Izbori koji će oblikovati Evropu 2026. godine

Godina na izmaku se pokazala kao ključna godina zbog izbora „sa visokim ulozima“ širom Evropske unije, konstatuje Juronjuz sumirajući 2025. godinu.

Uz podsećanje da se Rumunija našla u centru koordinisanih kampanja stranog mešanja na društvenim mrežama, da poljski premijer Donald Tusk nije uspeo da učvrsti poziciju svoje stranke protiv konzervativaca u predsedničkoj trci, kao i da su se demohrišćani vratili na vlast u Nemačkoj, a desničarski milijarder Andrej Babiš ponovo izabran u Češkoj, u analizi se ukazuje da Evropska unija ulazi u 2026. godinu sa ruskim ratom u Ukrajini, sa državama članicama podeljenim oko toga kako najbolje podržati Kijev i rastućim tenzijama između EU bloka i SAD, te da bi izbori koji slede mogli bi ponovo da transformišu politički i geopolitički položaj Evrope.

Mađarska: Kraj Orbanove ere?

Juronjuz navodi da bi 2026. godina mogla da bude kraj najdužeg kontinuiranog perioda na vlasti u EU.

Viktor Orban je prvo bio premijer Mađarske između 1998. i 2002. godine, a vlada od ponovnog izbora 2010. godine. U trci za svoj šesti mandat, suočava se sa ozbiljnim izazivačem: Peterom Mađarom, bivšim insajderom Fidesa koji je postao lider opozicije.

Orbanova stranka Fides i Mađarova stranka Tisa se ne razlikuju značajno po društvenim pitanjima kao što su LGBTK+ prava ili migracije, ali Mađar se snažno zalaže za poboljšanje kupovne moći Mađara, koja je trenutno jedna od najnižih u Evropi, i za bolje odnose sa Briselom, koji i dalje uslovljava višemilionske isplate iz kohezionog fonda poštovanjem vladavine prava.

Čini se da njegova kampanja ima odjeka: najnovije ankete daju Tisu prednost od 13 poena.

Ali, kakav god bio ishod, glasanje će imati posledice daleko izvan granica Mađarske.

Orban se nalazi u centru evropskog nacionalno-konzervativnog tabora, blisko se povezujući sa pogledom na svet američkog predsednika Donalda Trampa i otvoreno dovodi u pitanje glavne stavove EU o migraciji, demokratskim standardima i posebno ratu u Ukrajini.

Nevoljnost Budimpešte da sankcioniše Moskvu ili podrži Kijev produbila je podele unutar bloka.

Promena rukovodstva mogla bi da promeni dinamiku snaga unutar Evropskog saveta u ključnom trenutku za budućnost Ukrajine, navodi Juronjuz.

Španija, Nemačka, Francuska i Italija: Lokalni obračuni za nacionalne vlade

Četiri najveće sile EU se spremaju za regionalne i lokalne izbore koji će potvrditi koliki zamah ima krajnja desnica i pružiti „kontrolu temperature“ rastućeg nepoverenja prema vlastima u Madridu, Berlinu, Parizu i Rimu.

U Španiji, socijalistička stranka premijera Pedra Sančeza oporavlja se od poraza na regionalnim izborima 21. decembra u Ekstremaduri, ostvarivši svoj najgori rezultat ikada u onome što je bilo tradicionalno uporište.

U međuvremenu, u Madridu, Sančezova vladajuća koalicija je pod pritiskom nakon nekoliko korupcijskih skandala i bori se da usvoji budžet treću godinu zaredom.

Predstojeći regionalni izbori u Aragonu 8. februara, Kastilji i Leonu 15. marta i Andaluziji, najvećem španskom regionu po veličini i broju stanovnika, koji će se održati 30. juna, biće ključni testovi ne samo za Sančezovu, već i za opozicionu Narodnu partiju desnog centra.

Pitanje je da li Narodna partija može da obezbedi većinu pre opštih izbora 2027. godine bez oslanjanja na podršku krajnje desničarske stranke Voks.

Takođe 15. i 22. marta, Francuzi će izaći na birališta da biraju gradonačelnike širom zemlje – i baš kao i u Španiji, ovi lokalni izbori će poslužiti kao merilo pre predsedničkih izbora 2027. godine.

Francuska se trenutno suočava sa političkom krizom dugotrajne nestabilnosti vlade, rekordno niskim rejtinzima odobravanja predsednika Emanuela Makrona i kontinuiranim usponom krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja, uprkos tome što je njenoj liderki Marin Le Pen zabranjeno da se kandiduje za funkciju.

U Italiji su lokalni izbori u većim gradovima Rimu, Milanu, Bolonji i Torinu odloženi tokom pandemije i pomereni za proleće 2027. Umesto toga, birači će izaći na birališta 2026. godine samo u manjem broju gradova kao što su Venecija, Ređo Kalabrija, Areco, Andrija i Pistoja.

Italijani će takođe glasati na referendumu o ustavnoj reformi pravosudnog sistema. Predlog će biti podnet sledećeg proleća, ali datum tek treba da bude određen. Biće viđen kao test javne podrške Melonijevoj koaliciji pred opšte izbore 2027. godine.

Konačno, nekoliko nemačkih pokrajina se priprema za regionalne izbore: Baden-Virtemberg i Rajna-Palatinat u martu, a Saksonija-Anhalt, Berlin i Meklenburg-Zapadna Pomeranija u septembru.

Ovi pokrajinski izbori će testirati popularnost kancelara Fridriha Merca, koji je na funkciji od maja, a takođe će izmeriti uspon krajnje desnice ne samo u deindustrijalizovanoj bivšoj Istočnoj Nemačkoj već i na bogatijem Zapadu.

Švedska: Senka stranog mešanja

U očekivanju opštih izbora u septembru, švedski premijer Ulf Kristerson je na društvenoj mreži „X“ napisao da „kada Švedska sledeće godine izađe na birališta, učinićemo to u ozbiljnoj bezbednosnoj situaciji koju moramo uzeti u obzir“.

Kristerson vlada koalicijom centrista, socijalista, liberala i hrišćanskih demokrata, koja trenutno ima rezultate u anketama slične rezultatima izbora iz 2023. godine.

Od tada, Švedska se suočava sa porastom nasilnog kriminala, što podstiče desničarsku retoriku koja se čuje širom Evrope, u kojoj se ovaj fenomen često ističe kako bi se pružio materijal za argumente protiv migracije.

Ali „ozbiljna bezbednosna situacija“ koja brine premijera je pretnja stranog mešanja.

U novembru, Ministarstvo odbrane je saopštilo da je pojačalo svoje kapacitete za sajber bezbednost i da je u pripravnosti zbog mešanja u izbore, poput onog viđenog u Nemačkoj, koja je ove godine insistirala da će Rusija „platiti cenu“ za svoje „hibridne napade“ na izbornu infrastrukturu. Takve operacije stranog mešanja verovatno će koristiti strankama koje kritički gledaju na imigraciju, skeptično su nastrojene prema integracijama u EU i dvosmislenije su u svom stavu prema Moskvi, tendencija koju ilustruju Švedski demokrati.

Očekuje se da će švedski izbori biti test demokratske otpornosti u EU nakon sprovođenja Zakona o digitalnim uslugama (DSA), koji se bavi mešanjem u izbore na društvenim mrežama, i predloženog bloka za Štit demokratije.

„Danska: Pod pritiskom, kod kuće i u inostranstvu“

Nakon što su izgubile Kopenhagen prvi put od 1938. godine, Mete Frederiksen i njene socijaldemokrate sada će se suočiti sa nacionalnim glasanjem.

Analitičari kažu da se Frederiksenin čvrst stav o imigraciji nije isplatio. Ankete pokazuju da bi premijerka, koja je na vlasti od 2019. godine, mogla da izgubi svoju poziciju, jer vladajuća koalicija, koju čine stranke od levog centra do desnog centra, deluje sve krhkije.

Danska je takođe zabrinuta za svoj teritorijalni integritet. Ranije ovog meseca, Tramp je ponovio svoje ekspanzionističke namere u vezi sa Grenlandom, autonomnom teritorijom Kraljevine Danske.

Glasanje bi trebalo da se održi pre oktobra 2026. godine, ali datum još nije potvrđen.

Bugarska: Nema vladu, ali evro stiže

Od 1. januara, Bugarska će zvanično usvojiti evro kao svoju valutu. Međutim, zemlja doživljava značajnu političku nestabilnost od novembra, nakon ostavke vlade usred velikih uličnih protesta zbog korupcije i oligarhijskog uticaja.

Predsednički izbori su zakazani za 8. novembar, a očekuje se da će parlamentarno glasanje rešiti politički zastoj.

Letonija i Slovenija: Mogući novi šefovi država

Slovenija i Letonija će održati parlamentarne izbore u martu, odnosno oktobru.

U Sloveniji, ankete pokazuju da je centralno-desničarska opoziciona Demokratska stranka blago ispred trenutno vladajućeg Pokreta za slobodu, centralno-leve stranke koju predvodi premijer Robert Golob. Analitičari procenjuju da bi formiranje vlade nakon izbora moglo biti teško, jer nekoliko novih i manjih stranaka ulazi u trku.

U Letoniji, izbori će odrediti ko će naslediti trenutnu centralno-desničarsku koaliciju koju predvodi premijerka Evika Silinja. Njena stranka je trenutno na drugom mestu u anketama, odmah iza konzervativnog Nacionalnog saveza.

Ranije ove godine, lokalni izbori su otkrili slabosti u IT sistemu glasanja, ali letonska Centralna izborna komisija kaže da ih je rešila pre oktobarskog glasanja.

SAD, Brazil, Izrael i Rusija: Globalni izbori sa implikacijama na EU

EU nije samo na milosti svojih birača, primećuje Juronjuz.

U novembru 2026. godine, američki birači će izaći na birališta za kongresne srednjoročne izbore, koji određuju sastav Predstavničkog doma SAD i trećinu mesta u Senatu SAD.

Ishod bi mogao da odluči koliko moći Trampova administracija može imati kod kuće i u inostranstvu.

Evropljani će pažljivo pratiti situaciju. Ranije ovog meseca, američka administracija je objavila Strategiju nacionalne bezbednosti u kojoj se zavetovala da će „negovati otpor prema trenutnoj putanji Evrope unutar evropskih zemalja“ kako bi zaustavila njen „civilizacijski pad“.

Brazilci će izaći na birališta u oktobru 2026. godine. Trenutni predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, favorit u anketama, traži reizbor.

Ulog EU na ovom glasanju leži u budućnosti sporazuma Merkosura, sporazuma o slobodnoj trgovini koji se nastaje više od dve decenije.

Izrael će takođe održati parlamentarne izbore i glasati za svog premijera, što bi potencijalno moglo da promeni dinamiku moći koja je oblikovala sukobe u regionu.

Konačno, Rusi će glasati na parlamentarnim izborima – ali se očekuje da će ishod biti namešten u korist predsednika Vladimira Putina, dok će opozicione stranke biti uglavnom ućutkane, a sloboda štampe sve oskudnija, tvrdi Juronjuz.