Predstavnici Grenlanda ispituju odnose pacifičkih ostrva sa Vašingtonom

Predstavnik Grenlanda u Sjedinjenim Državama nedavno se sastao sa najmanje jednim ambasadorom sa pacifičkih ostrva kako bi saznao više o političkom aranžmanu za koji neki misle da bi mogao da stvori priliku za odnose ovog arktičkog ostrva i Vašingtona, saznaje Glas Amerike.

Predsednik Donald Tramp je više puta izrazio interesovanje za kupovinu ili preuzimanje kontrole nad Grenlandom, poluautonomnom teritorijom Danske bogate resursima, ističući njen strateški značaj i položaj u Severnom okeanu gde Rusija i Kina ubrzano napreduju. Ali došlo je do odbijanja stanovnika ostrva, političkih lidera, Danske i Evrope.

Predstavnici Grenlanda odbili su da komentarišu za Glas Amerike njihov sastanak koji se fokusirao na okvir koji pacifičke ostrvske zemlje imaju sa Vašingtonom – poznat kao Sporazum o slobodnom udruživanju ili COFA. 

Sporazumi daju Sjedinjenim Državama vojni pristup strateškim pacifičkim ostrvima - Maršalskim ostrvima, Saveznim Državama Mikronezije i Republici Palau - u zamenu za ekonomsku pomoć.

Džekson Soram, ambasador u Sjedinjenim Državama iz Saveznih Država Mikronezije, rekao je za Glas Amerike da su razgovori održani krajem januara i da su se fokusirali na „osnovna pitanja“ o „odredbama ekonomske pomoći, kao i o bezbednosnim i odbrambenim odredbama sporazuma“.

Soram je rekao da se sastao sa predstavnicima Grenlanda i Farskih ostrva, još jedne danske teritorije pod vlastitom samoupravom.

Aleksandar Grej, bivši šef osoblja Saveta za nacionalnu bezbednost tokom prve Trampove administracije koji je radio na pitanjima pacifičkih ostrva, rekao je za Glas Amerike da je ohrabrio ambasadore pacifičkih ostrva da vode ove sastanke.

„Grenlanđani žele nezavisnost od Danske“, rekao je Grej, koji je sada upravljački partner američke globalne strategije, u odgovoru e-poštom i dodao: 

„Nezavisni Grenland, sa malom populacijom i drugom najmanje gusto naseljenom geografijom na planeti, brzo će postati pod dominacijom, a njegov suverenitet će potkopati Peking i Moskva“, dodao je on.

Grej je rekao da arktička dominacija Moskve i Pekinga predstavlja „jedinstvenu stratešku pretnju“ za Sjedinjene Države.

On je naveo i da bi COFA „omogućio Grenlandu da održi svoj suverenitet, dok bi dozvolio SAD da osigura da je suverenitet zaista zaštićen“.

Danska premijerka Mete Frederiksen je više puta rekla Trampu da Grenland „nije na prodaju“. Ali u ponedeljak je rekla da Kopenhagen pozdravlja dodatne američke vojne investicije na strateškom ostrvu.

„Dakle, ako se radi o obezbeđivanju našeg dela sveta, možemo naći put napred“, rekla je ona.

Neki analitičari kažu da ni Vašingtonu ni Nuku nije potreban COFA sporazum za povećanje vojnog prisustva SAD na Grenlandu. Godine 2004. Sjedinjene Države, Grenland i Danska potpisale su sporazum o smanjenju vojnog prisustva SAD na Grenlandu na jednu vazdušnu bazu, vazdušnu bazu Tule, koja je preimenovana u svemirsku bazu Pitfufik. On obezbeđuje Vašingtonu protivraketnu odbranu i nadzor svemira.

Sporazum iz 2004. predviđa da se „sve značajne promene u američkim vojnim operacijama ili objektima“ na Grenlandu izvrše kroz konsultacije između Vašingtona, Nuka i Kopenhagena.

„Vašington već može da ostvari svoje ciljeve kroz saradnju sa Grenlandom i Danskom“, napisao je prošlog meseca Oto Svendsen, saradnik Centra za strateške i međunarodne studije na veb stranici CSIS-a.

U sažetku politike danskog instituta za međunarodne studije iz 2022. godine istaknuto je da je COFA stvorila ekonomsku zavisnost između Maršalovih ostrva i Sjedinjenih Država, jer novac američkih donatora čini 70 odsto ukupnog BDP-a Maršalskih ostrva. Ovo je suprotno od onoga što lideri Grenlanda kažu da žele.

U svom novogodišnjem obraćanju, premijer Grenlanda Mute Egede je rekao: „Nadolazeći novi izborni period mora, zajedno sa građanima, da stvori ove nove korake“, otvarajući vrata za referendum tokom parlamentarnih izbora u aprilu.

Istraživanje iz 2019. pokazalo je da više od dve trećine Grenlanđana želi nezavisnost u nekom trenutku. Ipak, u anketi koju su u januaru objavile dve novine u Danskoj i Grenlandu, 85 odsto kaže da ne želi da bude deo Sjedinjenih Država. Pedeset pet odsto, međutim, vidi Trampovo interesovanje za Grenland kao priliku.

Grej je za Glas Amerike rekao da bi SAD, Danska i Grenland trebalo da uđu u trilateralne razgovore o sporazumu.

„Radeći zajedno, Vašington, Kopenhagen i Nuuk mogu pronaći zajednički jezik i krenuti napred.
Još 2010. Grenland je rekao Ujedinjenim nacijama da istražuje ideju o pregovorima o nezavisnosti kroz „slobodnu asocijaciju“ sa Danskom.

Egede je rekao da je spreman da se sastane sa Trampom, ali da ne žele da budu Danci, kao ni Amerikanci.

Soram je rekao da pokušava da pridobije ambasadore Palaua i Maršalskih ostrva da prisustvuju dodatnim sastancima sa Grenlandom, Farskim Ostrvima i Danskom.