Dojče vele: Oprečna mišljenja u Bundestagu o produžetku mandata nemačkim vojnicima Kfora

U debati u Bundestagu, poslanici su izneli oprečne argumente u vezi sa produžavanjem mandata nemačkim vojnicima Kfora na Kosovu. Protiv produžetka mandata misije bili su predstavnik najveće opozicione stranke u Bundestagu AfD Štefan Kojter i predstavnica levice Gokaj Akbulut, dok su SPD i Zeleni branili odluku o produženju mandata nemačkim vojnicima.

Bundestag je odlučio je da će misija Bundesvera u okviru međunarodnih snaga Kfora trajati još 12 meseci. Sa 391 glasom za, 189 protiv i samo dva uzdržana, produženje mandata je odobreno.

„Budućnost Zapadnog Balkana ne bi trebalo da bude svedena samo na bezbednosna pitanja“, rekao je konzervativni poslanik Johanes Folkman, koji je prvi put govorio u parlamentu, inače unuk poznatog nemačkog kancelara Helmuta Kohla, koji je 1990. godine predvodio istorijsko ponovno ujedinjenje Nemačke.

On je pozvao na smeliji pristup prema Kosovu.

„Kako se mlađe generacije na Kosovu mogu osećati kada obećanje o integraciji u EU dato u Solunu 2003. godine još nije ispunjeno?“, zapitao se. 

Pozvao je EU da u potpunosti prizna Kosovo i primi ga u Savet Evrope.

Štefan Kojter, predstavnik krajnje desničarske stranke AfD, najveće opozicione stranke u Bundestagu, odbacio je logiku misije na Kosovu.

„Ovo nije naš sukob. Ova misija nije donijela ništa konkretno. S tim novcem bismo mogli nahraniti izgladnelu decu u Jemenu ili Sudanu”, rekao je.

Još jedan kritički glas došao je sa levice. Poslanica Gokaj Akbulut nazvala je Misiju Kfora „zamrznutim vojnim rešenjem bez perspektive“.

„Kosovo je i dalje jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi. Ne treba nam više trupa, trebaju nam škole, bolnice i radna mesta“, navela je.

SPD i Zeleni su branili odluku o produženju mandata.

„Naši vojnici pomažu u izgradnji demokratskog i multietničkog društva“, rekla je ministarka Nensi Faezer (SPD), dok je Niklas Vagner iz Zelenih nazvao Kfor „sidrom stabilnosti” i upozorio da ako se SAD povuku, Evropa mora biti spremna preuzeti odgovornost, jer će u suprotnom vakuum popuniti autoritarni akteri.

Do 400 nemačkih vojnika moći će ponovo biti raspoređeno na Kosovu. Njihov zadatak je da doprinesu održavanju bezbednosti, javnog reda i nastojanjima za izgradnju stabilne, demokratske i multietničke države.

Nemačka takođe jasno izražava podršku transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova u modernu i demokratski kontrolisanu strukturu, u sklopu priprema za integraciju u Nato i EU.

Nakon završetka rata 1999. godine, Nemačka je imala 6.000 vojnika raspoređenih na Kosovu. Prisustvo je održavano na visokom nivou do 2004. godine, kada je, nakon međuetničkih nemira, ponovo pojačano sa 600 dodatnih vojnika.

Od 2011. godine počelo je postepeno smanjenje, koje je palo na manje od 1.000 vojnika, a vojna baza u Prizrenu zatvorena je 2018. godine.

Krajem 2022. godine, Nemačka je imala samo 80 vojnika na terenu. Ali s rastućim tenzijama na severu Kosova i odlaskom austrijskog kontingenta, u aprilu 2024. poslata je dodatna četa, a danas je Bundestag odobrio slanje do 400 vojnika.

Vojna misija na Kosovu košta Nemačku 38,9 miliona evra.