EU poziva članice da smanje potražnju za naftom i pripreme se za dugotrajne poremećaje

Evropska unija je pozvala vlade zemalja članica da povećaju uštedu energije i istraže alternative usred pritiska na snabdevanje naftom zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Juronjuz.

Evropski komesar Dan Jergensen pozvao je prestonice EU da iznesu mere za smanjenje potrošnje nafte i gasa, posebno u transportu, dok se Unija priprema za potencijalne poremećaje u snabdevanju u Ormuskom moreuzu usred sukoba sa Iranom.

Jergensen je poručio ministrima EU da je blok „relativno pripremljen“ zahvaljujući pravilima o skladištenju i planovima za nepredviđene situacije. 

Mere koje povećavaju potrošnju goriva ili ograničavaju prekograničnu trgovinu mogle bi da pogoršaju probleme sa snabdevanjem, naveo je Jergensen u pismu.

Pozvao je zemlje EU da deluju kao jedinstven sistem i aktivno koordiniraju praćenje snabdevanja kako bi se suprotstavile nestabilnosti tržišta.

U pismu od 30. marta, u koje je uvid imao Juronjuz, od ministara energetike se traži da podnesu izveštaj o trenutnom kapacitetu tržišta i predlože praktične mere za obuzdavanje potražnje.

Poziv dolazi dok se ministri okupljaju danas na hitnoj sednici kako bi se pozabavili globalnom nestašicom od 11 miliona barela nafte dnevno i preko 300 miliona kubnih metara tečnog prirodnog gasa (TPG) dnevno.

Ministri energetike i finansija G7 izjavili su u ponedeljak da pažljivo prate uticaj sukoba u Iranu na energetsku i ukupnu ekonomsku stabilnost i da su spremni da preduzmu „sve neophodne mere“ kako bi osigurali bezbednost tržišta.

Rastuće cene već čine transport skupljim, rekao je Jergensen, pozivajući prestonice EU da se koordinišu kako bi dizel i mlazno gorivo ostali dostupni i pristupačni.

Iako se ukupne zalihe nafte za sada čine upravljivim, raste zabrinutost zbog dizela i mlaznog goriva, gde Evropa ostaje u velikoj meri zavisna od uvoza iz Saudijske Arabije i Kuvajta. Oko 20 odsto dizela koji se potroši u EU i Velikoj Britaniji dolazi iz regiona Zaliva, prema podacima kompanije za trgovinu robom Alkagesta.

Evropska komisija je izrazila zabrinutost zbog oslanjanja EU na region Zaliva za dizel i mlazno gorivo, ograničenih alternativnih dobavljača i nedovoljnih kapaciteta za rafiniranje unutar bloka.

Pismo u koje je uvid imao Juronjuz savetuje zemljama EU da odlože remonte u naftnim rafinerijama nafte kako bi održale proizvodnju i predlaže razmatranje biogoriva kao alternative.

Podaci pokazuju da je uvoz mlaznog goriva i kerozina u Evropu dostigao 1,064 miliona tona u martu, što je manje od 1,111 miliona u februaru.

Izvor iz evropskog sektora avijacije upozorio je: „Ako se ovo nastavi, leti ćemo svi biti u nevolji – otkazivanje letova biće jedini način.“

Vlade EU su takođe pozvane da obezbede adekvatno skladištenje gasa za predstojeću zimu, a da pritom ne izazovu skokove cena ili poremećaje na tržištu.

Jergensen je istakao da efikasno zatvaranje Ormuskog moreuza – vitalne rute za oko 25–30 odsto globalne nafte i 20 odsto tečnog prirodnog gasa – vrši značajan pritisak na međunarodna tržišta.

Uprkos obimu potencijalnih poremećaja, neposredno snabdevanje energijom EU „ostaje ograničeno“, rekao je ministrima evropski komesar Dan Jergensen.

Dodaje se da Brisel poziva prestonice da „blagovremeno naprave pripreme“ u očekivanju „potencijalno produženog poremećaja“.

Sukob je već podigao cenu sirove nafte marke Brent na 119 dolara po barelu, u odnosu na oko 70 dolara pre rata, a analitičari upozoravaju da bi cene mogle skočiti na 200 dolara u nepredvidivim scenarijima.

Cene prirodnog gasa bi takođe mogle porasti na nivoe viđene tokom energetske krize 2022. godine, kada je blok izgubio oko 44–45 odsto svog ruskog uvoza nakon invazije Moskve na Ukrajinu.

EU održava 90-dnevne rezerve nafte i diversifikuje globalne lance snabdevanja. Evropske rezerve nafte, uključujući rezerve Ujedinjenog Kraljevstva i Švajcarske, iznose oko 100 miliona tona – što je ekvivalentno oko godinu dana potrošnje Nemačke.

Inače, 11. marta, Međunarodna agencija za energiju (IEA) koordinirala je puštanje preko 400 miliona barela rezervi za hitne slučajeve, pri čemu zemlje EU doprinose sa oko 20 odsto od tog ukupnog iznosa.

Komisija je naglasila značaj jedinstva, upozoravajući da bi nekoordinisane nacionalne politike mogle da poremete unutrašnje energetsko tržište EU.