Tužilaštvo traži da se Tačiju produži pritvor: Postoji klima zastrašivanja svedoka i nakon davanja iskaza

Kancelarija Specijalizovanog tužioca, koju vodi tužiteljka Kimberli Vest, zatražila je produženje pritvora za Hašima Tačija u slučaju u kojem se zajedno sa Kadrijem Veseljijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

U zahtevu podnetom 22. septembra 2025. godine, Tužilaštvo navodi da postoji osnovana sumnja da je Tači počinio krivična dela koja potpadaju pod nadležnost Specijalizovanih veća Kosova u Hagu.

Kako bi podržalo ovaj zahtev, tužilaštvo se pozvalo i na odluku o potvrđivanju optužnice u ovom predmetu. Prema njima, od tog trenutka nije nastupila nijedna okolnost koja bi mogla promeniti taj zaključak.

Za Tačija, tužilaštvo tvrdi da je svestan ozbiljnih optužbi koje su potvrđene protiv njega i da zna da bi, ukoliko bude proglašen krivim, mogao biti osuđen na dugu zatvorsku kaznu. Osim toga, rizik od njegovog bekstva Tužilaštvo obrazlaže i optužbama koje se odnose na ometanje pravde.

Tužilaštvo naglašava da Tači predstavlja izuzetno visok rizik za opstruiranje postupka i da okončanje procesa sa strane tužilaštva i punomoćnika žrtava ne uklanja taj rizik.

Prema navodima tužilaštva, svedoci i dalje ostaju izloženi pritiscima i nakon davanja svojih iskaza - kroz pokušaje osvete, podsticanje da povuku iskaz ili nastojanja da se utiče na paralelne postupke.

Prekršio sudske naloge

Takođe, tužilaštvo navodi da je Tači prekršio sudske naloge time što je poverljive informacije u vezi sa postupkom i svedocima odavao drugim licima.

„Štaviše, stalna klima zastrašivanja svedoka i mešanja u krivične postupke protiv bivših pripadnika OVK na Kosovu se nastavlja, a Apelacioni sud je to prepoznao kao važnu ’kontekstualnu okolnost’. Slični zaključci doneti su i u presudi Mustafi, kao i u žalbenoj presudi u predmetu Gucati i Haradinaj. Sudsko veće u tom predmetu je ocenilo da ’zaštita svedoka i dalje predstavlja aktivno i ključno pitanje na Kosovu’“, navodi se u podnesku Tužilaštva.

Pored toga, tužilaštvo se pozvalo i na svedočenje eksperta odbrane u slučaju protiv Gucatija i Haradinaja - Roberta Reida, koji je naglasio da za više od 20 godina rada u svojoj oblasti nikada nije video zastrašivanje svedoka na nivou koji postoji na Kosovu.

Prema tužilaštvu, ova klima zastrašivanja svedoka postoji i dalje, čak i nakon njihovog svedočenja, na šta ukazuju i medijski izveštaji na Kosovu.

Svoj zahtev za produženje pritvora protiv Tačija, tužilaštvo je potkrepilo i tvrdnjom da okrivljeni predstavlja rizik da počini nova krivična dela. Shodno tome, Tužilaštvo tvrdi da nijedna od alternativnih mera ne može da ublaži postojeće rizike u ovom postupku i da je produženje pritvora protiv Tačija razumno i srazmerno.

Inače, odbrana je 15. septembra 2025. godine počela sa iznošenjem svojih dokaza, kada je tokom tri dana saslušan bivši pomoćnik američkog državnog sekretara, Džejms Rubin.

Nakon njega, svedočio je bivši pravni savetnik albanske delegacije u Rambujeu, Pol Vilijams. Potom je Džon Stjuart Dankan započeo svedočenje 22. septembra i završio ga 23. septembra 2025. godine.

Dana 14. septembra 2025. u Hagu je održan masovni protest podrške bivšim čelnicima OVK, na kojem su učestvovali građani sa svih albanskih prostora i brojni iseljenici.

Iznošenje dokaza odbrane do 14. novembra 2025.

Specijalizovana veća su saopštila da je 14. novembar 2025. određen kao datum za okončanje iznošenja dokaza odbrane, dok se završne reči i izjave o uticaju zločina na žrtve koje učestvuju u postupku planiraju do 22. decembra 2025. godine.

Podsetimo, 15. aprila 2025. tužilaštvo je obavestilo da je završilo iznošenje svojih dokaza u ovom predmetu.

Odbrana je potom podnela zahtev po Pravilu 130, kojim je tražila odbacivanje pojedinih tačaka ili celokupne optužnice. O tom zahtevu je odluka doneta 16. jula 2025. Predsedavajući sudskog veća, Čarls Smit III, tom prilikom je rekao da se odbrana protivila oslanjanju na navode o ratnim zločinima koji se odnose na incidente pre maja 1998. i posle 20. juna 1999. godine.

„Veće konstatuje da incidenti i događaji koji su se desili u periodu koji osporava odbrana ne predstavljaju optužbe u smislu Pravila 130“, rekao je predsednik sudskog veća, Čarls Smit III.

Shodno tome, ovaj zahtev je odbijen uz obrazloženje da veće nema ovlašćenje da odbaci materijal koji čini deo optužbi povezanih sa vremenskim okolnostima. Istog dana, punomoćnici žrtava izneli su svoje dokaze, pozivajući dve žene da svedoče istovremeno.

Njihovo svedočenje počelo je 16. jula 2025, a nastavljeno 17. jula, čime je završeno izvođenje dokaza svedoka odbrane žrtava.

Kancelarija Specijalizovanog tužioca 30. septembra 2022. podnela je izmenjenu potvrđenu optužnicu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija, koja se sastoji od deset tačaka optužbi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Dana 29. aprila 2022. ista kancelarija je podnela izmenjenu optužnicu protiv Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija, u kojoj se navodi da su četvorica optuženih počinila ratne zločine i u Gnjilanu, Budakovu i Semetištu.

Dana 9. novembra 2020. godine, na svom prvom pojavljivanju, Jakup Krasnići i Hašim Tači izjasnili su se da nisu krivi po optužbama koje im se stavljaju na teret. Isto su učinili i Veselji 10. novembra, kao i Redžep Seljimi 11. novembra.

Optužnica protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija potvrđena je 26. oktobra 2020. godine.