Kina uvodi recipročne carine od 34 odsto na uvoz američke robe

Kina je saopštila da će od 10. aprila uvesti recipročne carine od 34 odsto na sav uvoz iz Sjedinjenih Američkih Država, ispunjavajući tako obećanje da će uzvratiti nakon što je predsednik SAD Donald Tramp dodatno eskalirao „globalni trgovinski rat”, prenosi Si-En-En.

U sredu je Tramp najavio dodatne carine od 34 odsto na sav uvoz kineske robe u SAD, što je potez koji bi mogao da izazove ozbiljno resetovanje odnosa i dodatno pogorša trgovinske tenzije između dve najveće svetske ekonomije.

„Ova praksa SAD nije u skladu s međunarodnim trgovinskim pravilima, ozbiljno narušava legitimna prava i interese Kine i predstavlja klasičan primer jednostranog nasilničkog ponašanja“, navodi se u saopštenju Komisije za carine Državnog saveta Kine povodom najave kontramera.

Od povratka na vlast u januaru, Tramp je već uveo dva paketa dodatnih carina od po 10 odsto na sav kineski uvoz, što je Bela kuća pravdala borbom protiv ilegalnog šverca fentanila iz Kine u SAD. To znači da će kineska roba koja ulazi u SAD faktički biti opterećena carinama od ukupno 54 odsto.

Ove carine su više nego što su mnogi analitičari očekivali i mogle bi u osnovi da preoblikuju odnose između dve ekonomije, koje trguju u obimu od oko pola triliona dolara godišnje, nakon decenija međuzavisnosti. Kao deo kontramera najavljenih u petak, Kina je takođe dodala 11 američkih kompanija na listu „nepouzdanih entiteta“, uključujući proizvođače dronova, i uvela kontrole izvoza za 16 američkih kompanija, čime se zabranjuje izvoz kineske robe dvostruke namene. Ministarstvo trgovine Kine je takođe pokrenulo antidamping istrage za uvezene medicinske CT rendgenske cevi poreklom iz SAD i Indije, piše Si-En-En.

Izazovi za kompanije koje imaju lance snabdevanja bazirane u Kini su višestruki, jer se sada suočavaju ne samo s nepredviđeno visokim američkim carinama na kineski uvoz, već i na robu iz drugih azijskih zemalja, zbog Trampove široke tarifne politike.

Američki berzanski fjučersi su u petak naglo pali nakon što je Kina objavila kontramere. Fjučersi na Dau Džons pali su za 1.000 poena, odnosno 2,3 odsto. Širi indeks S&P 500 bio je na putu da dan započne padom od 2,4 odsto, dok je tehnološki Nasdaq trebalo da otvori niže za 2,7 odsto. Kineske berze zabeležile su manji pad. Evropske i britanske berze pale su više od 3 odsto u petak, beležeći najgore performanse u poslednjih nekoliko godina.

Tržišta su danima pod tenzijom: u četvrtak je Dau pao više od 1.600 poena, gotovo 4 odsto. S&P 500 je pao skoro 5, dok je Nasdaq potonuo skoro 6 odsto. Svi glavni američki indeksi zabeležili su najgori rezultat u poslednjih pet godina, još od pandemije, piše Si-En-En.