Kos: EU da izmeni pravila proširenja, na stolu tri opcije

Komesarka za proširenje Evropske unije (EU) Marta Kos apelovala je da se pronađe rešenje za prijem novih članica. Ona je za Politiko poručila da bi zemlje koje ne podržavaju ideju Evropske komisije o „obrnutom proširenju“ trebalo da ponude sopstvene modele.

Kos je rekla da je izvršno telo EU već predstavilo tri opcije državama članicama, ali da bez njihove odluke nije moguće nastaviti proces.

Tri opcije uključuju održavanje statusa kvo, promenu postojećeg sistema kako bi se osiguralo da zemlje kandidati ne čekaju godinama, ili predlog „obrnutog proširenja“ koji su predložili predsednica Komisije Ursula von der Lajen i njen tim, po kome bi kandidati pristupili pre završetka ključnih reformi, piše Politiko.

Proces pristupanja je zakomplikovan zbog upornog odbijanja premijera Mađarske Viktora Orbana da obezbedi jednoglasnu podršku potrebnu za napredak Ukrajine u njenoj kandidaturi. Obrnuto proširenje zamišljeno je u Briselu kao način da Kijev i druge zemlje počnu da dobijaju pristup je

dinstvenom tržištu i investicionim šemama pre nego što postanu punopravne članice EU.

„Od prve razmene sa državama članicama jasno je da opcija broj tri nije prihvatljiva. To bi bila revolucija“, rekla je Kos, dodajući da „opcija broj jedan, status kvo, takođe nije opcija“.

Iako je verovatna rekonstrukcija sistema, slovenačka komesarka je dodala: „Sada raspravljamo u kom pravcu. Kako možemo ubrzati proces kroz unapređenu postepenu integraciju?“.

Na večeri sa ambasadorima ranije ovog meseca, šef kabineta Ursule fon der Lajen, Bjorn Sajbert, upozoren je da se predlog o obrnutom proširenju u prestonicama vidi kao neizvodljiv. Diplomate navode i teške pravne zahteve u vezi sa načinom pristupanja novih zemalja, kao i strah da bi nove članice mogle nazadovati u demokratiji i blokirati agendu EU, kao što je to učinila Mađarska.

„Smatramo da samo jedna ili dve zemlje podržavaju predloge Komisije, tako da ovo nije veliki uspeh“, rekao je jedan diplomata, upozoravajući da prestonice žele da osiguraju da se proširenje odvija u skladu sa njihovim pravnim zahtevima.

„Postoji velika podrška za pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji“, rekao je drugi diplomata. „Ali takođe je tačno da gotovo nijedna država članica ne podržava pristupanje pre nego što pregovori budu završeni na regularan način.“

Četiri diplomate, koji su zatražili anonimnost kako bi slobodno govorili o osetljivim razgovorima, rekli su Politiku da zemlje sada razvijaju sopstvene predloge koje će podeliti sa Komisijom. Ovi predlozi bi postavili alternativne mehanizme, verovatno fokusirajući se na to kako zemlje kandidati mogu da osete koristi od usklađivanja sa tržištem EU i pristupa investicionim šemama.

„Ako državama članicama ne odgovara ‘obrnuto proširenje’, to je u redu“, rekao je jedan zvaničnik EU, „ali one takođe mogu da stave svoje predloge na sto.“

U retkom pokazivanju jedinstva prošlog meseca, premijer Albanije Edi Rama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić napisali su tekst za nemački Frankfurter algemajne cajtung u kojem su izrazili žaljenje zbog sporog tempa ostvarivanja koristi od bližeg usklađivanja sa blokom. Ovo je rezultat „unutrašnjih reformi, geopolitičkih tenzija, institucionalnih ograničenja i legitimnih briga unutar država članica“, napisali su.

Umesto toga, rekli su, njihove zemlje žele pristup jedinstvenom tržištu, kao i bezgraničnom šengenskom prostoru, bez dobijanja političkih prava i prava veta punopravnih članica. Plan, koji bi stvorio dvostruki nivo EU sa kreatorima i primaocima pravila, podržale su neke manje zemlje kandidati, dok su Moldavija i Ukrajina skeptične, jer žele da budu primljene pod jednakim uslovima kao ostali.

Međutim, Kos je odbacila taj poziv, rekavši da nije sigurna da lideri „znaju koliko mora da se uradi ako želite da budete deo Šengena ili jedinstvenog tržišta“, i da je proces reformi težak i za ekonomsku integraciju i za članstvo u EU. Nijedna zemlja nije postala članica od Hrvatske 2013. godine.

Ambicija Ukrajine da uđe u blok do 1. januara 2027. godine biće „nemoguća“. Island bi, s druge strane, mogao biti „poseban slučaj“ i „zaista brzo napredovati“ ako birači na referendumu ovog leta odluče da ponovo otvore pregovore, u kontekstu geopolitičke nesigurnosti i tenzija sa SAD. Predsednik Donald Tramp je u januarskom govoru više puta pomešao Island sa Grenlandom, insistirajući da njegova zemlja treba da preuzme kontrolu nad arktičkim teritorijama.

„Island je već toliko integrisan kroz EGP da je jedinstveno tržište praktično već tu. Šengen takođe“, rekla je Kos. „Dakle, najteže teme, kada govorimo o neophodnim reformama ili integraciji u EU, već su rešene. Kada je reč o razvoju demokratije, standardi su veoma visoki. Evropske vrednosti su na visokom nivou“, zaključila je komesarka za proširenje.