Petronijević: Od suda u Hagu se ne mogu očekivati presude koje će ispuniti standarde međunarodnog krivičnog prava

Posle četiri godine rada Specijalizovanih veća za ratne zločine kosovskog suda sa sedištem u Hagu i dalje se sa sigurnošću ne može precizirati pretežni razlog njihovog osnivanja, niti predvideti domet rezultata njihovog rada, izjavio je predsednik Centra za obnovu međunarodnog prava advokat Goran Petronijević. On je rekao da se od te „parasudske institucije“ ne mogu očekivati rezultati u vidu presuda koje će ispuniti standarde međunarodnog krivičnog prava.

Činjenica je, kaže Petronijević za Politiku, da je u četvorogodišnjem periodu došlo do napretka u pregovorima Beograda i Prištine o razrešenju problema koji su nastupili usled, kako je rekao „protivustavnog otcepljejna Kosova i Metohije od Republike Srbije“.

„Takozvanu državu Kosovo su u kratkom periodu priznale desetine država, što je i bio deo plana u tom trenutku i dalje svetskog hegemona SAD. Stvaranje ’nezavisnog Kosova’ bio je jedan od programskih zahteva neoliberalnog globalizma koji je u tom periodu držao ’u zarobljeništvu’ SAD sa svim njihovim kapacitetima, a sa ciljem opravdanja nelegalne i nelegitimne agresije dela Natoa na SR Jugoslaviju. Dakle, stvaranje ’nezavisnog Kosova’ trebalo je da pokaže celom svetu da je bombardovanje SRJ bilo opravdano. Kada su protagonisti vlasti privremenih kosovskih organa shvatili da neće moći da dobiju puno priznanje Kosova kao nezavisne države, pristupilo se nekoj vrsti tajne diplomatije u kojoj je Hašim Tači, kao bivši prvi čovek OVK, imao jednu od glavnih uloga“, naveo je Petronijević.

Shvativši da je to jedini način da „samoproklamovano Kosovo opstane u nekom od ograničenih oblika suverenosti“, Tači je, prema rečima Petronijevića, bio spreman da prihvati neka od kompromisnih rešenja koja su se „pomaljala u tim pregovorima“.

Navodi da je neoliberalni globalistički Zapad u tome video veliku opasnost za sopstvene interese, zbog čega se pristupilo realizaciji plana krivičnog progona Tačija i njegovih saradnika za ratne zločine, u čijem ih je izvršenju, kako kaže, Zapad i podržavao.

„Shvativši da će bilo kakvim kompromisom između Beograda i Prištine biti ugroženi njihovi inetersi, neoliberalni globalistički Zapad je po oprobanom modelu ’ubij ili uhapsi’ pristupio sprovođenju opravdanog progona Tačija i njegovih saradnika za zločine koje su počinili u okviru tzv. OVK. Iz ovoga proizilazi da je stvarni razlog formiranja Specijalizovanih veća za ratne zločine OVK, pred kojima se posle toliko godina od izvršenja procesuiraju pripadnici OVK, ustvari ugroženi interes Zapada. Dakle, motiv nije bila želja da se uvaži međunarodno pravo, da počinioci budu adekvatno kažnjeni, a da žrtve dobiju satisfakciju. Ovakve namere inicijatora i osnivača Specijalizovanih veća vidljive su i iz sadržine optužbi koje se stavljaju na teret okrivljenima. Jedan od glavnih zahteva svih optuženja je upravo prikrivanje stvarnih uzroka izbijanja sukoba na teritoriji KiM. Iz optužbi se može videti da je uloga OVK u izazivanju sukoba kroz permanentno vršenje terorističkih akata na teritoriji KIM zamagljena i izvrnuta naglavačke“, smatra Petronijević.

Umesto uloge terorističke organizacije čiji je cilj bio izazivanje oružanih sukoba na teritoriji KiM, kao stvaranje alibija za vojnu intervenciju Natoa protiv SRJ, OVK je, smatra Petronijević, dobila oreol „oslobodilačke organizacije“, koja je imala zadatak da „ugroženi“ albanski narod zaštiti od „zlih“ Srba.

Takav narativ, dodaje advokat, vidljiv je iz akata tužilaštva, u kojima se, kaže, tek u obrisima može razabrati da su teški zločini nad srpskim, albanskim i nealbanskim stanovništvom u prvom redu etnički motivisani.

Štiteći OVK i opravdavajući njene aktivnosti, Zapad ustvari opravdava sopstveno učešće u zločinima, smatra Petronijević.

„Ovakva namera Zapada je najvidljivija iz ponašanja i sadržine svedočenja visokih funkcionera SAD i Natoa, koji su redom pokušavali da ovim zločinima daju potpuno drugačiji karakter. Kristofer Hil, Vesli Klark i drugi u vreme sukoba visokopozicionirani u američkoj administraciji i Natou, svedočeći pred Specijalizovanim većem, ustvari su iznosili svoju odbranu. Nesporno je kakvu je prljavu ulogu u inicijalnom izazivanju sukoba i višedimenzionalnoj podršci OVK, u to vreme terorističkoj organizaciji, imao doskorašnji američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil i njegov tadašnji principal Ričard Holbruk. Stari, dobro uigrani model stvaranja terorističkih organizacija u svetu, njihovo obučavanje, naoružavanje, finansiranje i podstrekavanje na akcije, jasno je vidljiv na primeru tvz. OVK. Ovakvim modelom je neoliberalni globalistički Zapad širom sveta ostvarivao svoje ciljeve, podržavajući mir na svakoj tački zemljine kugle, koju su prethodno proglasili svojom inetersnom sferom. U konkretnom slučaju su Nato i OvK 1999. godine bili više nego saveznici. Nato je vodio rat protiv SRJ, a OVK je bila njihova pešadija na terenu, koju je u punoj meri kontrolisala i koordinisala komanda Natoa. Imajući ovo u vidu, može se apsolutno ustvrditi da su tadašnja američka administracija i komanda Natoa saizvršioci u zločinima OVK na prostoru KiM. U tom svetlu treba posmatrati svedočenja njihovih zvaničnika pred Većem u Hagu“, rekao je Petronijević.

Na pitanje šta može da se očekuje na koncu sudskih postupaka, Petronijević odgovara da se, imajući u vidu ciljeve osnivanja i rada te, kako kaže, „parasudske institucije“, ne mogu očekivati rezultati u vidu presuda koje će ispuniti standarde međunarodnog krivičnog prava u pogledu obaveznosti kažnjavanja ratnih zločina, njihovih počinilaca i podstrekača, te adekvatna satisfakcija žrtvama.

„Poseban problem predstavljaće, kakve god presude da budu, pokušaj prekrajanja činjeničnog stanja kako je bilo na terenu, a ta iskrivljenja, upodobljena istina bi trebalo da postane istorijski narativ. Od promene američke administracije, vidljiv je daleko mekši stav prema optuženima, kao i napor da se njihov položaj olakša. Razlog tome leži u nemogućnosti potpune kontrole Aljbina Kurtija od strane američke administracije, njegova servilnost prema evropskom delu neoliberala i očekivanja konkretnih ponašanja Tačija i njegovih saradnika u pogledu zaštite američkih interesa“, uveren je Petronijević.

Formiranje i početak rata Specijalizovanog veća je, smatra ovaj advokat, bio i ostao kamen spoticanja među političkim faktorima Albanaca na Kosovu.

Konstatuje da je od samog početka jasno da su „neposlušni“ Tači i ostali zamenjeni ekstremistom Kurtijem, koji je sa druge strane, kako kaže, doduše prikriveno, potpuno servilan interesima Zapada.

Politika koju je Kurti sprovodio, dodaje Petronijević, a koja se sastojala u zanemarivanju inetersa samih Albanaca, žestokim progonima Srba i nealbanaca, fokusiranju isključivo na zaštitu interesa u ovom slučaju Londona i Brisela, u najvećoj meri je i nastala u tim centrima i iz njih sprovođena.

„Nije nikakva tajna da je i sam Kurti kroz tražanje podrške Brisela i Londona u velikoj meri doprineo sadašnjem statusu Tačija i njegovih sledbenika. Kao i svaka parasudska institucija koja za cilj osnivanja i rada nema pravne, već političke razloge, i Specijalizovana veća kosovskog suda sa sedištem u Hagu, gubljenjem političkog inetersa pokrovitelja za njegovim radom, vremenom će odumirati poput Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, odnodno Haškog tribunala“, zaključio je Petronijević.