarodna podrška za njega. Ta inicijativa je, prema njenim rečima, „odavno zakasnila”.

„Što se tiče inicijative koju ste spomenuli, to je bila veoma kasna inicijativa u procesu. Mislim da je Albanija mogla biti mnogo proaktivnija, ne u direktnim intervencijama onoga što je Kosovo preduzelo, već sa konsultativnim grupama, uz uključivanje veoma dobrih domaćih i spoljnih međunarodnih pravnika. Ne zaboravimo još jednu stvar, da neka od navodnih krivičnih dela obuhvataju i deo teritorije severne Albanije. Dakle, Albanija ne može biti potpuno isključena ili ravnodušna prema onome što se dogodilo. Ali to bi moglo biti od pomoći u pravnom smislu“, istakla je Jasini.