Stručnjaci upozoravaju: Fizička aktivnost na visokim temperaturama može dovesti do toplotnog udara

Sručnjaci za sport upozoravaju da fizička aktivnost na visokim temperaturama može dovesti do toplotnog udara koji u nekim slučajevima može biti fatalan, prenosi Kosova pres. Sportistima se preporučuje da promene vreme treninga ili to čine u klimatizovanim prostorijama.

Dekan Fakulteta za fizičko vaspitanje i sport Fljorijan Miftari ističe da fizičku aktivnost svakako treba izbegavati na veoma visokim temperaturama ili je sprovoditi samo u klimatizovanim prostorijama.

„Moramo biti veoma oprezni, izbegavati periode kada je vrhunac vrućine, možemo se ranije probuditi i vežbati, odnosno kada je vreme najpogodnije. Možemo vežbati i popodne u kasnijim periodima kada vrućina počinje da opada. Takođe, da bismo izbegli vlagu, možemo ući unutra u prostore koji su klimatizovani i bolje provetreni kako bismo izbegli vlagu, jer nauka kaže da ako je napolju 35 stepeni, temperatura i vlažnost vazduha 70 procenata, onda to znači da je vrućina 45 stepeni Celzijusa, a to znači da se telo u tim uslovima ne može pravilno ohladiti“, naglašava Miftari.

On tvrdi da sportisti koji obavljaju fizičku aktivnost na visokim temperaturama takođe mogu doživeti „toplotni udar“, a koji može čak dovesti i do smrti.

„Više je nego opasno ako prostorije nisu klimatizovane, ako sportisti nisu dobro hidrirani, ako nisu pravilno rashlađeni, tako da bi trebalo da postoji period za `hlađenje`, kada možemo pravilno da popijemo vodu, a zatim nastavimo sa treningom do 20 minuta, stanemo, ponovo popijemo i pratimo i vidimo da li imamo neke simptome kod sportista, a to su vrtoglavica, ubrzan rad srca ili kraće disanje, što znači da su sve to simptomi koji mogu dovesti do toplotnog udara. Toplotni udar je fatalan i smrtonosan je u potpunosti zbog nepažnje ljudi koji rade sa mladima“, dodaje Miftari.

U međuvremenu, atletski trener Adrijan Mazreku poziva na promenu rasporeda treninga, preporučujući da se oni održavaju uveče, ali naglašava činjenicu da to predstavlja problem jer na Kosovu ne postoje adekvatni infrastrukturni uslovi koji omogućavaju tako nešto.

„Jedina preostala opcija je da sportisti promene svoj raspored treninga, trebalo bi da izbegavamo podne, da ne budemo u trenažnom procesu, ali i da određeni savezi ne organizuju sportske aktivnosti tokom vrhunca temperature, već da ih poželjno održavaju uveče, naravno da treba da imaju osvetljenje, razumem ovaj tehnički problem. Sve ovo o čemu govorimo je izazov za državu jer mi kao klubovi i kao treneri imamo problem da ispunimo te kriterijume“, rekao je Mazreku.

U međuvremenu, selektor kosovske seniorske atletike Bajram Duja ističe da tela sportista trpe poremećaje usled treninga na visokim temperaturama.

„Telo reguliše temperaturu znojem, ali u toplim i vlažnim uslovima, mehanizmi hlađenja postaju manje efikasni. Povećanje temperature takođe može dovesti do bržeg zamora, smanjenja performansi i rizika od toplotnog udara, što zatim dovodi do gubitka tečnosti ili elektrolita. Prekomerno znojenje dovodi do gubitka vode i soli poput natrijuma i kalijuma, što može izazvati dehidraciju, gubitak tečnosti i smanjenje krvnog pritiska, što znači pad krvnog pritiska, što je štetno za srce i dovodi do povećanja srčane frekvencije ili pulsa“, naglašava Duja.