Stoltenberg: Poptisan ugovor o nabavci raketa Stinger vredan 700 miliona dolara

NATO je naručio protivvazdušne rakete Stinger u vrednosti od skoro 700 miliona dolara u ime nekoliko država članica, izjavio je generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg. To je jedan od brojnih koraka Alijanse tokom Samita u Vašingtonu, u nameri da natera svaku zemlju da poveća sopstvene kapacitete za proizvodnju oružja, prenosi Foks njuz.

Stoltenberg je objavio ugovor tokom sastanka lidera odbrambene industrije na marginama Samita u Vašingtonu, koji je fokusiran na povećanje proizvodnih kapaciteta zemalja članica Natoa za odvraćanje budućih napada.

"Ne postoji način da se obezbedi snažna odbrana bez jake odbrambene industrije", rekao je Stoltenberg.

Povodom najmanje 41 poginule osobe u poslednjem ruskom raketnom napadu na Ukrajinu, Stoltenberg je rekao da se Nato suočava sa ozbiljnim bezbednosnim izazovima zbog čega mora da bude u mogućnosti da pojača saradnju.

Naveo je da Nato "pojačava saradnju sa Ukrajinom i preuzima odgovornost" i napomenuo da će novi komandni centar u Nemačkoj povećati sposobnost Ukrajine da proizvodi oružje i municiju, dodajući da Ukrajinci takođe imaju stručnost da podučavaju saveznike u Natou tome što su imali "borbeno iskustvo i domišljatost".

Stinger je prenosivi odbrambeni sistem zemlja-vazduh koji vojnici mogu da nose i ispaljuju ili da se montira na vozilo i koristi kao odbrana kratkog dometa od aviona.

Sistem koji je proizveo Raitheon bio je jedno od prvih oružja koje su SAD isporučile Ukrajini nakon ruske invazije 2022. Sada je među stotinama tipova sistema i desetinama miliona metaka municije, artiljerije i projektila koje su zemlje izvukle iz svojih zaliha da pomognu Ukrajini. Ali, veliki pritisak u poslednje dve godine razotkrio je da odbrambene firme i u SAD i u Evropi nisu bile postavljene da proizvode na nivoima potrebnim u velikom konvencionalnom ratu.

Samit Natoa se takođe odvija u pozadini neizvesnosti: američke političke podele su mesecima odlagale oružje za Ukrajinu, a predstojeći predsednički izbori izazivaju zabrinutost da podrška SAD — oružjem i trupama — u slučaju pretnji zemljama članicama možda nije uvek zagarantovana.

Donald Tramp, pretpostavljeni republikanski kandidat, hvalio se tokom predizbornih govora da će ohrabriti Rusiju da uradi ono što želi sa članicama Natoa koje ne ispunjavaju svoju obavezu da troše 2 odsto svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu.

U nekim slučajevima, odbrambene proizvodne linije su bile stopirane u vreme invazije 2022. i tek sada povećavaju proizvodne brojeve. Nagomilavanje je zavisilo od potpisivanja novih, dugoročnijih ugovora koji će podržati veće kapitalne investicije u potrebnu infrastrukturu.

Rat je takođe podstakao te članice Natoa da povećaju iznos koji troše na odbranu.

Očekuje se da će od 32 članice Natoa, 23 ispuniti obavezu od 2 odsto ove godine, u odnosu na samo šest pre invazije Rusije na Ukrajinu. Smatra se da to još uvek nije dovoljno, jer je Rusija iskoristila samu veličinu svoje radne snage da brzo zameni oružje izgubljeno u ratu.

Od invazije, SAD su Ukrajini pružile više od 53,6 milijardi dolara u oružju i bezbednosnoj pomoći. Ova podrška, u vreme kada SAD takođe šalje oružje u Izrael i Tajvan, opteretila je američke zalihe. Ostale članice Natoaa i drugi međunarodni partneri obezbedili su ukupno oko 50 milijardi dolara pomoći u oružju i bezbednosti, navodi Kil Institut za svetsku ekonomiju, nezavisna istraživačka organizacija sa sedištem u Nemačkoj.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je na skupu da će se po prvi put zemlje Natoa obavezati da će napraviti planove za jačanje sopstvenih kapaciteta industrijske odbrane. On je rekao da će to pomoći Alijansi da "daje prioritet proizvodnji najvitalnije odbrambene opreme koja bi bila potrebna u slučaju sukoba".

Članice imaju veoma različite veličine i mogućnosti odbrambene industrije, tako da bi plan svake zemlje mogao da varira u velikoj meri, od partnerstva sa industrijom do partnerstva sa drugim zemljama.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski po dolasku na Samit poručio je da bore za dodatne bezbednosne garancije za Ukrajinu, uključujući oružje i finansije, političku podršku.

"Borimo se za potrebne odlučne akcije Amerike i Evrope: nešto što će ojačati naše vojnike. Činimo i uvek ćemo činiti sve da ruski teror izgubi. I nije to potrebno samo našoj zemlji – potrebno je svima, bukvalno svakom partneru, svim nacijama", kazao je Zelenski.

Pozdravljajući delegate samita, američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je da je čvrsta posvećenost prvobitnih zemalja Natoa pre 75 godina uspostavila organizaciju kao najjači odbrambeni savez na svetu.

"Jedan od razloga zašto je toliko važno da proslavimo ovu godišnjicu i da pripremimo Alijansu za dalji put jeste to što to zapravo znači svim zemljama koje su članice Natoa", kazao je Blinken.