Iran napao Tel Aviv kasetnim bojevim glavama u znak odmazde za ubistvo bezbednosnog zvaničnika

Iranska revolucinalarna garda napala je kasetnim bombama Tel Aviv u znak odmazde za smrt Alija Laridžanija, a Izrael je na to uzvratio masovnim raketnim napadom na Bejrut i položaje Hezbolaha, dok su američke snage bombardovale iransku obalu kod Ormuskog moreuza.

Iran je poručio da ubistvo bezbednosnog zvaničnika Alija Laridžanija i drugih ključnih funkcionera od strane Izraela neće omesti njegove operacije, ističući da su zamene brzo imenovane, dok je Izrael pokrenuo niz udara na Hezbolah u Libanu, koji ima podršku Irana.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da SAD i Izrael ne razumeju da je Islamska Republika stabilan politički sistem koji ne zavisi od jednog pojedinca, prenosi Rojters.

„Smrt visokih zvaničnika neće poremetiti funkcionisanje države, koja će nastaviti da radi“, rekao je Arakči.

Iran je, kako je ranije javila državna televizija, gađao Tel Aviv raketama sa kasetnim bojevim glavama, u znak odmazde za ubistvo Laridžanija.

U saopštenju Iranske revolucionarne gardе navodi se da su korišćene rakete „Horamšahr 4“ i „Kadr“, koje nose više bojevih glava. Izraelske vlasti saopštile su da su u napadima poginule dve osobe u naselju blizu gusto naseljenog Tel Aviva, gde se nalaze i ključni vojni objekti, čime je ukupan broj žrtava u Izraelu u ratu porastao na najmanje 14.

Izrael tvrdi da je Iran više puta koristio kasetne bombe, koje se u vazduhu raspršuju u više manjih eksplozivnih sredstava i pokrivaju široko područje, zbog čega ih je teško presresti.

Rat između SAD i Izraela protiv Irana, koji traje gotovo tri nedelje, ne pokazuje znake smirivanja. Novi vrhovni lider Irana Modžtaba Hamnei odbacio je predloge za smanjenje tenzija ili prekid vatre sa SAD, poručivši da „nije pravo vreme za mir dok SAD i Izrael ne budu poraženi i ne plate odštetu“.

Iran je u međuvremenu pogubio Kuroša Kejvanija, osuđenog za špijunažu u korist izraelskog Mosada, kojem je dostavljao informacije o osetljivim lokacijama.

U izraelskim vazdušnim napadima na Bejrut poginulo je najmanje šest osoba, dok su mete bila i južna predgrađa pod kontrolom Hezbolaha, gde su zabeležene snažne eksplozije. Nakon što je Hezbolah 2. marta napao Izrael, izraelska vojska je pokrenula kopnenu ofanzivu, u kojoj je do sada poginulo više od 900 ljudi, a više od 800.000 je raseljeno.

Američka vojska gađala je ciljeve duž iranske obale kod Ormuskog moreuza, navodeći da iranske protivbrodske rakete ugrožavaju međunarodnu plovidbu. Moreuz, kroz koji prolazi petina svetske trgovine naftom, uglavnom je zatvoren, dok Iran preti napadima na tankere povezane sa SAD i Izraelom, što je već dovelo do rasta cena nafte.

Prema podacima organizacije HRANA, u Iranu je od početka sukoba krajem februara stradalo više od 3.000 ljudi, dok su iranski napadi odneli žrtve i u Iraku, zemljama Zaliva i Izraelu.

Predsednik SAD Donald Tramp kritikovao je saveznike zbog izostanka vojne podrške, ističući da većina članica Nato ne želi da se uključi u sukob.

Dodatne kontroverze izazvala je ostavka direktora američkog Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma Džozefa Kenta, koji je ocenio da Iran „ne predstavlja neposrednu pretnju“ i da nije bilo potrebe za američkim napadom. 

U međuvremenu, Saudijska Arabija organizuje sastanak o regionalnoj bezbednosti, dok Međunarodna agencija za energiju upozorava na najgoru naftnu krizu od 1970-ih, uz rast cena od oko 45 odsto. Svetski program za hranu upozorava na rizik od masovne gladi, a avio-kompanije na rast troškova i poremećaje u saobraćaju zbog zatvaranja vazdušnog prostora Bliskog istoka.