Kupovina Grenlanda mogla bi koštati SAD čak 700 milijardi dolara

Izvor: Društvena mreža X/@GreenlandMFA

Procena je deo planiranja u okviru napora američkog predsednika Donalnda Trampa da Grenland dovede u sastav SAD, a državni sekretar Marko Rubio zadužen je za izradu predloga za kupovinu poluautonomne danske teritorije. Prema tvrdnjama tri osobe upoznate sa procenom troškova, Sjedinjene Države bi možda morale da plate čak 700 milijardi dolara ako bi htele da ostvare Trampov cilj da kupi Grenland, preneo je En-Bi-Si njuz.

Procenu su napravili stručnjaci i bivši američki zvaničnici kao deo planiranja u okviru Trampove težnje da stekne ostrvo od 800.000 kvadratnih milja kao stratešku tampon zonu na Arktiku protiv glavnih američkih protivnika.

To dodaje cenu Trampovom prioritetu nacionalne bezbednosti od više od polovine godišnjeg budžeta Ministarstva odbrane, što je izazvalo zabrinutost širom Evrope i na Kapitol Hilu usred retorike američkog predsednika o zauzimanju Grenlanda, otkako je naredio američku vojnu akciju radi hapšenja predsednika Venecuele i njegove supruge, prenosi En-Bi-Si njuz.

Grenland, poluautonomna teritorija kraljevine Danske, nije na prodaju, poručuju iz Kopenhagena.

Zvaničnici iz Danske i sa Grenlanda odbacili su Trampove tvrdnje da će SAD steći Grenland „na ovaj ili onaj način“.

Visoki zvaničnik Bele kuće, međutim, rekao je da je državnom sekretaru Marku Rubiju naloženo da u narednim nedeljama iznese predlog za kupovinu Grenlanda, opisujući takav plan „visokog prioriteta“ za Trampa.

„Voleo bih da postignem dogovor sa njima“, rekao je Tramp novinarima u nedelju kada je upitan da li postoji dogovor koji Grenland može da ponudi. „Lakše je. Ali na ovaj ili onaj način, imaćemo Grenland“, dodao je američki predsednik.

Tramp je rekao da želi da stekne Grenland kako bi imao više prava na zemljište, upoređujući to sa posedovanjem u odnosu na zakup imovine. Vlasništvo bi moglo da učini Grenland sličnim teritoriji SAD kao što su Guam, Američka Samoa ili Portoriko i da učvrsti strateški odnos Vašingtona sa ostrvom na duži rok,

Grenlanđani sa velikom većinom odbacuju ideju da postanu deo SAD. Nezavisna anketa prošle godine zaključila je da je oko 85 odsto odbacilo tu ideju.

Sada u Evropi i SAD raste osećaj neizbežnosti da će Tramp dobiti nešto prostora u svojim težnjama ka Grenlandu dok nastoji da proširi američki uticaj na zapadnoj hemisferi. Pitanje je kako - ekonomskom prisilom, diplomatijom, vojnom silom - i koliko.

U međuvremenu, danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen i njegova koleginica sa Grenlanda Vivijan Mocfeld razgovarali su u Beloj kući sa potpredsednikom Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vensom.

Loke Rasmusen je nakon sastanka rekao da i dalje postoji fundamentalno neslaganje po pitanju Grenlanda ističući da su za Dansku potpuno neprihvatljive ideje koje ne bi poštovale teritorijalni integritet te zemlje i pravo na samoopredeljenje grenlandskog naroda, prenosi Rojters.

„Došli smo u SAD nakon niza ’zapaženih komentara’ o Grenlandu. Željni smo da sarađujemo sa SAD, naš cilj je bio da pronađemo zajedničko razumevanje. Imali smo iskrenu, ali i konstruktivnu diskusiju sa američkim zvaničnicima. Ideje koje ne bi poštovale teritorijalni integritet Kraljevine Danske i pravo na samoopredeljenje grenlandskog naroda su, naravno, potpuno neprihvatljive. I stoga i dalje imamo fundamentalno neslaganje, ali se takođe slažemo da se ne slažemo“, kazao je Rasmusen.