Friden: Proces proširenja traje predugo, ne smemo stvarati nove čekaonice

Predsenik Vlade Luksemburga Lik Friden ocenio je da proces proširenja traje predugo i da je neophodno planirati međufaze na putu ka članstvu kako bi se izbeglo razočarenje u zemljama kandidatima.

„Nisam zadovoljan procesom proširenja jer traje predugo. Rat u Ukrajini nam je pokazao da stvaramo geostrateški vakuum ako ne brinemo o zemljama kandidatima. Ne želim da Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija budu pod uticajem drugih sila. Ne možemo ostaviti te zemlje da sede u čekaonici Evropske unije 20 godina. Da bismo izbegli razočaranje, trebalo bi planirati međufaze na putu ka članstvu u EU. Ovo je debata koju moramo voditi u narednim mesecima“, rekao je Friden za Di Prese.

Upitan da li, kada govori o međufazama, misli na ideju o postepenom članstvu u EU, koju je nedavno pokrenuo i nemački kancelar Fridrih Merc, on je kazao da veruje da je to razumna opcija.

„Verujem da je to razumna opcija jer će građani u zemljama kandidatima tada osetiti da se približavaju EU. Ako studenti iz ovih zemalja mogu da učestvuju u programu Erasmus, ako se ukinu troškovi rominga, onda će Evropa postati opipljiva. Ali ono što mora biti jasno jeste da ne smemo stvarati nikakve nove čekaonice. Postoji članstvo u EU i postoji „nečlanstvo“ – ne bi trebalo da bude mnogo između“, objasnio je Friden.

Na pitanje da li bi zagovarao postepeni pristip ne samo za Ukrajinu i Moldaviju, već i za zemlje poput Crne Gore i Albanije, luksemburški premijer je kazao da to ne važi za ove dve države.

„Ne, jer su ove zemlje već postigle značajan napredak u procesu reformi. Verujem da je Crna Gora veoma blizu pristupanja EU i mogu da zamislim da bi jedna ili dve nove države članice mogle da se pridruže Uniji u naredne dve godine“, naglasio je Friden.

Upitan da li bi ovaj pristup postepene integracije u EU takođe bio način za poboljšanje saradnje sa Velikom Britanijom, on je kazao da je potrebna Evropa „olimpijskih krugova, gde se različiti ciljevi postižu u manjim krugovima, a ti krugovi se zatim postepeno šire“.

„Takođe bih voleo da vidim neku vrstu strukturiranog partnerstva sa zemljama poput Ujedinjenog Kraljevstva oko Evropske unije. Situacija nakon Bregzita očigledno nije dobra – ni za Veliku Britaniju ni za Evropu. A rat u Ukrajini je pokazao da Ujedinjeno Kraljevstvo deli iste interese kao i Evropa“, istakao je Friden.

Govoreći o članstvu u Natou, luksemburški premijer je rekao da su vojni savezi potrebni.

„Luksemburg je bio neutralna zemlja pre Drugog svetskog rata. Dugujemo SAD što danas živimo u miru i slobodi u Evropi. Stoga znamo da su vojni savezi neophodni. Sjedinjene Države očekuju da Evropljani preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost. Verujem da je to neophodno. Uzgred, Luksemburg je dostigao granicu od dva procenta za odbrambene rashode 2025. godine, i ako taj iznos podelite sa brojem stanovnika, trenutno trošimo više po glavi stanovnika nego mnogi naši evropski susedi. Tih 3,5 procenata je cilj koji se mora postepeno dostići. Verujem da je to realan i neophodan cilj“, objasnio je Friden.

On je istakao da svaka članica Natoa mora dati svoj doprinos, a u slučaju Luksemburga, to je očigledno u oblasti satelita i, donekle, finansija.

„Satelita, jer smo najveći svetski satelitski operater u srednjoj orbiti. Sateliti su danas izuzetno važni za vojne komunikacije i moramo biti više uključeni u tu oblast. Evropa je i dalje previše zavisna od SAD, kao što možemo videti iz rata u Ukrajini. Što se tiče finansija, ja sam, zajedno sa kanadskim premijerom Markom Karnijem, predložio osnivanje odbrambene banke: multilateralne banke koja pruža kredite malim i srednjim preduzećima u odbrambenoj industriji“, dodao je Friden.

Na konstataciju da postoje stalne tenzije sa predsednikom SAD Donaldom Trampom i pitanje kako je reagovao kada je čuo za njegovu pretnju da aneksira Grenland, on je rekao da je ta pretnja zbližila Evropljane.

„Evropske vrednosti i principi uključuju razumevanje da se granice više ne mogu jednostavno precrtavati. Bezbednosna pitanja se mogu razmatrati, ali se ne može jednostrano pokušavati promeniti mapa. Istovremeno, mora se priznati da distanciranje SAD od Evrope nije počelo sa Trampom. Njegov prethodnik, Barak Obama, već je pokrenuo strateški pomak ka Pacifiku“, ukazao je Friden.

On je podvukao da je Grenland autonomna pokrajina Danske, i da Danska i građani Grenlanda mogu računati na podršku.

Friden je poručio da plan predsednika SAD Trampa ne može uspeti.

Kada je reč o sankcijama protiv Rusije on je kazao da se mora sankcionisati Moskva jer je invazija Ukrajine suprotna međunarodnom pravu i neprihvatljiva.

„S druge strane, ne verujem da zamrznuta sredstva treba da promene vlasnika putem političkih odluka. U državi kojom vlada vladavina prava, političari ne mogu da odlučuju ko je vlasnik sankcionisanih sredstava. Samo sudovi to mogu da urade“, istakao je Friden.

Na pitanje da li to znači da je korišćenje ruskih sredstava za njega tabu tema, on je objasnio da je, iako je želja možda moralno razumljiva, ona neprihvatljiva sa pravnog stanovišta.

„To bi odvratilo sve arapske, kineske i američke investitore od Evrope, što bi bilo štetno za konkurentnost EU“, kazao je Friden.