Emanuel Bon, savetnik Makrona i izaslanik Francuske u postizanju Ohridskog sporazuma, podneo ostavku

Diplomatski savetnik francuskog premijera Emanuela Makrona i njegov emisar u postizanju Ohridskog sporazuma Emanuel Bon podneo je ostavku, prenose Novosti.

Emanuel Bon i Jens Pletner su bili emisari Emanuela Makrona i Olafa Šolca kada su insistirali na pronalaženju političkog rešenja između Beograda i Prištine na osnovu takozvanog francusko-nemačkog plana, radi rešavanja kosovske krize uz stav da usred rata u Ukrajini Evropi nisu potrebni novi sukobi, prenose Novosti.

Obavešteni izvori ističu da je Bon ostavku podneo iz nezadovoljstva pa bi Makron tako mogao da ostane bez svoje desne ruke usred turbulentnih promena na svetskoj političkoj sceni u vreme ulaska Donalda Trampa u Belu kuću, dok se EU preispituje kako će dalje sama bez američke pomoći, u jeku rata u Ukrajini, u vreme kada se Francuska vojno povlači iz Afrike i ima sve zategnutije odnose sa Alžirom.

Bon savetuje Makrona još od 2019. godine. On je faktučki zadužen za spoljne poslove kada je reč o Jelisejskoj palati.

Ovaj 54-godišnji diplomata od Makronovog poverenja bio je i specijalni izaslanik francuskog predsednika, uz Nemca Jensa Pletnera i Italijana Frančeska Tala, na pregovorima oko Ohridskog sporazuma.

Dolazio je na razgovore kao Makronov izaslanik i u Begrad.

Otkako je izgubio većinu u nacionoj skupštini sada kada se faktički nalazi u nekoj vrsti kohabitacije, mada mu je premijer saveznik, Makron ima ulogu koja ga više okreće spoljnoj politici.

Baš tu sada će morati da pravi zakret. Bonovu ostavku još nije prihvatio, ali je ona stigla na njegov sto.

„Emanuel Bon ima poverenje predsednika Republike i napustiće funkciju kada to bude želeo“, saopšila je Jelijeska palata.

Obavešteni izvori ističu da je Bon bio veoma lojalan Makronu, ali da mu je zasmetalo to što se predsednik oko važnih spoljnopolitičkih tema konsultovao „sa svim i svakim“, kao što je to radio i oko unutrašnjih pitanja.

U trenutku kada je predsednikova popularnost oslabila, mnogi drugi iz vrha vlasti pokušavaju da se izbore za poziciju pred izbore 2027. godine, pa takođe na polju spoljnih poslova izlaze sa svojim idejama, poput donedavnog premijera Gabrijela Atala, ministra unutrašnjih poslova Brina Retajoa ili vojske Sebastina Lekornija.

U takvim uslovima ostalo je malo prostora za konzistentnost u savetnikovom radu.

Kap koja je prelila čašu očigledno je bila predsednikovo obraćanje ambasadorima kada se Makron istovremeno „ustremio“ na Ilona Maska, Senelag i Alžir.

Oni koji dobro poznaju situaciju oko Jelisejske palate, ističu da je Bonov stav da treba spustiti loptu i ne ulaziti sa svima u konfrontaciju.

Na sve to nadovezao se i nedavni diplomatski skandal s Alžirom posle neuspešnog izbacivanja influensera iz zemlje.

Bon i Makron su se, ističu obavešteni, slagali oko metoda, ali ne i oko suštine. Ubrzanju odlaska doprinela je, kažu, rasprava između njih dvojice neposredno pred Makronov odlazak u Veliku Britaniju krajem prošle sedmice.